Akustičarska rok scena SFRJ imala je svoje blistave trenutke i vrhunske predstavnike, ali je imala i jednu boljku od koje nikada nije ozdravila, a to je nedostatak kontinuiteta i kondicije u sudaru sa ostalim stilovima.
Neka nepisana, a loša pravila i razne druge okolnosti dovele su do toga da su pojedina razdoblja rokenrola u Jugoslaviji kao nožem presječena i periodično klasifikovana, tako da su nestajala sama od sebe čim bi se ,,odvažila” da pređu u neko drugo razdoblje kojim bi, u međuvremenu, zavladao neki popularniji žanr. Konkretnije, akustičarski rok s početka sedmadesetih se vrlo brzo povukao pred ,,prog” i hard rokom, ovaj se osamdesetih povukao pred ,,novim talasom”, ovi pred onim što je uslijedilo devedesetih, ovi pred… I tako u nedogled, a sve je to veoma štetilo čitavoj sceni, koja se, umjesto bogatstva žanrova i stilova ,,usitnjavala”, što je, čini se najviše platio upravo akustičarski rok koji danas živi samo u sjećanjima i ponekom koncertu ,,S vremena na vreme”.
Nego, ovo je tema za neki ,,rok simpozijum”, a sve ovo sam možda i nepotrebno pisao pokušavajući da nekako uhvatim priključak za podsjećanje na grupu Trio DAG i njihov jedini album ,,Sećanja” iz 1974. godine. Da, i ovo je bend koji je nestao nakon tri-četiri godine rada, i danas se pominje samo kroz ono ,,legendarni akustičarski…”. Međutim, bilo bi nepravedno da kada je nešto već ,,legendarno”, a posebno kada je i kvalitetno, bude prepušteno zaboravu. Malo ko se u našoj muzici, u tom trenutku, tako približio psihodeličnom zvuku, ali i nečemu što se na svjetskom nivou zvalo ,,folk-rok”, kao Trio DAG, a sve to bez pretjerivanja i suvišnosti, koje su bile redovan pratilac ovih stilova. Prepoznao sam na ovom albumu kvalitetno iskorišćene uticaje velikih, poput Crosby, Stills, Nash & Young, ali i originalnost utemeljenu na onom ,,našem” sentimentu, koju su u ovoj vrsti muzike tako dobro ispoljavali i ,,S vremena na vreme” i ,,Vlada i Bajka”. Veličina ovoga albuma je i u tome što je ostao imun na zabavnjačko-šlagerske uticaje koji su tada preuzimali domaću scenu, iako će bend vrlo brzo popustiti na tom polju. ,,Sećanja” simbolično počinju pjesmom ,,Svitanje”, ploveći kroz teme ,,Ljubav”, ”Tragovi u pesku”, ”I sad”, sve do logičnog kraja – ,,I na kraju zvuk”. Album je ,,prošaran” sjajnim muzičkim motivima i uz ,,podršku” flauta, violina, sitara. Inače, Draganu Popoviću i braći Aleksandru i Grujici Milovanoviću na ovom albumu ,,društvo” su, između ostalih, pravili i Robert Nemeček, Raša Đelmaš i Slobodan Marković.
Prošle godine je Trio DAG objavio remasterizovano izdanje ovoga albuma, što bi moglo da znači i neke nove momente, a na ovom izdanju nalazi se i njihova najznačajnija stvar ,,Rastanak”.
Jole
{youtube}C6IYqR5qakM{/youtube}