Kada i kako si se zainteresovao za rock and roll i ko je imao najviše uticaja na tebe?
Moje interesovanje za pop rok muziku počinje u osmom razredu osnovne škole. Stari je imao gomilicu dobrih ploča od kojih sam najradije slušao The Rolling Stones, The Kinks, Johnny Winter-a…
U to vreme sam počeo i da nabadam prve akorde na gitari. Imao sam osnovno muzičko obrazovanje pa mi nije bilo teško da savladam još jedan instrument. Stvar počinje da uzima maha u prvom razredu srednje škole, kada sam dobio kasetu sa dva snimljena albuma: AC/DC „Highway to Hell” i Motorhead „No Sleep Till Hammersmith”. Tu kasetu sam preslušao bezbroj puta. Odlepitis za Rock’n’Roll-om traje do danas i ne znam kada će prestati.
90-te su bile sjajne godine za plejadu alt bendova uključujući i ZBL? Šta je bila ideja kada je bend u pitanju?
Kada smo stvarali ZBL-a osnovna ideja je bila parodija na Oi-Punk muziku. Devedesetih je bilo mnogo nasilja na ulici i često smo bili žrtve istog. Pojavljivali su se razni bendovi koji propagiraju nasilnički stil života. Na prvoj probi 1992. radno ime benda je bilo “Nema odstupanja-nema predaje”. Nismo bili zadovoljni i nastavili smo da smišljamo razne glupe nazive za novoformirani bend. Na kraju smo se složili da je Zbogom Brus Li dovoljno neobično i da pod takvim imenom možemo da odsviramo prvi koncert.
Devedesete godine su bile odlične za rok muziku bez obzira na krize koje su drmale zemlju. Tada nisu bili popularni raznovrsni pravci zabavne muzike kao što su danas. Svi oni koji nisu slušali narodnjake su dolazili na rok koncerte. Mediji su puštali rok muziku kao mejnstrim. Koncerti su po pravilu bili puni, bez obzira da li je u pitanju poznat bend ili neki manje popularan sastav. Mi smo uhvatili poslednji voz zdrave politike koju su mediji forsirali krajem prošlog veka. Bez takve podrške Zbogom Brus Li sigurno ne bi bio toliko poznat u regionu. Danas je folk muzika doslovce preuzela mejnstrim koji forsiraju mediji.
ZBL je takođe pankburaški bend? Otkud ta ideja?
ZBL je prvi bend koji je napravio fuziju tamburaške i rok muzike! Tu ideju smo gajili od samog početka. Na našem prvom albumu Penk Punk Pink Pank Ponk 1995. tamburaši se pojavljuju kao prateći muzičari. Oni su nastupali na našim koncertima kao specijalni gosti. Tek 2005. smo skupili hrabrost da potpuno izjednačimo važnost gitare i tambure u osnovnoj postavi benda. Od tada je tamburaška banda “Pijane i lako drogirane noći” postala neizostavni deo nastupa Zbogom Brus Li-ja. Eksperiment je uspeo i smimili smo odličan CD “Ukleti salaš” koji se pojavio 2008. za izdavačku kuću PGP RTS.
Kada živiš u Vojvodini teško je izbeći zvuk tambure. Ona je deo dugogodišnje tradicije našeg podneblja. Tamburaške pesme su pune emocija i nisu degutantne kao numere koje nam nudi folk ili neofolk muzika. Tamburaške teme su besmrtne. One će živeti hiljadama godina. Mi smo obradili puno tamburaških hitova i dali smo im neophodan ritam. Na taj način smo kafanske pesme približili mladim ljudima. Interesantan je bio nastup tamburaške legende Zvonka Bogdana na novosadskom EXIT festivalu. Koncert je bio odlično posećen. Pankeri sa “čirokanama” na glavama su zakuvavali šutku u prvim redovima! Bogdan je prokomentarisao da tako nešto nikada nije video…
Sakupljač si ploča, pišeš kolumne. Reci mi nešto više o tome.
U mom slučaju je ljubav prema Rock’n’Roll-u pobedila konvencionalan način življenja. Oduševljava me mogućnost da jasno kažem ono što mislim. Uspeh je kad shvatiš da poslatu poruku neko čuje, a činjenica da tvoje delo na nekog utiče je velika pobeda. Na tome tvrdoglavo radim već dvadesetpet godina. Nisam siguran da se materijalno isplati ali unutrašnja satisfakcija je nezamenljiva. Umreću sa osmehom na licu jer sam ubeđen da sam činio nešto korisno.
Pisanje kolumni, sakupljanje ploča i posećivanje koncerata predstavljaju iskrenu podršku za trud drugih kolega i istomišljenika.
Reci mi 5 najboljih bendova svih vremena po tvom izboru.
To je teško pitanje. Eventualno mogu da nabrojim “top 5” izvođača čije ploče najčešće puštam: Frank Zappa, The Rolling Stones, Ramones, David Bowie, Jimi Hendrix Experience.
Novi Sad je uvijek bio predvodnik alternative, međutim sada ima i Exit – jedan veliki mejnstrim. Da li misliš da je sada sve u redu kada je rock u pitanju?
Odlično je da Novi Sad ima veliki festival kao što je EXIT. To otvara mogućnosti za predstavljanje domaće scene svetu. EXIT tim je postavljao posebne bine na kojima su svirali autori iz celog regiona. U poslednje vreme je prezentacija domaćeg zapostavljena, verovatno zbog priče da smo u krizi i da treba stezati kaiš na sve strane. Veliki festival mora da dovodi komercijalne izvođače da bi opstao. Alternativna domaća muzika je izostavljena sa Line Up-a festivala i nadam se da će se to u budućnosti promeniti.
Šta misliš koliko su cijenjeni domaći autori danas u regionu, pri tom mislim na njihovu zastupljenost u medijima i pozivima za svirke…
Od kako je manje novaca u igri, manje je poziva na gostovanja. Svaka normalna osoba koja drži klub ili mesto za svirke gleda da pozove izvođače koji su to svojim radom zaslužili. Ako klinci nemaju para da plate upad na koncert, stvari se menjaju. Pozive na gostovanja dobijaju bendovi koji mogu da napune prostor i pokriju troškove dolaska, sviranja i honorara. Na žalost takvih sastava je sve manje i dolazimo do vrtenja u začaranom krugu. Redovno nastupaju izvođači koji opravdano pune koncertne prostore a festivali nude kvalitetne sastave koje smo gledali više puta u toku godine.
Slična stvar se događa i u medijima. Najčitaniji naslovi moraju biti “senzacija” koja će povećati gledanost ili čitanost. Ispaštaju mladi i kvalitetni sastavi koji svoj rad ne uspevaju da prezentuju jer nisu nikome “interesantni”. Kreativnost ostaje zarobljena u “Džoovoj garaži” dok isplivavaju skupine manje inovativnih muzičara koji su shvatili šta treba da ponude publici. Svest većine je odavno isprana beznačajnim sadržajima koji nude mediji.
Sa ZBL-om si probio led sviranja u Crnoj Gori na Bedem fest. Po svemu zanimljiv događaj. Ispričaj nam šta se tačno dogodilo.
Letos smo imali interesantno gostovanje na odličnom Bedem Festu u Nikšiću. Upoznali smo mnogo dobrih ljudi, odlično smo se proveli i bili smo nezasiti u ispijanju čuvenog nikšićkog piva. Boraveći u Nikšiću shvatio sam da je on centar alternativne kulture u Crnoj Gori. Lep i miran gradić koji pruža mogućnost za bavljenje nečim što nije svakidašnje. Takvu vrstu tradicije treba poštovati i ljubomorno čuvati. Nema još mnogo takvih mesta na planeti.
Naš dolazak u Nikšić je krenuo nizbrdo od samog početka. Bubnjar je imao ozbiljnih porodičnih problema pa smo na put krenuli bez njega. Nadali smo se da će se stvari rešiti i da će on doći neposredno pred sam nastup. Pošto se to nije dogodilo (kao što to uvek biva kada se baviš rokenrolom) shvatili smo da se nalazimo u neobranom grožđu. Razmišljali smo da nastupimo u akustičnoj verziji kao što smo radili više puta pre toga. Ali Bedem Fest ipak nije buskers festival na kakvima smo svirali po zapadnoj Evropi. Rešili smo da probamo naći zamenu za bubnjara. Od organizatora smo čuli da je Nikšić pun dobrih muzičara. Tako je i bilo. Nesebično nam je pomogao veliki muzičar i još veći čovek Slobo Jovićević. Dan pre nastupa smo imali jednu probu u Slobinoj školi bubnjeva SLDrums. Nastup je prošao kako treba i ljudi su nas primili veoma dobro.
Čujem da će ove godine Bedem Fest biti veći i kvalitetniji. Veoma mi je drago zbog toga. Entuzijazam i pozitivna energija organizatora “Bedema” se ne sreću svaki dan. Iz toga može da se rodi samo dobra stvar! Nadam se da će Zbogom Brus Li opet zasvirati u Nikšiću u punom sastavu. Obećavam da ćemo prodrmati binu kako umemo: u najboljem svetlu!
Šta mislis o pop muzici danas?
Muzika se danas stvara da bude sezonska pojava. Pesme se prave namenski, po principu: Take the Money and Run. Profit je stavljen ispred bilo koje druge vrednosti. Nadu u bolje sutra mi ulivaju autori koji se ne drže tog principa. Volim da slušam prošlogodišnje izdanje Jack White-a: Lazaretho. Takođe me je oduševio album Roberta Planta iz 2014. Stara kuka je pokazala da muzičar može da ostari sa stilom. Nije krenuo za kratkoročnim “vrednostima” koje su nam predstavljene kao “bitne”. Oba izdanja sam nabavio na vinilima i redovno ih preslušavam.
Koliko je internet pomogao bendovima, a koliko muzičkoj industriji?
Informatička revolucija je doslovce uništila muzičku industriju kakvu smo do tada poznavali. Prodaja audio diskova je gotovo propala, vinili se štampaju u zanemarljivo malim tiražima. Nisam siguran koliko u svetu funkcioniše online prodaja izdanja. Kod nas to uopšte ne funkcioniše. Isčezle su dinosauruske grupe kao što su Led Zeppelin, The Doors, The Rolling Stones. Nema više velikih stadionskih turneja koje traju po nekoliko godina. Nepregledne armije fanova poznatih bendova su razbijene. Zaluđene grupi devojke više ne prate bendove na turnejama. Nestala je fanatična posvećenost radu nekog sastava. Sva muzika nam je dostupna putem interneta. Niko više ne preslušava audio kasetu dok se ne izliže. Muzika je postala površna stvar, sluša se na preskok. Sve me to jako nervira.
Sa druge strane pojavljuju se nepregledne gomile kvalitetnih bendova. Internet izdanja se pojavljuju u tolikom broju da ih je nemoguće u celosti preslušati. Sumnjam da će bilo koji od novih sastava, bez obzira na kvalitet koji poseduje, dostići slavu rokera prošloga veka. Publika postoji ali je rasuta na bezbroj strana. Rokenrol se ponovo zavukao u manje klubove. Ostavljam na vama da ocenite da li je internet pomogao ili odmogao u razvoju popularne muzike.
Po tvom mišljenju kako je regulisana zaštita autorskih prava u Srbiji?
Regulisanje autorskih prava u Srbiji postoji. Radio stanice, televizije pa čak i privatni lokali plaćaju određenu nadoknadu SOKOJ-u koji vrši raspodelu revnosno prikupljenih sredstava. Dolazimo do problema kada ta sredstva treba da se podele autorima na osnovu broja njihovog puštanja u etru. Mislim da se to ne radi na pravi i legalan način. Sve je to mutna rabota. Veliki novac završava kod “autora” koji su bliski vladajućoj partiji i čisto sumnjam da su njihove pesme najslušanije. Moj bend iz godine u godinu dobija sve manje novaca od autorskih prava, bez obzira što svake godine imamo sve veći broj izdanja za sobom. To je malo čudno, zar ne?
Šta možemo očekivati od ZBL u skorije vrijeme?
Skoro smo završili miks za dve nove numere. One su snimljene za potrebe sportskog kluba “Vojvodina” iz Novog Sada. Za pesmu “Pevaće svi” je snimljen video materijal koji će se uskoro naći na internetu. Obe pesme smo snimili u dve varijante: prva je za potrebe kluba a druga će se naći na našem redovnom repertoaru.
Pred kraj smo dugog procesa pravljenja velike kolor fotomonografije koja obuhvata rad Zbogom Brus Li-ja od samog početka do danas. Knjiga će biti jedan duhoviti prikaz dvadesetdve godine duge istorije benda. Mlade osobe će moći da je koriste kao priručnik za ono što ih čeka, ako se odvaže da se bave rokenrolom. Izdavač fotomonografije je Studentski Kulturni Centar, a upriličio ju je Nebojša Reljin umetnik iz Novog Sada.
Završavamo i dugogodišnji rad na dokumentarnom filmu čija je tematika takođe rad našeg sastava. Film režira prijatelj Miroslav Jović, koga verovatno poznajete kao autora odličnog videa Kokainka.
Sviramo gde god stignemo i prilično smo aktivni. Ne planiramo da posustanemo!
Hvala za intervju!
Mislite svojom glavom, dajte koji dinar uličnom sviraču i redovno kupite auto-stopere. Pozdrav ljudima dobre volje!
zbogombrusli.org
zbogombrusli@gmail.com
razgovarao: ĐorđepunX