Gitarista grupe Slipknot, Jim Root, otkrio je u nedavnom intervjuu da bend radi na novom albumu zajedno s producentom Mattom Wallaceom koji je poznat po radu na albumima Faith No More – The Real Thing i Angel Dust, The Replacements – Don’t Tell a Soul, kao i Maroon 5 – Songs About Jane.
Kako prenosi Blabbermouth, Root je rekao: „Čak i kada razgovaramo s producentom s kojim trenutno radimo – radimo s Mattom Wallaceom na pisanju ovog materijala – postoje trenuci kada jednostavno sjednemo i slušamo ono na čemu sam upravo radio, pa pomislim: ‘Vau, ovo je potpuno ludo. Ne zvuči kao nešto što sam ikada ranije čuo, a opet u sebi ima neku poznatu notu, kao da ovo slušam cijelog života.’ Sve djeluje tako prirodno. To je jednostavno Slipknot.“
Na drugom mjestu u razgovoru Root je pohvalio novog bubnjara Slipknota, Eloya Casagrandea, ali i objasnio kako danas nastaju nove pjesme: „Način na koji sada radimo veoma je sličan onome kako smo radili na samom početku, kada smo bili garažni bend. Postavimo Eloya za bubnjeve, ja namjestim gitarsku opremu i jednostavno džemujemo dva sata. Poslije ta dva sata vratimo se na snimke. Dok sviramo, Clown je u prostoriji sa slušalicama. Nekad nam se pridruži, a nekad samo sluša šta radimo. Onda podigne ruku ili uključi svjetlo, što je signal producentu: ‘To je taj dio.’ U njegovoj glavi već postoji ideja: ‘Ovo je refren. Ovo je uvod. Ovo je strofa. Ovo je most.’ Šta god da je u pitanju. Onda nas pogleda i kaže: ‘Zadržite to.’ Ili kaže: ‘Ovo je bilo dobro. Idemo dalje. Probajte nešto drugo“.
Root je pojasnioo da ovakvim načinom rada nastane gomila materijala. Po njegovoj procjeni trenutno imaju najmanje pedesetak aranžmana. Naravno, nijesu to sve kompletne pjesme. “jer svima treba još dosta rada. “Pokušavamo da preskačemo s jedne ideje na drugu, da se vratimo procesu koji smo koristili na albumu We Are Not Your Kind: počnemo nešto, dovedemo do određenog nivoa, ostavimo po strani, radimo na nečem drugom, pa se vratimo i kažemo: ‘U redu, hajde sada ovo da podignemo na viši nivo.’ Tako stalno preskačemo između ideja, dopuštajući im da se razvijaju, sve dok ne dođemo do trenutka kada ćemo pomisliti: ‘Ne znamo više koliko možemo da ih razvijamo.’ Pomalo je kao pravljenje filma.“