Slayer. Šta reći. Monstrumi heavy/trash metala, brutalni ratnici gitarske buke, beskompromisni bogovi za sve ljubitelje ove vrste muzike širom sveta.
E, sada možemo da kukamo zbog raspada ovog benda, koji se desio novembra 2019, ali ostavština Slayera, koja i dalje drma zvučnike kako tinejdžera, na užas njihovih roditelja, tako i ljudi koji su odrasli na ovakvoj muzici, predstavlja nešto istovremeno vredno i opskurno.
Teško je opisati i dokazati kako ovako “nojzična” muzika uspeva da opusti i pruži uživanje, nekako je “čudno” gledati bend bez Hanemana, sa Arajom i Kingom kao nosećim sponama benda, koji isporučuju muzički proizvod, spreman za metal publiku, pored činjenice da je isti u trendu manjka inspiracije, originalnosti i priliva keša od prodaje pre svega zbog sveprisutne piraterije.
Sada, jedna reminiscencija. Metal je uspeo da se izbori sa drugim muzičkim formama progresivnošću, parodiranjem glavnih podžanrova, a kod nas se probio na tržište pokrivanjem Rock Ekspresa, Metal Hemera, kao i brojnih fanzina, kao što su npr Butcherian vibe ili Nockturne. To je dopunjeno web portalima, koji su dali mesta mnogim neafirmisanim recenzentima i novinarima, koji su iz svojih kutaka pisali o kako mainstream, tako i opskurnim bendovima, iz zemalja u kojim se scena svodi na dva tri popularnija benda, i mnogo slabijih, ili manje izloženijih publici, kao npr masa bendova koji su svoje albume kod nas izdavali za REX records, recimo Demether ili Tornado.
Slayer su možda mračnjaci nekima, ali bar nisu dosadni u svojim uspelim pokušajima da “uzdrmaju” masu svojih fanova, kojih možda nema onoliko koliko Mejdena ili Metallica-e, ali ima dovoljno da budu potvrda kvaliteta i ovolikog trajanja i snimanja velikog broja kvalitetnih albuma. Možda je bend isporučio bolje live albume u prošlosti, ali i ovaj će zadovoljiti fanove.
Kako definisati ovu muziku? Kao kombinaciju agresije i direktnosti panka, metal podloge nalik na speed metal Sepulture i Kreatora, i originalnosti, s jedne strane ni nalik na konkurentne bendove, naročito drugih žanrova, ali i dugoročnošću vezanim za metal pokret, bez obzira na varijacije, koje se primetiti daju s albuma na album, naročito one izdate 90ih.
Sve u svemu, uzdahnimo duboko. Ovakve bendove karakteriše pre svega upornost. Metal je možda stvar 80-ih, ali svakako oni nisu prevaziđeni. Bravo za ovakvo profesionalno okončanje aktivnosti jednog od najvećih metal sastava.
Datum izlaska: 6 November 2019
Dužina trajanja: 131 min
Ilija Đ.