Godina na izmaku. Prilično bogata muzičkim događajima. Koncerata nije falilo, pa za ovo mrtvo balkansko more ni snimaka. Svega ostalog jeste. TV i radio emisije ne treba pominjati. Osim ovih par koje opstaju već neko vrijeme, ničeg novog. Izdanja?! To je već scenario za Bunjuela, Richtera ili Eggerlinga. Publika, eno je napolju cibri jednoipolitarke, solidariše se sa publikom regiona. Klubovi, e tu smo pravi rolling stonesi. Naravno, ne oni Svetozarovi sa Jaza, već oni pravi. Beskućnici. Noćas svirka ođe poslije Šaka, sjutra svirka tamo poslije Cuneta. Ali, kao pravi rolling stone – nastavljamo da se kotrljamo. Ili što bi rekli Peppersi u nepravedno zapostavljenoj pjesmi „Deep Kick” sa zaboravu prepuštenog albuma „One Hot Minute” – „Nothing is the same, but we keep moving”. Upravo nam taj DEEP KICK treba. Ne baš ovaj o kome Kiedis pjeva ispod nekog mosta, već onaj pravi, realni. Možda ipak nije pravi udarac onaj Ramba Amadeusa. Čini se kroz stariju, a i noviju istoriju naše zemlje ili naših zemalja da nas više od šake u glavu boli noga u dupe. Zato nogom u dupe publiku sa ulice u klub, drugom nogom tzv menadžere, nafrackane polupismene voditelje i voditeljke (čast izuzecima) i eto pomaka. Nije ovo nikakvo zagovaranje revolucije, priča se samo o dva mala udarca, koja mnogima mogu značiti dosta. Veza je uzročno posledična. Kada uspijete da uvučete ljude u klub, a oni sebe natjeraju da tih par eura potroše na bend, koji uostalom i svira zbog njih, u tom momentu će se imati zdrava sredina za normalan klub i normalnog gazdu ili menadžera. Kada napravite klub dobićete lančanu reakciju. Tada će osim ovih par dobrih muzičkih emisija koje sada imamo, biti otvoren prostor za zdravu konkurenciju. Et Voila. Dobili smo zdravo okruženje za zdravu scenu. Do tada, sve je čista gerila. A izdanja? Ko ih jebe. Kome trebaju. U eri u kojoj se i seks obavlja preko neta, šta će nenaviklom na kompakt disk uopšte nečiji album sa bukletom. U normalnim sredinama, to ionako polako postaje stvar prošlosti. Skidaj ili slušaj online. Siguran sam da će se malobrojni buniti zbog nedostatka tantijema. Nego dok stvari ne krenu ovim tokom, da se na sekund vratimo godišnjem saldu. Trudom malobrojnih vidjelo se mnogo. Jedino je pitanje da li je to uzrok ekonomske krize i sirotinjske zabave ili se stanje vidno popravilo. Čvrsto vjerujući u ovo drugo, ulazi se u 2010. godinu. Već su se čule neke fine najave. Ostaje da se vidi šta će od svega toga biti. Za sada treba nogom razvaliti onaj kamen i zakotrljati ga još malo, a valjda će uskoro i doći vrijeme kada će ta noga završiti u nečijem dupetu. Pravom dupetu. Dosta su udarana pogrešna.
Muljko