Kako bi opisao Black Planet Records nekom ko ne zna o čemu se radi?
Black Planet Records je nezavisna etiketa, DIY orijentisana, deo udruženja građana Crna Planeta – ekipe muzičkih entuzijasta i umetnika koji već dugi niz godina stvaraju nešto drugačije, okupljenih oko ideje borbe za alternativnu kulturu pre svega u svom rodnom gradu Nišu.
Smatramo da je jug Srbije prepun zanimljivih ljudi koji imaju nešto da kažu ali zapostavljen baš zbog nedostatka nekog katalizatora koji bi to predstavio kao neku zajedničku priču. Naravno, zanimljivih je ljudi i iz ostatka Srbije i Balkana a u vremenu potpune degradacije kulture neko mora da ustane za ono u šta veruje. Zato su naša izdanja besplatna ali i beskompromisna. Ja to smatram otplatom karmičkog duga prema planeti a i postizanje nekog unutrašnjeg mira jer iako ne možemo mnogo da promenimo, stojimo iza toga što jesmo. (R)evolucija ima smisla samo ako je unutrašnja. Pobeda nema nikakav smisao.
Koji su kriterijumi za objavljivanje materijala za BPR? Da li je samo kvalitet u pitanju ili ima još nekih parametara koji trebaju da budu zadovoljeni?
Svako može da nas kontaktira na b.planet.records@gmail.com i pošalje muziku da poslušamo. Ukoliko je muzika uzbudljiva – objavićemo, zašto da ne. Mi smo tu pre svega da spojimo zanimljive i usamljene umove ovog podneblja. Kvalitet je relativna kategorija, nas zanimaju oni slabo istraženi prostori duše. Jedini kriterijum je da je izvođač iz regiona.
Mnogo toga se promijenilo u svijetu muzike poslednjih godina. Kakav je vaš pogled na tradicionalno i internet izdavaštvo.
To je mač sa dve oštrice. Prevelika dostupnost vuče za sobom kapitalističku jednokratnost i oduzima mistiku oko slušanja muzike. Muzika se sluša površno. Tako su i nastali hipsteri, dobili su sve odjednom na netu i pokupili po neki fazon od svakog i nastala je ta apatična đuveč nacija. U tom smislu mi je super tradicionalno izdavaštvo jer ako misliš da je nešto dovoljno dobro za tvoju kolekciju možeš da podržiš priču iza toga i kupiš tvrdo izdanje, CD ili ploču. Tako nećeš imati đubre u kolekciji, samo na hardu. Mislim da ne treba da se ide protiv evolucije već treba da se prihvati naravno uz par kompromisa – modifikacija u skladu sa sopstvenim preferencijama. Mi smo prihvatili “do it yourself concept / name your price” jer ne vidimo mnogo smisla u korporativnom izdavanju muzike, a tiraži su nam intimni. Dobra strana Interneta je odlična mreža ljudi i super način da se cela priča proširi pogotovo ako je u priču uključeno mnogo ljudi kao na BUTR kompilacijama npr. Digitalni hardkor manir u pravom smislu te reči. Rezultat je ogroman broj downloada albuma u rangu sa mejnstrimom, što pokazuje da ima mnogo ljudi koji funkcionišu na našim frekvencijama. Meni je to najveća nagrada. Mnoge stvari ne bi ni znali da postoje da nije neta.
Dio vašeg kataloga su i, sada već veoma poznate kompilacije Balkan Under Radar. Reci nam nešto o ovom projektu i planovima vezanim za njega.
Svako od nas je dosta istraživao muziku i uvek naletiš na nešto jako dobro a sa naših je prostora. Posle nekoliko naših izdanja došao sam na ideju da je vreme za jednu kompilaciju koja bi bila presek muzike koju furamo. Tako je i bilo. Kompilacija je imala za cilj otkrivanje zanimljivih imena uglavnom iz Srbije ali i iz ostalih zemalja sa prostora ex-yu, uz naravno naše rezidente i prijatelje. Hteli smo malo da proširimo porodicu. Najbitnije od svega je da smo pokazali da postoji mnogo talentovanih ljudi na ovim prostorima sa potpuno drugačijim pogledima na svet. Još jedan od ciljeva nam je bio da pomirimo dve alternativne struje koje se često dele – bendovsku (sviračku) i elektronsku (producentsku) jer mislimo da u muzici više nema ograničenja. Sada je već izašao drugi deo, za drugu godinu našeg rada i on je bogatiji za 12 numera i podeljen na tri diska. Na prvom su potencijalni hitovi, drugi je instrumentalni a treći eksperimentalni. Skoro sve ono što je trenutno muzički sveže i vredno slušanja a da nije neko prežvakavanje se nalazi na ove dve kompilacije koje su podržali i neki eminentni alternativni entiteti poput Nikole Vranjkovića, Goribora i Mizara. Iz svega su se rodila lepa prijateljstva, saradnje na studijskom i koncertnom nivou i jedan divan duh dobrih ljudi kojima je ovo strast.
Na kompilacijama bilo je i radova iz Crne Gore. Možeš li prokomentarisati ovaj upliv montenegrina na B.U.R.
Na žalost, Crna Gora je imala predstavnika samo na prošlogodišnjoj kompilaciji – bend Fantodrom, koji je poslao svoju traku na konkurs i mi je sa zadovoljstvom prihvatili. Moguće je da nemamo toliki domet u Crnoj Gori ali zato ste tu Vi da pomognete. Moram da pomenem da Slovenija takođe nije imala ni jednog predstavnika obe godine, na moju veliku žalost iako znam za neke fantastične izvođače sa tih prostora. Na sledećoj kompilaciji bih voleo da se ova nepravda ispravi, da budemo ujedinjeni bar u muzici.
Koliko pratite dešavanja u Crnoj Gori?
Pratim sva dešavanja koja stignem. Najveći saveznik u Crnoj Gori mi je Radio Bruškin fantastičan alternativni radio koji vrti često naša izdanja a mogu se čuti i zanimljiva crnogorska i svetska izdanja. Ostatak scene uglavnom pokupim od prijatelja jer čini mi se da ni Crna Gora nema neki relevantan alternativni katalizator uz izuzetak par web portala ili bar ja za njega nisam čuo tako da se sve svodi na kopanje.
Osim BPR-a veliki dio vremena posvećujete i radu u grupi Figurative Theatre. Šta se trenutno radi na tom polju?
U poslednjih par godina izbacili smo dva albuma koja želimo da spojimo na jedan CD i Vinil uz jednu bonus traku. Reizdanje albuma u saradnji sa Miner recordings iz Trstenika izlazi u sledećim mececima. Taj potez najavljuje buduću saradnju nekih naših bendova sa Miner kućom, kao što je debi album benda Styptic koji će takođe izaći u saradnji ove dve kuće – hard case za Miner a download za Black Planet. Za zimu spremamo novi album a ja u međuvremenu spremam solo album sa svojim projektom Crocodile tears koji isto treba da izađe za par meseci.
FT je veoma ozbiljna priča, ali s obzirom na to da se ne može okarakterisati kao komercijalna, koliko mislite da možete dogurati u ovakvom muzičkom okruženju i koje su to granice sa čijim pomjeranjem bi vi bili zadovoljni?
FT jeste ozbiljna i jako lična priča koja nema zabavljački karakter. U startu je prihvaćen “poraz” od strane šireg auditorijuma što nam je dalo potpunu slobodu izraza beskompromisnosti. Naša muzika nije za svakog, a ne bih voleo ni da svako sluša moju muziku. Ta oštrina je svojevrstan filter i dolazi tačno do onog do kog treba da dođe. Ja sam zadovoljan samo doticanjem pojedinaca. Voleo bih da to nekome znači kao što je neka druga muzika meni značila u određenim periodima. Naši nastupi uživo, to je već druga, možda i zanimljivija priča – kad sam na bini imam osećaj kao da se derem u svemir.
Čini se da se Niš razvija u novi centar muzike Srbije. Osim BPR i brojnih bendova, iz Niša su i neki od najčitanijih internet muzičkih portala. Možeš li nam dati neki presjek ove priče?
Niš je uvek bio centar mračne muzike Srbije samo što to u javnosti nije toliko pomno ispraćeno kao Beograd – ali muzika je tu. Više nije toliko važno odakle si jer pristup tvojoj muzici mogu da imaju svi ako ti to želiš. Iskreno, uvek su mi bili zanimljiviji bendovi iz manjih gradova nego iz glavnih (čast izuzecima).
Može li novi talas srpske muzičke scene biti upravo ovaj koji se okuplja oko Niša?
Voleo bih da tako bude. Zato je poslednja kompilacija i nazvana Crni talas – sa Crne planete. Surfujte ili gledajte s plaže, nama je svejedno.
http://blackplanetrecords.bandcamp.com/
https://www.facebook.com/BlackPlanetRecords
https://www.youtube.com/user/theseterms/videos
b.planet.records@gmail.com
razgovarao: Dragan Lučić