Kritičari kultnog beogradskog web magazina Popboks i ove godine izglasali najbolje iz prethodne u sledećim kategorijama – domaći i strani album, domaći singl, domaći spot, domaći i strani film i najbolji novi bend.
Najbolji novi bend: Plastic Sunday
“Pravoverni noise-rock uz izuzetan autorski potencijal i veštinu pisanja lepih pesama. Ne može se puno bendova pohvaliti činjenicom da na samom početku svog rada imaju pesmu kao što je Radostan dan”.
Najbolji domaći album: Consecration – .avi
“Od sjajnog sludge rifa u Aligatoru, preko izuzetno nežnih post-rock igrarija u .avi i opasne Idiot Glee (koja jedina ima growl vokale i koja po lucidnosti i instrumentalnoj raskalašnosti asocira na Nirvaninu Endless, Nameless) sve do numere Đavo nije urban, koja zvuči kao Pink Floyd kada bi svirali post-metal ili Neurosis kada bi poludeli i počeli da sviraju optimističnu muziku, .avi predstavlja izdanje čiji odjek vrlo lako može da se prelije i preko granica mini scene koja deluje autistično”.
Najbolji strani album: The Black Keys – Brothers
“Prvi albumi, The Big Come Up i posebno Thickfreakness, novi su klasici koji su zacementirali njihovu retro-predvodničku ulogu (njih ćete naravno preslušati pod stavkom „najobaveznija lektira”), ali je dosta vremena prošlo pre nego što postali dovoljno slobodni da potpišu remek delo ranga Brothers. Ono što je posle ove ploče sigurno sa The Black Keys, jeste da suvereno vladaju ne samo instrumentima, nego i umećem rock iskaza. Većina bendova misli da je sasvim dovoljno svirati kao što neko to tamo radi. Drugi su opet uvereni da je sasvim dovoljni izgledati kao što to neko tamo izgleda. Sve te nazovi bendove treba zatvoriti u sobu i baciti ključ u duboku vodu. Ne svirajte ako nemate šta da kažete”.
Najbolja domaća pesma / singl: Kanda Kodža i Nebojša – Kafane i rokenrol
“U oštroj konkurenciji ove godine pobeđuje pravi rock hit koji najavljuje novi album Kanda Kodže i Nebojše, ali možda i njihov novi kreativni uspon”.
Najbolji domaći spot: Multietnička Atrakcija – Minijaturna građevina
“Adrenalin koji pršti iz svakog kadra i vešto odabrani šizoidni detalji, čine da Minijaturna građevina funkcioniše i kao nadrealna filmska potera i kao video benda čiju energičnost i preteću harizmu odražava. Pravi močvarni piknik za oči”.
Najbolji domaći film: Stara škola kapitalizma – Želimir Žilnik
“Kako je sam Žilnik obznanio u listu Republika (2008), razlozi za snimanje ovog filma „izviru iz empatije za nepokorene stradalnike ‘tranzicije’ u kapitalizam, koji je, pokazuje se, manje human od prethodnog razdoblja u kom sam i sam bio izložen raznim oblicima represije”. Teško da bi bilo ko, pa i svemogući spin-majstori u vrhovima trenutne vlasti, mogli bilo šta da spočitaju porivima i naumu maestra Žilnika. Protiv današnjice koja je često pervertirana i zaslađena do neprepoznavanja u viziji onih koji u ovoj epizodi drže uzde i korbač, Žilnik kreće silovito, ni trenutka se ne zaklanjujući iza tobožnje objektivnosti koja je prečesto tek sinonim za pristajanje. A tome Žilnik nikako nije sklon. I na njegovu, i na našu sreću”.
Najbolji strani film: Buđenje Valhale (Valhalla Rising) – Nicolas Winding Refn
“Svet koji Refn slika u Valhali je košmar sumraka, izmaglice i neprobojnih oblaka, blata i leda, krvi i znoja, nemilosredna arena večite borbe. Uobičajeni Refnov protagonista – čovek nesposoban ili nevoljan da zaista uspostavi odnos sa ljudima oko sebe – doveden je do paroksizma u roli ćutljivog, nepobedivog ratnika koju ikonički, besprekorno oživljava Mads Mikelsen”.