Ko danas sačinjava Samostalne referente?
Samostalni Referenti danas, posle nekih 50ak ljudi koji su prošli kroz bend su momci (i jedna devojka) koji dele istu ideju i ljubav prema ska muzici, mržnju prema politici, vole pivo i dobro zezanje. Ref – gitara, Joca – bass, Zex – bubanj, Mishe – violina, Lung – truba, Jeca – sax, Ogy – trombon, Zulj – harmonika, Nemanja – klavijature, Fefe – glas, Mare – zvuk, Skakavac – go-go dancer.
Zašto baš ime Samostalni Referenti?
Ime je nastalo kao parodija na ime Direktori tamo neke 1992 godine…a onda se na kraju ispostavilo da smo Ref i ja posle zavrsene srednje ekonomske skole trebali da dobijemo zvanje samostalnog referenta i tako je ime ostalo.
Reci mi nešto o svojim ličnim iskustvima što se tiče SKA muzike. Zašto baš SKA, ko te inspirisao i kako si se povezao sa ostatkom benda?
Ska je u moje vreme bila muzika na margini. Takvih bendova u Srbiji nije bilo, ali kroz Clash, koji su malo koketirali sa zvukom Jamajke, krenuo sam da istražujem tu muziku. Dolazio do nekih piratskih izdanja i vrhunac je bio koncert Bluekille u Beogradu na koji sam sasvim slučajno otišao. I pre tog koncerta smo svirali neke ska pesme ali posle Bluekille, izbor je bio jasan. Ska je spoj melodične i koliko toliko vesele muzike, sa angažovanim textovima koje vuku iz punka.
Prestali ste sa radom, zatim se vratili ove godine. Otkud ideja da se ponovo okupite?
Taj prestanak sa radom je bio da kažem, nešto kao marketinški trik. Ja sam na jednom koncertu rekao da više ne postojimo i ta vest se pronela mđju ljudima i krenuli su da nas maltene mole da nastavimo da sviramo. Beograd je grad od 2 miliona stanovnika a ima samo jedan ska bend -nas. Doduše, bilo je momenata kada smo bili blizu raspada zbog neslaganja u kom pravcu treba bend da ide ali smo to brzo igladili.
Reci mi nešto više o koncertima koje ste radili. Koji je po tebi upečatljiv i sa kim ti je bio merak da dijeliš binu?
Koncerata je bilo zaista puno. Ono što bih izdvojio je svakako exit 2001. i prvi ska festival u Beogradu. Koncert na UFO festivalu u Osijeku kada smo po mnogima, ukrali show Rambo Amadeusu. Ali meni najdraži koncert je 23.01.2009 na Akademiji u Beogradu. Proslava 13 godina rada u ilegali. Mi smo bili odlični a publika nikad bolja.Beograd je ipak naš grad. A što se tiče bendova sa kojima bi najradije svirali – Manu Chao, Skaos, Skalariak… i naravno, Madness i Specials.
Reci mi tvojih top 5 bendova?
The Clash, Mano Negra, The Specials, Madness i Skaos.
Pošto ste začetnici pravca, šta misliš o srpskoj ska/punk sceni?
Srpska ska/punk scena se može podeliti na Beogradsku, Novosadsku i ostatak Srbije (gde je fakticki i nema). Beograd više vuče ka nekom “mlitavijem” zvuku… Tu je više zastupljen neki reggae fazon tako da ima jako malo punk bendova. Mi smo jedini “živ” ska bend. Novi Sad je već druga priča, mnogo dobrih bendova, drže se zajedno, organizovani su i može se reći da je Novi Sad grad alternativne muzike – punka i ska.
Bili ste antirežimski bend, jedan od rijetkih koji je pucao “u čelo”. Šta misliš danas o situaciji u Srbiji i da li je još uvijek aktivna pjesma “Želim promene”?
Bili smo i ostali antirežimski bend. Zbog toga i nemamo izdanje. Želim promene je prva naša pesma, napisana mnogo pre 1996. kada smo počeli da sviramo. I dalje je aktuelna. I dok je ispranih mozgova, ljigavih političara, našeg mentaliteta, ta pesma će biti aktuelna. Znači-zauvek. Situacija u Srbiji se samo prividno promenila. Ljudi imaju veće plate, ali je život skuplji. Političari perfidno kradu. Borili su se za slobodu medija a sada guraju diktatorski zakon protiv istih. Ojadili su narod, koji je toliko mentalno istrošen da više nema snage da se bori. Ljudi žive od danas do sutra. Nažalost, ni jedan naš tekst nikoga neće probuditi. Ono što ja vidim kao jedini izlaz je ustanak, ali nažalost, više nema ljudi koji imaju herca za to i zato ce se ovo propadanje nastaviti dok ne uđemo u dužničko ropstvo kada budemo rasprodali još ono što imamo za prodati.
Jedan si ako se ne varam od osnivača Chelsea Fan Club Serbia, reci mi nešto više o tome.
Da, ja sam jedan od osnivača Chelsea FC Serbia fun kluba. Nema nas puno, ali je tu hard core ekipica, dobri likovi. Imamo i drugara “on the front line”, Cossacka koji je poreklom iz Kotora ali živi već dugi niz godina u Londonu i redovan je na utakmicama Chelsea FC. I Referenti imaju pesmu We Love you Chelsea, ali sam samo ja navijač Londonskog kluba. Inače, mnogo ljudi sa punk/oi/ska scene navijaju za West Ham jer se on vezuje za tu scenu zbog nekog radničkog pokreta. Ali malo ljudi zna da su Joe Strummer, dvojica iz Sex Pistolsa, Suggs iz Madness – svi navijači Chelsea. Na Stamford bridgeu se redovno čuju pesme London Calling i One Step Beyond. A Suggs i l.aitken su snimili pesme posvećene Chelsea FC (blue day i zigga zagga song). www.chelseafcserbia.com
Zanimljivo je tvoja pojava na bini od 2 i koliko metara? Zašto muzika, a ne košarka, i koliko se od muzike može dobiti da tako kažemo..
Eh, pa nije valjda zanimljiva samo ta pojava od 205cm 🙂 Ja sam igrao košarku godinama po inostranstvu ali je muzika moja velika ljubav. Referenti su svirali dok sam ja bio preko, a Ref je pevao. Leti, kada je pauza u sezoni, ja sam bio sa bendom. A sada kada sam “u penziji”, totalno sam posvećen Referentima. Ako misliš na materijalnu dobit – nje nema. Kada imaš bend od 10 – 12 ljudi, sve što se eventualno zaradi se pojede i popije. Mada, nešto i stavljamo sa strane pa od toga snimamo naše “visokobudžetne” spotove.
Šta misliš o ska-jazzu?
Ska-jazz je jako interesantan i nekako logičan spoj dve muzike pošto imaju dosta sličnosti, mada ja nisam veliki ljubitelj, jer sam nekako više vezan za malo tvrđi zvuk i brži ritam.
Ljubitelj si i mini morisa. Koliko primjećujem bila je mini balkanijada u Beogradu, da li imaš mini?
Mini je pored muzike i fudbala, moja najveća ljubav. Imam dva Minija, naravno, oldtimera. Postoji Mini Klub Srbije koji okuplja vlasnike i ljubitelje ovog legendarnog automobila i u junu smo održali Balkansku Minijadu na kojoj su došli vozači Minija iz svih bivših republika SFRJ kao i naša grčka braća, Poljaci, Mađari… Sve to je organizovano povodom 50 godina Minija. Naravno, treba napomenuti da mi Minijem smatramo samo automobile proizvedene od 1959-2000 godine. Ovo novo, što nosi ime MINI i bedž, za nas je samo mali BMW i ništa više od toga. www.miniclubserbia.rs
Da li planirate novi album?
Pri kraju smo snimanja nečega što će nositi naziv: The GreaTESTIS Hits. I to ce biti CD na kome će se naći 20ak pesama. Bukvalno od pesme Promene pa do Crte. Znači, 1996-2009. Neke pesme tipa Ludilo, Toreador, Rocksteady su ponovo snimljene jer su snimci za koje smo radili spotove, ustvari snimci sa Live nastupa. Mislim da će to sve ukupno biti jedan jako dobar CD i da će ljudi uživati slušajući ga. Planiramo da bude izbačen do kraja godine, a jako je moguće da će biti izdat za jednu od najjačih kuća u Srbiji. Pod uslovom da prihvate naše uslove tj. da cena bude niska i da neće biti nikakve cenzure. Moguće je da će biti problema oko nekih tekstova i oko naziva diska ali ništa nećemo menjati. Ako niko ne bude želeo da ga izda, biće okačen na net, rađena piratska izdanja i tako će naći put kad publici.
Još neki planovi?
Planovi su takođe da se snime bar još 3 spota i to za pesme: ItalianSka, Život je san i Crta. Naravno, želimo da sviramo što više. Da probijamo i dalje granice ka bivšoj Jugi. Izgleda da imamo nalet inspiracije, radimo dosta novih pesama, ima gomila tekstova koji čekaju da se osmisli muzika tako da mi se čini da će Referenti još dugo svirati. A što se Crne Gore tiče, nadamo se i mi da ćemo dobiti neki poziv za svirku ali je nas teško finansijski ispratiti zbog putnih troškova, smeštaja i hrane. To je “mana” mnogočlanih bendova, ali ono što je zagarantovano na našim nastupima je dobra zajebancija i to da niko neće otići kući bez osmeha na licu.
razgovarao ĐorđepunX