Legendarna grupa U škripcu objavila je danas alternativnu verziju pesme “Kao u boji” na 60. rođendan pevača Milana Delčića Delče (1960-2011), u godini u kojoj se navršavaju četiri decenije od njihovog osnivanja.
Pesmu sa prvog albuma Škripca “Godine ljubavi” (1982), gitarista Aleksandar Vasiljević Vasa je, uz pomoć producenta te ploče Saše Habića, zvučno približio današnjim produkcijskim standardima, kao rezultat dobivši singl “Kao u boji (Alternative Version 2020)”.
“Ovo nije remiks, ovo je slagalica. Sećam se da je bilo rano pre podne i da mi se javilo kako je moguće sasvim rašiti i ponovo zašiti tu pesmu, a da ona ostane ista kakva je bila. Sama struktura te pesme trpi svakakva prekrajanja, pa sam seo za kompjuter i prekrojio je, ali tako da ostane ista”, kaže Vasiljević.
Klavijaturista Zoran Vulović Vule se priseća da je “Kao u boji” napisao isti dan kad i “Siđi do reke” – možda najpoznatiju pesmu benda – i naglašava da ga je i sada “iznenadila svežina ‘Kauboja’ i činjenica da se ništa nije promenilo, da je i dalje svaka reč aktuelna, i da se i posle 40 godina energija Škripca nije izgubila”.
Mogućnost raznih tumačenja višeslojnih stihova pesme sada sjajno vizuelno podcrtava spot Teodore Vulović i Teodore Petrović, dok je za omot digitalnog singla “Kao u boji (Alternative Version 2020)” upotrebljena jedna od neiskorišćenih varijanti rešanje omota “Godina ljubavi”, koje su bili uradili Momčilo Rajin, Slobodan Šajin i Stevan Vukelić.
Spot “Kao u boji (Alternative Version 2020)”:
Trojica prijatelja iz istog kraja u Beogradu, Delča, Vasa i Vule okupili su se oko želje da rade pozorišne predstave, a uz to su 1979. godine odlučili da naprave rok sastav, kome su pokušali dati upečatljivo ime poput Prolog za veliki haos ili Furije furiozno furaju. Početkom 1980. godine, pridružuju im se (bubnjar) Miloš Obrenović i (basista) Aleksandar Lukić Luka, a bend u skladu sa svojom trenutnom situacijom uzima ime – U škripcu.
“Nekako je normalno da smo se Delča, Vasa i ja našli oko pozorišne predstave, a da smo ceo život ostali u muzici”, kaže Vulović, dok se Vasiljević priseća sudbonosnog susreta sa Delčom:
“Išli smo u istu gimnaziju, ali se nikad nismo družili. Jednom smo se sasvim slučajno sreli na ulici, i to baš pored te škole u kojoj se nikad nismo družili. Ja sa sobom vukao gitaru, on usnu harmoniku, zezali se jedno šesnaest taktova na neobavezne teme. Onda mi je rekao da njegov komšija Vule svira klavijature i da bismo ladno mogli da sviramo nešto zajedno. Kad mi neko pomene Delču setim se tog proizvoljnog drndanja nasred Lješke ulice na Banovom brdu i pominjanja tog nekog trećeg lika koji živi dve autobuske stanice dalje”.
Nakon prvog diskografskog pojavljivanja na kompilaciji “Artistička radna akcija” (1981), i novotalasnog debija “Godine ljubavi”, U škripcu doživljavaju veliki proboj na jugoslovensku scenu sofisticiranim art-rok albumom “O je!” (Jugoton 1983). Sledi hit mini album “Nove godine”(1983), da bi nakon elektro pop albuma “Budimo zajedno” (1984) U škripcu privremeno prestali sa radom. Vulović okuplja bend sa novom postavom za album “U škripcu” (1987). U osnovi stara postava Škripca – Delča, Vasa, Vule i Luka (sada kao gitarista), sa pridodatim basistom Dejanom Škopeljom Škopijem i bubnjarem Ratkom Ljubičićem – vraća se uspešnim pop rok albumom “Izgleda da mi smo sami” (1990), no bend trajno prestaje sa radom 1992. godine u vreme ratova i sankcija.
Na značaj U škripcu podsetio je Delča živim albumom “Delča a i U škripcu – Jubilarnih 20 i nešto godina” (2008), na kome je zabeležen koncert nekadašnjih članova benda 2007. godine u Domu omladine Beograda, a potom i prva kompilacija najvećih hitova “Greatest Hits Collection” (Croatia Records 2019), na kojoj 20 pesama – među kojima “Beograd spava”, “Koliko imaš godina”, “Budimo zajedno” ili “Izgleda da mi smo sami” – govore o značaju raznovrsne diskografske karijere Beograđana.
U škripcu su bili i ostali prepoznatljivi posebno zahvaljujući Delči, koji je posedovao jedan od najupečatljivijih i najosobenijih glasova jugoslovenske i srpske rokenrol scene. Kako Vule ističe: “Bez tog glasa to ne bi bilo to. Delča je bio jedan od poslednjih renesansnih umetnika. Bavio se svim vrstama umetnosti. Talentovan i nemiran”.
Delča je bio multimedijalni umetnik – pozorišni i televizijski dramaturg, tv voditelj i urednik, glumac i solo muzičar. Poslednja Delčina pjesma “Dobro je” objavljena je 2012. na njegov rođendan 19. novembra, a na isti dan naredne godine otkrivena je spomen ploča na kući u kojoj je živeo i stvarao, u ulici Mile Jevtović 20a u beogradskoj opštini Čukarica. Ovog 19. novembra stižu “Kao u boji (Alternative Version 2020)”.
Delča je jednom ovako opisao vreme provedeno U škripcu: “Gledam na to kao na lep periodu u mom i životu ljudi koji su učestvovali u grupi U škripcu. Lep period i sigurno – jako plodonosan”.
foto: Goranka Matić