Vratili ste se nakon duže pauze. Kako izgleda scena danas u odnosu na vaš prethodni period rada?
Dosta toga se promenilo na bolje mislim na opšte uslove, ozvučenja i dostupnost jeftinih muzičkih studija. Nove tehnologije su omogućile da se pojavi bezbroj bendova, ali samim tim je kvalitet na nižem nivou.
Ima sjajnih novih bendova, ali je rock muzika na neki način marginalizovana posebno u zvaničnim medijima. Samim tim je većina publike okrenuta na turbo folk i neku jeftinu elektronsku muziku. Važno je da uvek ima mladih i talentovanih i da ih treba podržati na svaki način.
Šta su momci iz Plejboja radili u međuvremenu?
Mi smo jedan od retkih bendova, čiji su članovi, posle prestanka 1999. godine nastavili pojedinačno da se uspešno bave muzikom. Posebno mi je drago da su svi učestvovali u vrhunskim muzičkim projektima i dokazali da je Plejboj bio poseban bend. Igor Perović je radio muziku i zvuk za mnoge filmove, serije i reklame ( R’n’R uzvraća udarac, Parada, zvuk za 1 na 1, Apsolutnih sto…) čak je i uspešno glumio profesora muzičkog u seriji Neki novi klinci na RTS-u, Goran Milošević je nastavio da svira bubnjeve u bendovima, Naked i Svi na Pod kao i u pratećem bendu Aleksandre Kovač, Dušan Petrović je osnovao nekoliko jazz sastava koji i danas uspešno rade – Dvojac bez Kormilara, Fish & Oil, sarađuje sa Eyesburnima na svim koncertima, a takođe je radio muziku sa mnoge filmove (Mrtav Ladan, Čitulja za Eskobara…). Ja sam se posvetio produkcijskom i studijskom radu, pre svega sa Aleksandrom Kovač za šta smo zajedno dobili MTV nagradu 2006. godine, radili smo muziku za najveće zvezde iz regiona, kao i dosta primenjene muzike posebno za pozorište i TV. Poslednje godine sam producirao javnosti trenutno poznate singlove ( Coca cola reklama – Pokreni čaroliju što je prvi put da je originalna domaća kompozicija, a ne prepev), Plejboj – Nemam vremena i Daj nešto, Gazda Paja- Cke Beogradske, Nevena Božović- Pogledaj me, Aleksandra Kovač- Jedna žena …)
Čini se da nove stvari nastavljaju tamo gdje je Plejboj stao sa albumom „Overdrive”. Može li se otkriti nešto o novom albumu? Kako će izgledati, kada izlazi…
Pa o tome smo dugo razmišljali, i pokušali da povežemo nove tehnologije sa pravim rock zvukom i napravili neku kombinaciju koja je u stvari nastavak Plejboja tamo gde smo stali, kvalitetna svirka, čvrst zvuk i jaka poruka. Nastavićemo da puštamo singlove, pa možda u jednom trenutku sve to objavimo na cd-u.
Sveukupno čini se i da ste tekstualno angažovaniji nego ranije. Da li je to uticaj iskustva ili nečeg drugog?
Pa mi smo u stvari oduvek i bili dosta angažovani jer 90 ih kada smo najviše radili naši tekstovi i poruke su uvek imali tajnu poruku u odnosu na događanja oko nas i nisu bili na prvu loptu. Sada smo stariji iskusniji i imamo potrebu i osećaj da budemo malo oštriji u tekstovima i verujemo da se od nas i očekuje da kažemo istinu publici, za razliku od šarenih laža koje se nude sa medija.
Kako će uopšte izgledati sve to u ovoj novoj eri. Dva singla ste ponudili za besplatno slušanje, hoće li se tako nastaviti. Kako vama izgledaju novi vidovi plasiranja materijala?
Stvari su se radikalno promenile i svi mi sada nalazimo nove načine i puteve za promovisanje muzike. Jasno je da je internet preuzeo muzički biznis i da je presudan za prezentovanje muzike. Samim tim će nastupi uživo postati primarni u odnosu na izdanja tipa CD-a, a nastupi uživo su oduvek i bili naše najjače oružje.
S obzirom na dosadašnji prijem kod publike i vaš lični osjećaj koliko misliš da će trajati novo druženje sa vašim bendom?
Mi smo na neki način kao početnici u ovom poslu posle toliko vremena, ali nailazimo na veliko poštovanje i publike i kolega što nam daje snagu i inspiraciju da nastavimo dalje.
U dokumentarcu Rockovnik pominjali ste da ste devedesetih bili na neki način poseban dio srpske rokenrol scene. Ne samo stilski, već da je tu bilo i pomalo, da je nazovemo, ljubomore od strane kolega. Je li bilo baš tako?
Za ljubomoru ne znam, ali sigurno da su nas profesionalizam, posvećenost i ozbiljno vežbanje bili posebni u odnosu na dotadašnje navike mladih bendova. Takvim zalaganjem smo i došli do najboljih menadžera i izdavača. Ne zaboravimo da smo mi jedini bend naše generacije koji je do 1995. odsvirao sve velike koncerte po regionu kao predgrupa tada najvećim bendovima (EKV, El. ORG, Partibrejkers…). Dok su mnogi danas poznati bendovi, još uvek učili osnovne akorde u podrumu, mi smo skupljali iskustvo na najvećim binama i turnejama sa najboljim rock bendovima. Nismo mnogo filozofirali nego svirali.
Od početka devedesetih na ovamo, možeš li nam reći šta je za tebe bilo najbolje što je iznjedrila regionalna muzička scena.
Lično mislim da se početkom 90 formirala odlična scena bendova i muzičara koja je bila u kontekstu sa vremenom (DLM, Klajberi, Robna Kuća, KZU, Presing, Darkvud Dab…) Da se nisu desile sve političke gluposti, mislim da bi imali najjaču rock i muzičku scenu u regionu.
Kakvo je stanje na muzičkoj sceni Beograda iz vaše perspektive?
Ima sjajnih bendova pre svega mislim na Repetitor i Strejt Miki & the Bojs, a vrlo je zanimljiva hip-hop scena koja uvek ima zanimljive izvođače.
Nedavno ste svirali u Crnoj Gori. Šta ste očekivali, a šta dobili?
S obzirom da smo prvi put zvanično svirali posle toliko godina nismo bili sigurni šta nas čeka, jedino smo znali da su svi muzičari iz Crne Gore koje smo do sada upoznali bili vrhunski izvođači sa posebno istančanim osećajem za muzički kvalitet. Jasno nam je bilo da nas mlađa publika možda ne poznaje, ali reakcija i publike i medija je bila iznad svih očekivanja, i ovom prilikom se svima zahvaljujem na podršci i pozivu. Nadam se da ćemo se češće viđati.