Reci mi kad ste nastali, ko je uticao na vas?
Spaske: Pozdrav za sve koji čitaju! Mene je Milan zvao u bend novembra 1999. Čim sam mu prijavio da sam kupio svoj prvi bas. Prvu svirku smo imali 2002. Na početku smo bili pod uticajem Sepulture, Biohazarda, Exploited… pogurao nas je drugarski bend No Regrets.
Nidža: Samo bih dodao da su članovi GZ-a oduvek imali različit muzički ukus. Od samog početka najveća bitka se vodi između punk i metal zvuka u našim pesmama.
Kažete da se prvi album dosta dugo snimao i da se to odužilo. Mnogi bendovi svoj materijal izdaju kada ga skoro muzički i tekstualno već prevaziđu. Zog čega domaći bendovi dugo snimaju materijal, naročito prve albume?
Spaske: Izbegavam da generalizujem stvari, govoreći u svoje ime, mogu da kažem da smo uvek bili neozbiljni, neorganizovani i da smo uvek odlagali stvari. Jako smo romantizovali ideju prvog albuma, tako da smo otišli u neki ludački perfekcionizam, a istovremeno smo bili i neiskusni pa smo puno toga učili u letu, dok smo snimali.
Nidza: Prevelika očekivanja i nepoznavanje sopstvenih mogućnosti. Veoma važno iskustvo u našem radu.
Podsjećate me na još jedan novosadski bend – ROIR. Kako inače funkcioniše scena među bendovima u Novom Sadu. Ima raznih žanrova.
Spaske: ROIR nam je bratski bend, tri člana GZ su svirala tamo i dosta dugo smo rasli zajedno. Scena u NS je šarenija nego ikad, to je jako dobro. Novi Sad je postao redovna stanica za muzičare iz celog sveta, tako da imamo dosta koncerata koji mogu da ostvare uticaj na lokalnu scenu. Jedini loš uticaj to ostavlja na publiku koja je sve zasićenija i nezainteresovanija.
Nidža: ROIR i GZ će uskoro biti i kumski bend 🙂
Imamo dugogodisnja prijateljstva sa brojnim bendovima i ljudima sa novosadske scene. U Novom Sadu postoji širok spektar ljudi i bendova sa različitim pogledima na muziku i sve ono što je okružuje. Trudimo se da budemo dobri sa što više njih, normalno, najviše sarađujemo sa onima koji imaju najsličniji trip našem.
Svirali ste na Exitu dva puta ukoliko se ne varam, veoma ste zapaženi sa svirkama. Šta po vama nedostaje sceni?
Spaske: Varaš se, svirasmo barem 5 puta gore. Možda neko od kolega može tačno da izbroji. Što se tiče scene, ona se konstantno menja, evoluira, i trenutno je u nekoj pasivnoj fazi. Čekamo da usledi neko novo osveženje, koje će malo da probudi i integriše ljude. Svetao primer je ZLO FEST koji radi ekipa iz benda War Engine, koji je u osnovi metal festival, ali malo ipak izmešaju žanrove, pa se skupe ljudi iz različitih miljea. Lično, volim mešovite susrete, protivnik sam monotonije.
Nidža: Mi mo već EXIT veterani, ove godine su nas zvali da sviramo 5 dana pre početka festivala. Popunili smo mesto stranog benda koji je otkazao, nadamo se da smo bili dostojna zamena…
Svaka scena ima svoje uspone i padove, prethodnih godina smo bili svedoci izuzetno jake novosadske scene, bilo je puno veoma kvalitetnih bendova. U poslednje vreme ih ima sve manje. Glavni problem je što nema dovoljno mladih ljudi na sceni. Njihova energija je krucijalna za hardcore punk priču. Često ne mogu da se otrgnem utisku da smo i mi, ljudi sa scene, nekako sami krivi za to…
Koliko je teško stvarati na engleskom jeziku? I da li ima ponuda iz inostranstva?
Spaske: Teže mi je da pišem na srpskom, što ponekad i činim, jer zapadna muzika olako zazvuči naivno kada se peva na maternjem jeziku.
Nidža: Engleski jezik je maternji jezik hardcore, punk i metal muzike, pa je samim tim, po meni i najprimereniji za ove pravce muzike. Delim Spasketovo mišljenje da je teže pisati na srpskom, imamo neke nove pesme na srpskom, nadam se da ćemo ih imati više.
Spaske: Tako je!
Pored benda, šta još članovi rade, koliko je teško uklapati svakodnevne obaveze?
Spaske: Godine čuda čine, obaveze stiskaju ali se i dalje držimo nekako i odvajamo vreme za ono što volimo.
Nidža: Ja ne poznajem nikog ko isključivo živi od underground muzike, a najmlađi član našeg benda ima 30 godina. Kada te dve stvari uzmeš u obzir fantastično je da uopšte uspevamo da se okupimo na redovnim probama. Očekujem da će biti još teže u budućnosti. Sa druge strane muzika je moj omiljeni hobi koji ne bih ni za šta menjao. Dokle god bude kolektivnog entuzijazma biće i Ground Zero-a!
Reci mi neki koncert koji ti je ostao u sjećanju.
Spaske: Children of fall/Unison/Face it u NS, 2001. Taj koncert mi je promenio percepciju hardcore punk-a.
Nidža: Bilo je puno dobrih koncerata, ali generalno beogradska scena sa početka 2000-tih. Mladalački entuzijazam, upoznavanje novih ljudi i muzike. Izuzetno dobro posećeni koncerti, međusobno podržavanje bendova različitih muzičkih žanrova. Prvi koncerti stranih underground bendova koji su nam otvorili nove vidike izražavanja. Sve ono što bi jedna jaka hardcore scena trebala da pruži. Na svakom koncertu kojem prisustvujem potajno priželjkujem da bar na trenutak ponovo osetim baš tu atmosferu.
Top 10 bendova ikada za tebe su:
Spaske: Unison, Let’s grow, Hitman, Children of fall, Catharsis, Tragedy, Immortal, Nile, Dissection, The Mahavishnu Orchestra.
Nidža: Children of Fall, Catharsis, Tragedy, Unison, This day will burn, Analena, XAXAXA, Immortal, Wintersun, Nile.
www.groundzerosaga.bandcamp.com
{youtube}YZdZDPKKPDU{/youtube}
razgovarao: ĐorđepunX