Povod za razgovor je tvoj nastup u Podgorici na Rokumentarnim danima. Pa ajde da krenemo od te konekcije tebe i ove manifestacije, do toga šta očekuješ od nastupa ove godine koji je specifičan komcept…
Između ekipe koja stoji iza Rokumentarnih dana i mene je prije svega dugogodišnja prijateljska konekcija. Mogu reći da su kroz godine postali veliki i važan dio alternativne muzičke scene i velika podrška za domaće stvaraoce na sve moguće načine. Bez njihove borbe sa vetrenjačama bi sigurno bili uskraćeni za jako bitan kanal kroz koji se ljudi mogu upoznati sa domaćom scenom, i uvijek je zadovoljstvo sarađivati sa njima. Pored medijske podrške koji su pružali od prvih dana mog muzičkog stvaralaštva, imali smo jedan jako lijep projekat prije desetak godina u vidu dokumentarnog filma ‘Manitua mi!’ , koji je zabilježio dio live svirke i priču vezanu za moj nekadašnji bend Manitou. Sad, deset godina kasnije, predstavljam svoj novi bend i live projekat, prvi put u Podgorici, pod imenom ‘Janjo & YataGuns’. Bend pored mene čine Petar Ljubenko na gitari i elektronici i Blažo Tatar na bubnjevima. Izvodimo moj solo album ‘Kerovi znaju’ uz još nekoliko traka iz mojih prošlih solo projekata. Zvuk je dosta energičan, hibrid je između elektronskog i živog zvuka i jedva čekam da ga prezentujemo publici.
Prošao si ozbiljan put od benda, do solo artista. Mogu reći od mnogih ljudi koji se bave muzikom u svim tim projektima postaviš svoj pečat. Kako se tebi čine te metamorfoze…
Uvijek sam volio da eksperimentišem sa muzikom i nikad se nisam ograničavao žanrovski u istraživanju zvuka. Kroz konstantnu evoluciju muzike, kroz više godina, pokušao sam da stvorim jedistven zvuk kroz koji se mogu izraziti, a koji bi bio ličan i autentičan, oslobođen od konkretne forme i žanrovskih okvira. Moje lično sazrijevanje je vodilo i sazrijevanju u muzici i stvaralaštvu generalno. Nikad nisam osjetio da sam došao do željenog cilja i volio bih da to tako ostane, jer u surotnom bi mi sigurno brzo dosadilo da se bavim ovim. To stalno bježanje od zatvorenih muzičkih okvira me je dovelo do eksperimentalne muzičke forme koja se nalazi negdje između hiphopa, grajma, dabstepa, metala i sl. Zanimljivo mi je što među slušaocima i publikom možemo naći najrazličitije profile ljubitelja muzike od rejvera, metalaca, pankera, repera, ljubitelja regea i daba itd.
Tehnika i konzumacija muzike je nešto što se mijenja čini mi se i to inkorporiraš sa umijećem. Mnogima je muka da se bave “savremenošću” pa se okrenu oprobanim receptima…
Pratim i underground i pop kulturu globalno i kao konzument i kao stvaralac koji traži inspiraciju kako za samo stvaranje tako i za plasiranje sopstvenog rada. Trudim se da budem u toku sa vremenom i da nađem stvari koje meni odgovaraju, iako je danas nemoguće sve ispratiti. Ima mnogo novih stvari u muzici danas koje mi se sviđaju i pokušavam i sam da smislim što kreativnije načine za predstavljanje sopstvenog rada. Shvatam to i kao izazov i mislim da je važno da rad korespondira sa trenutkom u kojem nastaje. Više bih volio sa svojom muzikom da dam nešto novo sceni nego da pratim neki već utabani put do određenog zvuka i publike.
Sarađivao si i sarađuješ sa mnogim učesnicima ovogodišnjeg izdanja festivala. Jedan si od ljudi koji te rado pozivaju za saradnju…
Iza mene ima dosta saradnji, a svaka nosi lijepu uspomenu i priču. Uvijek sam više volio timski nego solo rad, i mnogo volim da sarađujem sa ljudima čiji rad cijenim. Sve saradnje koje sam imao su nastale vrlo spontano, nikad nisam volio da silim takve stvari. Iz proteklog vremena bih posebno izdvojio saradnju sa podgoričkim reperom Ronaldom Maximumom, nedavno smo objavili hiphop album ‘Zapisi iz podzemlja’ koji je zaista naišao na dobar odziv publike i ovog jula smo imali priliku da ga predstavimo na Epik festivalu u Nikšiću među nekim od najjačih imena domaće i regionalne hiphop scene.
Vizuelni si umjetnik. Kako gledaš na tu oblast danas, od video koncepata do prezentacija, ušli smo u sferu ozbiljne vizuelne revolucije na polju videa…
U današnje vrijeme, dostupnost tehnologije nam omogućava da lako dođemo do opreme za stvaranje audio vizuelnog materijala i to je odlično. Znamo svi koliko je, prije samo desetak-petnaest godina, bilo teško snimiti pjesmu i spot. Bez videa ili zanimljivog vizuelnog sadržaja, ljude je danas teško privući da poslušaju samu muziku. Meni je vizuelni segment konceptualno vrlo važan – animacija, video, vizual, fotografije, omot albuma ili singla, poster za događaj, u svemu tome pokušavam da ostavim svoj lični pečat i time dam na dodatnoj vrijednosti cjelokupnog rada. S obzirom da sam prvenstevno vizuelni umjetnik, koristim muzičku platformu da plasiram svoj vizuelni rad i stil i tim putem pokušam da dobijem što kvalitetnije i originalnije audio/vizuelno djelo. I ova priča donekle spada u prethodni odgovor o savremenosti u pristupu stvaranja muzike, tako da i sam kvalitet i sadržaj vizuelnog materijala igra veliku ulogu u plasmanu iste.
Skoro si imao sjajan nastup sa Thievery corporation. Šta to predstavlja za tebe? Misliš li da je to veliki pomak za scenu?
Zaista mi je bila velika čast i zadovoljstvo nastupati sa bendom koji sam slušao cijelog života. Prvo sam imao priliku da sa polovinom benda – Petrom Ljubenkom na gitari i par gostiju na mikrofonima (Toba, Ronaldo Maximum) predstavim svoje nove solo projekte i taj segment je prošao zaista odlično, s obzirom da mi je ovo bio prvi put da predstavim novi materijal sa velike bine. Mnogi ljudi i dalje nisu znali kako zvuče nove stvari uživo, a neki su imali priliku i prvi put da čuju novi koncept i mogu reći da sam stekao baš dosta nove publike na tom nastupu. Nakon koncerta Thievery Corporationa sam radio DJ set koji je zatvorio događaj i taj segment nastupa je prošao predobro, uz jako energičnu publiku i baš ludu atmosferu. Reakcije publike su bile sjajne, članovi Thieverya su takođe bili oduševljeni nastupom tako da sam jako ponosan na taj koncert. Događaji ove vrste su izuzetno važni za domaću scenu i za stavljanje naše države na mapu za nastupe velikih svjetskih bendova, a uz to i da pokažemo da ima ko ođe da ih kvalitetno dočeka.
Baviš se tetoviranjem profesionalno. Šta te najviše vuče dnevno? Muzika, crtanje, tattoo?
Najviše vremena ide na tetoviranje i propratni rad u studiju ‘Manitu Tattoo.Art.Studio’, gdje su u ponudi i autentični proizvodi mog brenda (printovi, slike, majice, duksevi, stikeri itd). Mimo toga, gledam da što više energije i vremena posvetim svom stvaralaštvu, bilo da je u pitanju muzika ili vizuelna umjetnost. Gledam da radim stvari po projektima koje zadajem sebi kako ne bih puno lutao u poslu, tako da biram čemu ću se više posvetiti spram trenutka i projekta koji sam odabrao da dovedem do kraja. Obično se posvetim na nešto duže vrijeme vizuelnoj umjetnosti, pa napravim pauzu od toga i posvetim se malo muzici i tako u krug.
Hvala za intervju, čekamo rado tvoj set!
Hvala i vama i radujem se jos jednom druženju na Rokumentarnim danima!
ĐorđepunX