Straight Mickey and the Boyz su pravi primjer žanrovske šarenolikosti, umiješan je tu i rok, funk, pank, zaista ima svega. U razgovoru sa Danilom Lukovićem dotakli smo se raznih tema, a pričali smo i o nedavno objavljenom albumu Čovek koji ima obaveze.
Nedavno ste objavili album Čovek koji ima obaveze, kako Vam se čini reakcija publike do sada, da li se pjevaju pjesme na koncertima?
Sve sa drugog albuma, osim pesme Čovek koji ima obaveze smo već svirali na koncertima i pre izdanja… to je ultimativni test i za nas i za publiku. Reakcije su uglavnom dobre, na nekim pesmama je ludnica, dok se jedne pevaju, druge se vrište, a neke urlaju u sebi… sve se to vidi i oseti u toku nastupa.
Ovo je vaš drugi album, prvi je izašao 2015. pod nazivom Straight Mickey and the Boyz u čemu se ova dva albuma razlikuju, a što je ono što ih čini sličnim?
Prvi album je nastao kao varnica, jako brzo smo imali sve u rukama, ali smo isto tako imali live @ Digimedia, pesmu Ne uživo iz Bigz-a. Zbog toga smo pre zvaničnog izdanja puno svirali koncerte i festivale i to uglavnom preko… Kada je došao trenutak da snimimo, uradili smo to na 1,2,3, ali je mix i produkcija trajala dugo. Kod drugog abuma skoro da smo sve uradili suprotno, pesme su se za razliku od prvog “krčkale”, za to vreme doživele promene u aranžmanu pre svega, a kada smo bili zadovoljni, snimanje, mix i produkciju smo završili jako brzo. Praktično smo ušli u studio početkom 2019. snimili spot za Snažnu volju i imali album u ruci do kraja godine. Sve su ovo, čini mi se bile razlike u samom nastajanju, slično je što oba albuma pripadaju istoj priči, našoj priči, mislim da se to nekako prepoznaje i čuje. Možda je prvi vidno nemiran, poseduje određenu agresiju čak… na drugom to radimo malo drugačije, igramo se na drugim frekvencijama, posebno se bavimo vibracijama 🙂
Slušajući Čovek koji ima obaveze naročito mi se svidjela pjesma Svi u isto vreme pričaju i pomislila sam kako bi to bio dobar naziv za album, a onda sam pročitala da je zapravo to i bila ideja. Zbog čega je došlo do promjene i kako je nastala konkretno ova pjesma?
Ako se dobro sećam, a ne mogu u tri ujutru da konsultujem ostale da to i potvrde 🙂 nastala je baš od tih stihova Svi u isto vreme pričaju, niko, nikoga ništa ne sluša… ostatak teksta je imao nekih promena, a sama pesma trajala preko sedam minuta, mada i sada na koncertima izvodimo dužu verziju.
Zapravo, nije bilo promene kada je naziv albuma u pitanju, jednostavnu su ona i čovek ušli u uži izbor dok smo razmenjivali ideje, čovek je pobedio.
Ono što i nije baš tako često, a kod vas je prisutno, jeste to da u bendu pjevaju svi članovi, autori ste i muzike i tekstova, koliko vam ova činjenica pomaže a koliko odmaže?
Super je to, zaista! Nekako i kada naizgled odmaže je zapravo dobro, kao da tražimo više jedni od drugih, a taj individualni napredak se i te kako oseti u grupi.
Tekstovi vaših pjesama su duboki, sažeti, konkretni i dobronamjerni, koliko pažnje posvećujete tekstovima i koje biste domaće tekstopisce izdvojili?
Ako su nam tekstovi zaista sve ovo što je gore navedeno, onda im verovatno posvećujemo dosta pažnje 😀 ali da, nekako sam trenutno pod utiskom nekih budalaština koje opet dobijaju puno pažnje, pa sam radoznalo zbunjen sa jedne strane. Kada već pričamo o tekstu, kako to da neke gluposti, ponekad nepojmljivih razmera za razum i dušu i telo i dođavola… ali hajde da izdvojimo, Boris Mladenović je fenomenalan, a ako niste pročitali njegovu Smešnu muku, pravo je vreme.
Kada stvarate da li je prvo prisutna muzika ili prvo nastaje tekst, kako uopšte izgleda proces stvaranja?
Nema pravila zaista, nekada sve krene od jedne rečenice, kao za Svi u isto vreme pričaju, nekada od rifa na basu, kao što je slučaj sa Moje srce prazno je ili od celog teksta na koji smo napravili muziku, kao za Haos radi ili neko dodje na probu sa tekstom, jasnom vizijom pesme, onda tu viziju rasturimo na milion delova, sve ih posebno testiramo, zavrtimo improvizaciju kroz temu, zarotiramo se na instrumentima, Boško sedne za bubanj, Miki uzme bas, ja slobodan od mahanja rukama pustim glas i potpuna ludnica… iz toga ne može ništa loše u suštini da izađe, samo je pitanje kada će sazreti, a mi biti zadovoljni toliko da podelimo sa ostatkom sveta.
Što trenutno slušate? Da li možete da preporučite čitaocima neke bendove/muzičare, možda neke manje poznate?
Hali-Gali kompilacija! Ima tu sjajnih bendova…
I za kraj, kakvi su vam dalji planovi, hoće li biti uskoro novih koncerata?
Stiže nam album i na vinilu uskoro, u februaru snimamo dva nova spota i odmah zatim nastavljamo koncerte/promociju albuma po zemlji… U pregovorima smo za nekoliko festivala u regionu, a svakako i čim temperatura malo poraste idemo i van Srbije.
Live @ Digimedia je nešto posebno za nas, pokrenuo je puno toga lepog za bend, pa mislimo uraditi novi, još bolji i možda na njemu predstaviti nekih stvari koje još nismo… trenutno biramo pravu lokaciju za tu akciju.
Stefana Vulević