Za početak recite mi kako ste zadovoljni novim albumom „To što vidiš, to i jeste”?
Mi smo jako zadovoljni. Album je sniman u prostoru u kome mi vežbamo, a mix je rađen u studiju GO GO. Od gostiju su bili samo Gagi, originalni gitarista Katarine II i Voja Aralica, naš producent, na udaraljkama.
Zašto baš Telekom Srbije kao opcija da se distribuira album (uz telefonske kartice)? Da li je definitivno prošla era izdavačkih kuća?
Diskografske kuće nisu bile u stanju da finansiraju proizvodnju albuma, tako da smo tražili drugo rešenje. Našli smo ga sa izdavačem Domom Omladine Beograda i MTS, koji je finansirao proizvodnju i ekskluzivni je distributer albuma u prva 2 meseca. Ideja je da pokušamo da dobacimo našu muziku do većeg broja ljudi nego do sada.
U januaru ste odradili koncert povodom 30 godina rada? Dosta se izdešavalo na ovim prostorima, dosta soc- kulturoloških promjena, prevashodno na gore, recite mi šta je za vas ostalo najupečatljivije u tih 30 godina? Kako vidite položaj Električnog orgazma u svom tom procesu?
Slušaj, svašta je tu bilo, i dobro i loše. Ja se trudim da se ne osvržem i da gledam ispred sebe. Mi sve vreme život oko sebe pretačemo u neke pesme. Što se tiče našeg položaja, mi smo samo jedan mali rokenrol bend koji traje 30 godina. Neki kritičari će već odrediti koja je naša uloga.
Uz ime ELORG-a vežu se najveći muzičari na ovim prostorima, neki su nažalost i pokojni.Možeš li nabrojati tačan broj ljudi koji su na neki način bili dio benda i ako možeš da nabrojiš neke čisto da bi čitaoci koji nijesu toliko upućeni u istoriju benda znali o kakvim se imenima radi.
Slušaj, Čavke je bio naš bubnjar godinama i on mi svakako najviše nedostaje. Treba spomenuti Joveca – prvog gitaristu, Marinu – prvu basistkinju, Grofa – drugog basistu i to su nekako najbitniji ljudi koji su bili u bendu. Uz naravno nas 5 koji smo bend danas. Banana, Švaba, Ljuba, Pače, Gile.
Od početka do danas po mnogim mišljenjima bend je kreirao i pronalazio zvuk, pa su novi albumi uvijek zanimljivi za slušanje. Počeli ste sa pankom, new waveom, pa prešli na classic rock, alt… rekao bih da je Električni Orgazam danas jednostavno gitarski bend. Da li su te promjene i oscilacije u zvuku stvar trenda, dogovora unutar benda ili jednostavno osjećanje koje preovladava u tom trenutku? Kako vaši fanovi reaguju na te promjene, jer recimo pankeri vole „Papagaja”, opet rokeri više „Sex,droga, nasilje i strah”, a svako ko raste na ovim područjima zna „Igra rock’n’roll…”
Nismo mi baš samo gitarski bend. 2004. se u grupu vratio Ljuba Đukić, klavijaturista i drugi pevač originalne postave. Sada su i klavijature jako bitne u zvuku. Mi smo bend koji postoji jako dugo,a uvek smo se trudili da se menjamo.To jest da se muzika menja spontano, kao i mi. Prošli smo kroz razne periode i faze, ali sve je to došlo sa istog izvora. Uglavnom sam glavni autor bio ja, tako da je sve to deo jednog dugog putovanja i istraživanja.
Šta misliš o rock’n’rollu danas u Srbiji? Da se nadovežemo na priču o ljudima, uz Šarla, EKV, Brejkerse ste postavili temelje rok kulture u Srbiji. Šta ti smeta danas, a šta podržavaš?
Pravo da ti kažem ne pratim scenu u Srbiji. Nisam primetio ništa što mi se naročito dopalo. Nemam vremena da se bavim time šta mi smeta i šta podržavam.
Uvijek ste obrađivali klasike kao što su I’ve got a felling, Locomotion, The man who sold the world, Lui Lui, Out of time… Da li su to pjesme bendova koji su uticali na vaš rad?
Čuj, već dugo se nismo bavili obradama, ali naravno da smo obrađivali autore i pesme koje volimo i koje su uticale na nas.
Gile, ti si se okusao u brojnim sferama kulture. Slikarstvo je tu, gluma, radio, novinarstvo… Šta je u stvari tvoja najveća ljubav i čemu si najviše posvećen?
Apsolutno muzika. Daleko iznad svega. To je najveća magija.
Kako nastaju pjesme? Koje su to teme koje su bitne kao poruka za vas? U mnogima su zastupljene droga, unutrašnji sukobi… Šta je globalna poruka benda?
Sve moje pesme nastaju iz podsvesti. Na neki način kao da same nastanu, kao da ja nemam kontrolu nad njima. Ja ih samo zabeležim. Kao da ih samo ja čujem, ali ne mogu da utičem na njihov sadržaj. Ja ih samo primim i isporučim.
Kako gledate danas na život u Boegradu, koliko se promijenio na kulturnom planu za 30 godina koliko ste na sceni?
Mnogo se promenilo svuda na planeti u proteklih 30 godina, pa tako i u Beogradu. Ja godinama ne izlazim u takozvani noćni život, tako da verovatno nisam najbolji sagovornik na temu današnjeg urbanog života. Imam sina od 2 godine i svo slobodno vreme sam sa njim i suprugom. He-he, ne zvuči baš rokenrol.
Odavno vas je pohvalio New Musical Express, tiraži su prodavani i u Engleskoj. Zbog čega nije došlo do prodora dalje po Evropi?
Vrlo jednostavno. Nije bilo nikog da uloži veliki novac da bi se to desilo. A mi nismo nešto bili pri parama.
Svirali ste po CG. Kakvi su utisci i kada vas možemo opet čuti?
Moram priznati da vrlo retko sviramo po Crnoj Gori. Manje nego u bilo kojoj drugoj ex Ju republici. Žao mi je što je to tako, ali jednostavno nas ne zovu. Izgleda da ova vrsta muzike nije baš popularna kod vas. Svirali smo pre koju godinu u Budvi, ali sve u svemu, jako retko.
Za kraj recite mi kako bi opisali Električni Orgazam u par rečenica?
To je neopisivo i sa mnogo rečenica, a kamoli par. To se neda prepričati. Mora se doživeti. Uostalom, kao i svaki orgazam.
razgovarao: ĐorđepunX