„Radio Katakomba“: nezavisna hip-hop scena Budve na krilima bunta, slobode, originalnosti i zajedništva

Prostor koji je kasnije postao „Radio Katakomba“ je prvobitno služio kao podrum za odlaganje nepotrebnih stvari. Adaptiran je i pretvoren u rezidenciju za gruvanje repa i pisanje tekstova. Nedostatak adekvatnih uslova za rad doprinio je stvaranju zajedništva obojenog gerilskim duhom, što je često bio i najbolji mogući kapital za nastanak lokalnih umjetničkih pokreta

Neformalno hip-hop udruženje „Radio Katakomba“ osnovano je u Budvi 2010. godine, a okuplja grupu entuzijasta koji već preko jedne decenije učestvuju u stvaranju respektabilnih izdanja u sferi rep muzike i nezavisne scene. Sve je počelo od potrebe za postojanjem adekvatnog prostora za snimanje, a nakon dva mikstejpa i trećeg, sa kojeg se pjesme trenutno sukcesivno objavljuju, uz nekoliko zapaženih EP-ova i albuma, „Katakomba“ se etablirala kao izuzetno uticajan kolektiv u Crnoj Gori, sa tendencijom sve veće prepoznatljivosti i u regionalnim okvirima.

Kada su katakombini autori na budvanskoj hip-hop sceni u pitanju, nosioci cijele stvari su Nemanja Đorđević – Necke, Jovan Lazarević – Jollanda i Vladimir Kustudija – Dobbla Galiot. Necke i Jollanda zapravo su i pioniri rep izraza u lokalnoj sredini, a prve korake načinili su u srednjoj školi početkom dvijehiljaditih, u okviru sastava „Anti Diesel Squad“.

Suvi počeci ranih dvijehiljaditih – od Dana škole do prvih pančlajnova

„Grupa je postojala u periodu od 2003. do 2005. godine. Bilo je nas petoro članova, ja sam se posljednji priključio i u to vrijeme je već postojalo nekoliko pjesama. Veoma bitan trenutak je bila manifestacija „Dan škole“ gdje su Necke i Stefan izveli „Zato se cimam da imam“. Ta stvar je zapravo početak rep muzike u Budvi. Kasnije se snimalo u prostorijama Radio Budve kod DJ Miksajla. Glavno uporište nam je bilo kod hotela „Avala“, na mermernom platou gdje smo vozili skejt, dosta ljudi je tuda cirkulisalo. Sjećam se da sam više vremena provodio tu nego kući u ljetnjem periodu. Bili smo prilično aktivni i kao crtači tj. grafitaši. Malo nas je snimala lokalna televizija kako crtamo sprejevima po nekim zidovima, a malo nas je i hapsila policija“, prisjetio se samih početaka Jollanda.

Kako nam je kazao Nemanja Đorđević – Necke, presudan podsticaj za ozbiljnije bavljenje repom ekipi iz Budve negdje u tom periodu dali su neki od aktera beogradske scene.

„U tom trenutku, mi smo definitivno imali najveću podršku od Juicea, Teror Teče i Vokea. Oni su ljeti dolazili u Budvu, tu smo se mi skontali sa njima, a stvar koja je presjekla sve u drugačijem pravcu je da smo imali priliku da nas oni uče da repujemo i pišemo rime. Prije toga sam pisao ad-hoc rimovanje i onda smo tek posle druženja sa njima naučili osnove, strukturu pjesme, kako se sve to pravi i sklapa… Onda zašto pančlajnovi, koliko pančlajnova, šta je uopšte pančlajn”, ispričao je on.

Iskorak sa “Prvim na crti”

Nakon sastava “Anti Diesel Squad” i “suvih početaka” tokom kojih je “zvučna kartica bila misaona imenica”, Jollanda i Necke formiraju dvojac “Prvi na crti” koji je tada veoma obećavao. Oni su 2006. objavili demo izdanje “Ulična rasvjeta”,  zvanično premijerno izdanje repa u Budvi koje je sačuvano u digitalnom formatu.

Lirički jako darovito i elokventno skrojena, produkcijski, ako uzmemo u obzir skormne uslove za rad, izuzetno kreativno upakovana, “Ulična rasvjeta” je kvalitetan autorski materijal, a kao takav percipira osobenosti lokalne sredine, ali i dublju problematiku, uz hrabro naglašen buntovnički potpis.

“Jovo i ja smo gimnaziji bili ispod crte na prijemnom, pa smo onda skontali da “prvi ispod crte” može da znači “prvi na crti”. Tada smo već bili dosta formirani, u smislu da smo znali šta hoćemo i u smislu da smo tematski pristupali stvarima. Smatram da smo već u tom trenutku zvučali dosta iznad prosjeka. “Ulična rasvjeta” i dalje nema digitalnog izdavača, ali ima čari kao takva. To izdanje je definitivno proizvod dva klinca koji u tom trenutku uopšte nisu imali pojma šta rade i šta grade. Što se tiče interesovanja, nismo bježali od različitih tema i od starta smo gledali da se od pjesme do pjesme okušamo u različitim stilovima Tu je već počeo da se pojavljuje i čuveni “dirty south”, pa smo počeli da implementiramo i uticaje tog pravca”, kazao je Necke.

U vremenu koje se odlikovalo manjim stepenom interakcije i ograničenošću u vidu kanala komunikacije, “Prvi na crti” kreću u ozbiljnu kampanju koja se može percipirati i kao pionirski hip-hop poduhvat na nivou Budve, imajući u vidu nepostojanje adekvatnog nasljeđa u tom domenu, ali i izostanak svih infrastrukturnih stvari koje će na lokalnom nivou postati dostupne nakon nekoliko godina.

“Mi se pojavljujemo na Televiziji Pink, u okviru  Balkan Net-a, i nastupamo u studiju koji je postojao u Budvi. U Sarajevu nas je slušao Sejo Sekson iz „Zabranjenog pušenja” i sjećam se da nam je tad on dao pohvale i da smo baš bili u ozbiljnom naletu. U studiju smo uživo nastupali dva puta, a uslijedile su i svrike u Podgorici i zaista smo “krali šou”, jer smo imali dobru energiju, dobre teme, dobru priču. Jovo i ja se stvarno savršeno poklapamo u tom smislu. Tada smo i u našim solo kombinacijama imali nastupe u Budvi, učestvovali smo u programu povodom Dana borbe protiv AIDS-a ispred Starog grada. Priča sa “Prvim na crti” definitivno je pila vodu, jer ljudima se to sviđalo kao nešto novo, a opet razumiljivo”, smatra naš sagovornik.

KTKMB 2021

Nastanak “Radio Katakombe” u podrumu “Crvene zgrade”

“Prvi na crti” bili su na pauzi od 2006. do 2010. godine, kada je prostor u podrumu “Crvene zgrade” na bulevaru preuređen za potrebe muzičkog studija. Od tog momenta rep scena u Budvi kakvu poznajemo danas dobija prve obrise. Stasali su i neki novi momci koji su se pridružili Jollandi i Necketu.

“Prostor koji je kasnije postao „Radio Katakomba“ je u tom periodu služio kao podrum u gdje je  uglavnom skladišten ribarski materijal mog oca i gomila drugih nepotrebnih stvari. Taj prostor sam adaptirao i pretvorio u svoju rezidenciju za gruvanje repa, pisanje tekstova i ostale potrebe. U nekom trenutku su počeli da dolaze Dobbla i Dundo, mladi emsijevi iz „Crvene zgrade“ koji su tada imali možda 13-14 godina. Vježbali su da repuju tako što sam im puštao matrice sa raspalog cd plejera, a oni su učili „gdje ide vazduh“ i kako se krate slogovi.

„Ta forma klasične blejačnice je trajala neko vrijeme, do trenutka kada sam išao kroz naselje jednog dana sa Rikijem (koji je u tom trenutku imao ulogu glavnog animatora i ko-domaćina) i čuo Dobblu i Dunda kako se dogovaraju da se kasnije nađu sa nekim, a Dundo odgovara: “Ne mogu, idem u studio da repujem.”. Tada mi je palo na pamet, da bi to stvarno mogao da bude studio“, otkriva Jollanda detalje iz perioda koji je prethodio osnivanju „Katakombe“.

Nedostatak adekvatnih uslova za rad doprinio je stvaranju zajedništva obojenog gerilskim duhom, što je često bio i najbolji mogući kapital za nastanak lokalnih umjetničkih pokreta.

„Početak pravljenja studija se desio tako što smo nas nekoliko skupili potrebne stvari i donijeli ko je šta mogao i imao. Materijal iz podruma je sklonjen i poručio sam otprilike 263 korneta od jaja da bismo “zvučno izolovali” gluvu sobu. U stvari, čitav prostor je pretvoren u jednu veliku gluvu sobu. Tako je „Radio Katakomba“ nastala, u zimu 2010.godine kao improvizovani studio u kojem smo nas nekoliko budvanskih repera počeli da snimamo“, ističe on.

2013 BU2 Hud Mjuzik Fest

Talas produktivnosti na budvanskoj sceni

Jollanda i Necke, zajedno sa Stefanom Ražnatovićem – Stefanegrom i Petrom Jablanom – Dijabolom iz grupe „Most Wanted“, kao i Vladimirom Kustudijom – Dobblom Galiotom, reperom mlađe generacije, iz improvizovanog studija kreću u prvi poduhvat, koji je podrazumijevao snimanje prvog mikstejp izdanja. U pitanju je kompilacija „Mikstejp – prvi dio“ na kojoj su članovi „Katakombe“ uspostavili saradnju i sa srpskim izvođačem Predragom Vukčevićem koji je ranije nastupao pod scenskim imenom Lou Benny, a sada Bege Fank.

„Definitivno smo od samog starta funkcionisali po principu komune i jako mi je drago što smo to uspjeli da na taj način uradimo. Snimio se prvi mikstejp, a mi produkcijski nismo imali pojma u šta ulazimo, čak nismo ni znali koliko glasno treba da snimamo. Sa druge strane, definitivno se formirala prava zajednica, odjednom su ljudi sa raznih strana počeli da se okupljaju. Nije bio samo hip-hop u pitanju, bili smo otvoreni i za druge pravce i tako su nastale i neke pjesme za grupu „Mazzom u fugazzu“. Poslije toga su krenule sve ozbiljnije i ozbiljnije priče i izdanja“, kazao je Necke.

Prvi mikstejp pokrenuo je pravi talas produktivnosti na budvanskoj sceni. Vrlo brzo, 2013. godine uslijedilo je i izdanje „Mikstejp – drugi dio“, na kojem su, pored Bege Fanka, gostovali crnogorski reperi Andrija Krivokapić – Dvorska Luda i Ilija Backović – Bacili iz Nikšića. Na prva dva mikstejpa zastupljeno je preko 15 izdvođača. Ljeta iste godine u Budvi je na prostoru između crkava u Starom gradu upriličen i hip-hop festival BU2 Hood Music Fest.

Takođe, Jollanda, Necke, Dobbla i ekipa objavljuju na YouTube kanalu demo grupe „Prvi na crti“ iz 2006, a uporedo rade i na svojim samostalnim izdanjima. Jollanda neposredno nakon drugog mikstejpa objavljuje album „Na talasima rima“, Necke prvi dio duplog albuma „Sve trupe moraju prekinuti strojev hod marširajući ovim mostom“, a pridružuje ime se i Dobbla Galiot sa debitantskim EP-om „Pješčanik“.

Dobbla je debitovao na prvom mikstejpu gdje je izašla i njegova prva zvanična pjesma, a u trenutku kada se formirao studio završavao je osnovnu školu.

„Od ranije sam poznavao Jova, bili smo komšije i po toj nekoj inerciji sam i ušao u priču. Učestvovao sam i na drugom mikstejpu, ali tek nakon ta dva izdanja povećao se moj udio u „Radio Katakombi“. Jedinicu pamtim po tome što se sjećam da kad sam snimao prvu pjesmu nisam bio na zadnja dva časa matematike u prvom srednje. Sjećam se da sam otišao da bih snimao. Mislim da su oba mikstejpa donijela niz nekih novih lokalnih i više afirmisanih izvođača u odnosu na nas. Tek nakon završetka drugog mikstejpa, u periodu 2014. i 2015. godine imao sam aktivniju ulogu u smislu stvaranja i svega onoga što su bile inicijalne ideje i zamisli Jova i Necketa. Glavna osobenost izvođača „Katakombe“ jeste da je lokalna priča urađena vrlo vjerodostojno i da se sve ono što su plodovi rada može vidjeti na osnovu broja imena koja su učestvovala u projektima. Postoji tendencija da se pojavljuju i nova imena, i nadam se da će to biti recept i trend koji će u narednom periodu moći da se intenzivira“, naveo je Dobbla.

2017 Karneval Budva

Treći mikstejp otvara nove mogućnosti

Sljedeći izazov „Radio Katakombe“ bio je podizanje produkcije na viši nivo, na čemu je Necke počeo da radi intenzivno od 2016. godine. od kada brine o budućim projektima ali i mlađim naraštajima. Produkcijski napredak čuje se na svakom sljedećem izdanju, a naš sagovornik smatra da će naročito doći do izražaja na trećem mikstejpu koji bi uskoro trebalo da bude objavljen u cjelosti.

„Kad sam preuzeo stvar u svoje ruke suočio sam se sa tim da ljudi uglavnom ne razumiju taj koncept gerila produkcije. To je koncept koji je usvojen u Holivudu: Bred Pit ulaže Bred Pita kao brend. Ja nikako nisam mogao da objasnim da treba da koristimo taj princip stvaralaštva i produkcije. Iz tog problema je nastalo da sam morao sve da naučim, da snimam, da miksam, a sve zbog toga što živimo u gradu gdje nemaš dovoljno ljudi koji bi bili spremni da se cimaju oko toga. Pritom, nikad nije bilo lakše i dostupnije naučiti nešto. Ja kad sam počinjao u srednjoj školi da koristim „Frooty loops“, to su bile noći i noći “nabadanja” da bi dobio nešto, a sada sve to imaš na YouTube-u gdje 16 ljudi objašnjava kako to da uradiš na 35 načina. Tu su i velika ulaganja za neke naše prilike, jer ako želiš da imaš pristojan kućni studio treba ti par hiljada eura. I dalje nema mjeseca da ne odvojim neki dio, čak mi i prigovaraju da pretjerujem sa opremom. Ali, sa druge strane ja to želim da posmatram kao upgrade, i to se vidi. Kada se hronološki preslušavaju izdanja, čuje se da se produkcija podigla na viši nivo“, ističe Necke.

Iako se na treći mikstejp čeka već deset godina, preslušavajući prve trake sa novog izdanja koje su objavljene na YouTube servisu uočljivo je da će on u svakom smislu biti iskorak. Pjesme su do sada objavili budvanski MC Dundo Showman (Nebojša Osmić), Necke, Dobbla i Cosiliere (David Baštrica). Budvanska ekipa „Radio Katakomba“ snimila je i zajedničku numeru „Najjači mogući“ sa Balšom Krkeljićem – Sivilom, a na kompilaciji će se pojaviti i mladi MC iz Kotora Avet Avetni (Milo Lazarević) čija je pjesma „Kotor Compton“ već odjeknula na regionalnoj sceni.

„Prvo smo planirali da izbacimo cijelo izdanje odjednom, ali mikstejp je komplikovan projekat, jer mnogo ljudi moraš da čekaš da dođu da snime svoje numere. Tako da, neki ljudi se čekaju za bitove, neki hoće da urade spot, neki vizual. Dobra je forma jer je jako lijepa i otvorena, neobavezujuća u tom smislu, a opet jako zahtjevna jer sam sve morao da snimim, smiksam i masterizujem i mogu reći da smo uradili zaista veliki posao. Uspjeli smo definitivno sa ovim mikstejpom da imamo neke hedlajnere, tu je i Sivilo koji je stvarno jedan od rijetkih iz Crne Gore koji je uspio da napravi karijeru. Marko Louis će pjevati na jednom refrenu, Marko Lubarda – Random je sa mnom tu, imamo jednu zajedničku pjesmu“, otkrio je Necke detalje o izdanju „Nemaš ti muda za ovaj mikst3jp“.

Dobbla Galiot smatra da će najnovije izdanje „Katakombe“ imati svoje mjesto u istoriji.

„Mislim da je hronološki i da će biti do sada najbolji mikstejp. I produkcijski i tehnički i  reperski, i što se tiče hajpa i kvalitetnih pjesama biće bolji od prethodnih. Ali i prethodna dva su izuzetno značajna i ako neko bude pravio hronologiju rep izdavaštva, mislim da će ta dva izdanja imati sigurno značajne pozicije u istorijskom protoku vremena, jer su dosta dobro iznijeta uz solidnu produkciju. Danas smo svi napredovali u svakom pogledu, a i tehnologija koja se koristi za snimanje je dosta pristupačnija nego ranije“, ocjenjuje on, na šta se Jollanda nadovezuje ističući da će neformalno udruženje čiji je osnivač i član nastojati i da u narednim decenijama bude konstanta u crnogorskom repu.

„U proteklih 12 godina smo na rep sceni jedni od rijetkih koji konstantno objavljuju izdanja i planiramo da to nastavimo da radimo. Konkretno, Necke i Dobbla su dosta aktivniji od mene i oni su zapravo nosioci „Radio Katakombe“, ja sam tu više iz pozadine, kao spoljni momak. U budućnosti planiramo da podignemo nivo naših izdanja i naše angažovanosti na muzičkoj sceni. Planirano je dosta aktivnosti koje će nam pomoći da napredujemo i da nastavimo da se razvijamo u narednom periodu“, poručuje Jollanda.

„Real recognize real“ : Saradnja sa Skaj Viklerom

Na jednoj traci trećeg mikstejpa gostovaće i legendarni Đorđe Miljenović – Skaj Vikler koji je prepoznao potencijal nezavisne scene u Budvi i odlučio da podrži naše sugrađane. Kako Necke naglašava, do saradnje je došlo spontano i neočekivano, za šta je zaslužan glumac Vuk Jovanović, koji će takođe učestvovati na trećem mikstejpu na numeri sa Viklerom i Necketom.

„Vuk me zvao jednog dana i kazao da je Vikler kod njega u Petrovcu i pitao da ponesem mikrofon i zvučnu karticu. Tu smo se kod Vuka upoznali i Vikler se oduševio. Pustio sam mu gomilu nekih traka iz „Katakombe“, plus gomilu traka koje nisu objavljene, i on je baš pozitivno odreagovao u fazonu “Vau, čoveče, ko kaže da Crna Gora nema šta da ponudi!”. I samo je bukvalno rekao “Bro, daj puštaj mi bitove!”. Ja sam mu izvrtio neke bitove koje sam imao na telefonu, koje sam ja radio, i zaboli smo u jedan bit i počeli da radimo pjesmu za novi mikstejp. Tu vrstu improvizacije ima samo džez i to mi se mnogo svidjelo. U tom trenutku živiš za hip-hop. Mi smo taj bit slušali dva sata, svako je pisao svoj verse, onda smo počeli da repujemo, pravimo strukturu i istu noć napravili smo demo. Sada treba da rearanžiram kompletan instrumental. Tako da, Naz često govori “Real recognize real” i u tome stvarno ima istine, jednostavno se skontaš sa nekim. A realno ja sam Viklerov fan od klinačkih dana i stvarno je značajna mogućnost da snimim pjesmu sa njim na moj instrumental. To je jedna vrsta priznanja i satisfakcija i ubija svu sumnju oko toga da li je vredjelo cimanje“, ispričao je on.

„Radio Katakomba“ je nedavno postala dio regionalne hip-hop inicijative „Open Balkan“, u okviru koje je dogovoreno digitalno izdavaštvo trećeg mikstejpa sa nezavisnim labelom „Kaseta Digital“. U pitanju je priča koja povezuje autore iz zemalja regiona. Mikstejp će biti sačinjen od 15 numera, a kada se objavi integralna verzija između svake pjesme ići će džingl. Ideja je da se, u duhu video igre „GTA Vice City“ stvori utisak da se izdanje emituje na radiju.

Sea Dance 2021

Dobra prihvaćenost u lokalnoj zajednici

Već je izvjesno da će treća kompilacija ovog neformalnog udruženja biti pravi iskorak u svakom smislu, čime se nastavlja proces ekspanzije nezavisne hip-hop scene u Budvi koja je, inače, kako sami članovi priznaju, dobro prihvaćena i od šire lokalne zajednice i to je trend koji je prisutan nekoliko godina.

„Mislim da prije desetak godina nije bilo zamislivo da će neki lokalni  bend nastupati na Karnevalu, Sea Dance festivalu ili biti pušten u eter nekog javnog emitera, a danas je to standard i dobra praksa. Mnoge stvari su urađene prvi put.  Iako ne bih mogao da kažem da je naša sloboda izražavanja bila ikad ugrožena, bilo je momenata kad je falilo razumijevanja, ali mislim da je ovaj momentum mnogo povoljniji u odnosu na ranije“, ocjenjuje Dobbla.

„Nema tu neke filozofije, rep je buntovnička stvar i potencira slobodu, originalnost i zajedništvo u svojoj osnovi, tako da smo se svi mi dosta fino osjećali. Lokalna zajednica je uvijek prepoznavala taj „umjetnički“ momenat, uvijek smo imali prostor u medijima i pozive za nastupe na različitim manifestacijama“, dodaje Jollanda.

Necke, Jollanda, Dobbla, uz koje su uglavnom i producent Miroslav Karović (Assonance music) i profesorica Iva Ćulafić, tradicionalno imaju nastup u okviru Karnevala u Budvi, pojavili su se i na Sea Dance festivalu 2021. godine i plan je da nastave da budu relevantan segment lokalne kulture i autentičan i uticajan kanal izražavanja slobode govora na nivou grada, za šta objektivno nemaju nikakve prepreke spoljašnje prirode. Kako bi se cijela priča institucionalizovala u formalnom smislu, planiraju da osnuju i nevladinu organizaciju koja bi bila svojevrsna nadgradnja koncepta neformalnog udruženja u okviru kojeg trenutno funkcionišu. Imajući u vidu sve pozitivne impulse i puni zamah scene, ekipu iz Budve, čiji se studio sada nalazi na novoj lokaciji u Potkošljunu, čekaju prave prilike u budućnosti koje će, izvjesno je, ugrabiti i na pravi način iskoristiti.

Milan STANIŠIĆ

Tekst je dio projekta “Osvajanje slobode – kulturni korektiv od individualnog do kolektivnog čina” podržanog kroz program malih grantova. Program predstavlja dio nacionalnog projekta “Dijagnoza i terapija slobode izražavanja, govora mržnje i etničkih tenzija” koji je zajednička inicijativa Instituta za medije Crne Gore, Centra za demokratiju i ljudska prava CEDEM – i Portala Ul-info, usmjerena ka jačanju i zagovaranju slobode izražavanja, suzbijanju govora mržnje i smanjenju etničkih tenzija u Crnoj Gori. Projekat je finansiran od strane Evropske unije kroz Program Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava za Crnu Goru 2020, EIDHR, a kofinansiran je od strane Ministarstva javne uprave Crne Gore. Sadržaj ovog teksta je isključivo odgovornost autora  i ni u kom slučaju ne odražava stavove donatora.