Pozdrav gospodine Hook, hvala za vrijeme i hvala što pričate za naš podkast Premotavanje iz Crne Gore!
Nema problema!
Svirali ste puno online koncerata u ovo vrijeme pandemije. Šta mislite kako je britanska vlada reagovala prema muzičarima u ovim teškim vremenima?
Pa, nisu reagovali dobro, moram priznati, za multimilionsku industriju bili smo skoro ignorisani. Većina nas su samozaposleni, pa je to veliki problem. Tako da nisu reagovali dobro, a nema znakova da će reagovati bolje. Tako da je sve do nas, moramo se držati, i nadati da će pomoć doći. Uradili smo online koncerte uskoro ćemo još jedan sa nove tri pjesme, uspio sam da ostanem zainteresovan i inspirisan što je divno, bilo bi dobro zaraditi koju paru, jer sam nezaposlen od marta, tako da je čudno vrijeme za život.
Knjiga o Joy Division je kao da sam sjedio sa vama i pričao u pabu. Kakva su bila vaša osjećanja dok ste je pisali?
Razlog zbog čega sam pisao tu knjigu je to što mi je bilo muka da čitam knjige o Joy Disivionu koje su bile užasne. Pisali su sve pogrešno. Čitao sam mnoge pogrešne impresije koje su pisane o bendu. Mi smo u stvari bili prilično normalni kao ljudi, bili smo prilično ozbiljni oko našeg rada i veoma normalni u ostalim stvarima. I to je ono što sam želio da istaknem o grupi. Znaš, bili smo jednostavno četiri normalna čovjeka koji su se našli i pronašli hemiju u muzici i zaista ta šansa je otvorena za svakoga. Htio sam da pokažem da mi nismo bili mračne gotičke zvijeri sa masterplanom, bili smo kao i svi ostali.
Imate takođe sjajno pamćenje kad su određeni detalji u pitanju…
Hahaha, ti si druga osoba koja mi je rekla to danas. Sjećati se šta se dešavalo u bendu za tako kratko vrijeme je mnogo prostije. Takođe nismo imali para tako da nismo uništavali mozak na bilo koji način. Droge, piće, ništa od toga. Jedina droga koju smo imali je umor. Tako da je lako bilo zapamtiti detalje. Knjiga o New Orderu je bila mnogo teža, završetak gotovo nemoguć, morao sam da pitam dosta ljudi šta se dešavalo. To je trajalo dugo da bih imao dobru memoriju očigledno.
U knjizi odlična priča pored muzike je kada ste upoznali George Besta. I razočarali ste se. Za mnoge ljude vi ste heroj. Da li vi imate vremena za vaše fanove danas?
Moram priznati, prihvatam kao veliki kompliment kada neko voli to što ste uradili. Sam odgovaram na pisma fanova, takođe radim sve na socijalnim mrežama uz pomoć mog sina, ali znaš ne računam sebe ništa drugačijim od bilo koga na ovom svijetu. I vjerujem da tako meni neko priđe ne bih reagovao kao što je reagovao George Best. Tako mi se čini. I da, srećan sam što imam ovaj posao koji imam, što imam ovakav život kroz moje fanove, i uvijek sam srećan da provedem sa njima što je više vremena moguće i tretiram ih što je moguće normalnije. Da pokažem poštovanje prema njima koliko god mogu i jedino što tražim zauzvrat je – isto poštovanje.
Dali ste nam novu perspektivu benda u knjizi, kao što ste i rekli. Htio bih da vas pitam kako bi bend napredovao da je Ijan ostao živ. Da li bi imali New Order svakako?
Nadam se da ne bismo hahaha. Izgleda čudno da je moja najveća želja da nije bilo New Ordera. Da to je čudna želja… Radije bih da se svađam sa Ijanom nego da se svađam sa Bernardom i Stivenom, bez sumnje. Ali život je takav i moramo da napravimo maksimum od onoga što radimo. Znaš mnogo je teško razmišljati šta je sve moglo biti. Jedna od mojih omiljenih ploča je „American Prayer“ od Jim Morissona i Doorsa i volio bih da imamo neke trake od Ijana kako čita tekstove i pjesme kao poklon za kraj, ali ne Joy Division je imao Ceremony i In a lonely place kada smo završili i bili smo na sjajnom putu da napravimo još jedan fantastičan LP. I te dvije trake same su dovoljne za album, ai smo bili na sjajnom putu da kontrolišemo kvalitet i ljestvica je bila podignuta visoko. Velika je šteta, stvarno jeste, ne samo za grupu. Moramo se sjetiti da je ćerka odrastala bez oca, žena je izgubila muža, ljubavnica je izgubila ljubavnika, ima puno stvari koje su važnije od grupe, jer ja gledam kako moja djeca rastu i kako divan život imam sa njima. Mislim da je Ijanov najveći gubitak to što nije vidio kako mu djeca rastu. Muzike i bendova ima na hiljade, ali kako i ja starim vidim da je Ijanova greška to što se odrekao svega. To je strašno. Mnogo sam srećan što gledam kako moja djeca rastu, a za njega je to velika šteta, morao je biti veoma, veoma zdravstveno loše pa nije mogao to da vidi.
Pitao sam vas ovo jer ljudi uvijek percipiraju bend i prave jednu dominantnu ličnost. Mislite li da bi Ijan postao ta dominantna ličnost u bendu i da bi vremenom napravio solo karijeru a vi krenuli drugim putem i napravili New Order?
Ne, ne mislim tako. Joy Division je najizbalansiranija grupa u kojoj sam ikada bio kao muzičar. Svako od nas je ubacao nešto apsolutno unikatno i naše. I ta hemija čini Joy Division sjajnim. Mislim da je to bio problem kasnije sa New Orderom, jer se svodilo na to šta Bernard želi da radi i ja se nisam slagao sa tim. Ukusi su nam se promijenili i došli smo do momenta kad više nismo mogli raditi zajedno, jer su se naši stavovi promijenili. Mrzio sam da budem u grupi kad je Barni to radio, mrzio sam. Obratiti se svom drugu muzičaru i reći: “Možeš li da ne sviraš na ovoj pjesmi?“ mislim da je protiv svega za šta grupa treba da se zalaže. I zalagala se dugi niz godina. I bilo je srceparajuće biti u takvoj poziciji, zato se New Order raspao i zato ne radimo zajedno.
Takođe ste nam u knjizi dali drugačiji pogled na Ijana. Opisali ste ga kao srećnog i smiješnog… Kako ga se sjećate?
Ha, zapravo otišao sam da ga posjetim ovog jutra. Bio sam u Macclesfieldu i zaustavio se da ga vidim par minuta. Uvijek se nadam da će naći rešenje za New Order problem. Nije još! Ali i dalje ima nade. Ali je bilo odlično vidjeti ga. Uvijek mislim na njega na isti način. Kao dobrodušnog, najdobrodušnijeg frontmena kojeg sam ikada sreo u životu. Uvijek bi te inspirisao i ohrabrivao da pjevaš. Bio je divno ljudsko biće, veoma strastven i entuzijastičan, i nikada nije bio fokusiran na sebe, uvijek je bio fokusiran na druge. Bilo je zaista osvježavajuće biti sa njim. Uvijek je želio da se dobro osjećaš.
Tokom godina Joy Division je postao skoro kao žanr. Pored pank uticaja odakle dolazi taj mračniji zvuk, gdje ste ga pokupili?
Hahahaha, znaš, to je najčudnije pitanje, jer ne znam! Slušali smo ljude koje smo voljeli. Slušali smo Velvet Underground, Iggy Popa, Kraftwerk i samo bi smo sastavili sve to i napravili Joy Division. Pričali smo puno o tome kakvu muziku želimo da pravimo. Bukvalno bi smo svirali zajedno, Ijan bi slušao i kupio djelove za koje misli da su super, i to bi bilo prosto tako. I pisanje u Joy Divisionu je bio prost proces. Ijan je bio fantastičan u tome da pokupi ono što smo svirali i da formira to u pjesme. I kao što rekoh za nas kada smo završili album „Closer“, a zatim napravili „Ceremony“/“In a lonely place“, bend je bio vatren sa muzičke strane gledišta. Radili smo pjesmu za nedelju dana što je zaista plodno. Kada smo došli do New Ordera bez toga sve je postalo mnogo teže i u mnogo pravaca je ostalo tako.
Od albuma Closer prošlo je 40 godina, izdat je nakon Ijanove smrti, sve se tada izdešavalo, njegova smrt, album, završetak Joy Divisiona, početak New Ordera…
Vau, ja ne mogu da vjerujem da je 40 godina. Ponekad imam osjećaj da sam ih protraćio hahaha. 40 godina je jako puno vremena. Pomisiliš: „Kako je jebote to proletjelo?“. Znaš, moj sin će napuniti 31 ove godine, moja ćerka 35, moja druga ćerka 22, i ponekad mi to dah oduzme, pomislim gdje je to vrijeme otišlo? Ali se osjećam i sada kao sa 22 godine. Vrijeme kad stariš je veoma čudno i ide veoma brzo. Zaista leti….
Ali nakon svega vrijeme je relevantno da kaže da je album odličan… Prošao je zub vremena.
Da, mislim da je ovo vrijeme najluđe koje sam imao prilike da okusim i da cijeli svijet prolazi, kao i vi pretpostavljam, kroz sve ovo je užasno. Živimo u vremenu oduzimanja slobode od nas. Naročito u Engleskoj, Americi, znaš, mjestima koja bi trebala da su najslobodnija na svijetu. Gubiti našu slobodu je najveći šok za ljude. Ali pored svega mislim da izvlači najbolje u ljudima. Naša Vlada je napravila neke strašne greške i zaista se moraš nadati da su naučili iz njih. Ali meni nedostaje sviranje jako puno. Nedostaju mi festivali, koncerti. Nedostaje mi da grlim porodicu, prijatelje. Jako užasna bolest. Strašna je pozicija u kojoj smo se našli.
U knjizi takođe opisujete mnogo bendova i ljudi. Zanimljivo mi je bilo, kada sam čitao, da vidim koliko mrzite Slaughter and the dogs ili kako su vas Stranglersi tretirali kao mlad bend. Kako vam je mišljenje o njima danas? Mnogi imaju dobre karijere.
Hahahahah ne smeta mi. Imam neke sumnje da nisu to bili Stranglersi, više njihova ekipa koja nas je tretirala loše. Ono što smo naučili iz toga je da nikada ne uradimo to drugim ljudima, što je odlična lekcija. Znaš, uvijek treba da vodiš računa o svima koliko god možeš, na turnejama itd. Ljudi su mi uvijek govorili da treba da upoznam JJ Burnela, a ja sam nekako rezervisan. Imao je veliki uticaj na mene. Smatram da ljudi ne treba da sretaju svoje heroje, jer sam se razočarao mnogo puta. Tako kad mi kažu dođi da upoznaš JJ-ja, ne, neću, izađem napolje i skrivam se. Moj sin mi uvijek kaže da sam trebao da izbacim to iz knjige. Ali na kraju sve zavisi kakva si osoba, zar ne?
Ali upoznali ste Johnny Rottena?
Da, upoznao sam ga, Johnny zna biti veoma teško ljudsko biće haha. Primjetio sam kada je napisao drugu knjigu koju sam bio zainteresovan da pročitam, ali mislim da je knjiga Steve Johnsa o Sex Pistolsima zapravo mnogo bolja knjiga, od Johnnyjeve druge. Uživao sam u njegovoj prvoj knjizi. Zna biti teškog karaktera, teško mu je ugoditi, ali me je inspirisao da postanem muzičar. Moram reći da nije bilo njega, ne bih bio ovdje i pričao sa tobom i to je čudno. Uvijek to kažem Glen Metlocku kada ga vidim. Gledam Glena puno, u bendu sam sa njim u BF-u sviram sa njim i uvijek mu to kažem. Slušaj druže, bez vas ne bih bio ovdje! I uvijek mi kaže istu stvar. Odjebi Hooky!
I za kraj da vas pitam za bend The Light. Kada ste ga oformili i od kada je aktivan?
Oformili smo ga 2010. godine jer mi je bilo muka što ne sviram. I htio sam da obilježim Ijanovu tridesetogodišnjicu svirajući Joy division. Potražio sam svoje prijatelje u Monaku, i mog sina koji je tada imao 2o godina tačno koliko i ja kada smo radili Unknown pleasures. Imao je 21 kada smo svirali kao Peter Hook and The Light album Unknown pleasures. To je bilo pomalo strašno gledajući njega kako to svira i slušajući tu muziku. Mislim da su Light fantastični muzičari, sjajni za saradnju, imaju strast i entuzijazam za ono što smo mi uradili kao Joy Division i New order. Moram priznati da je poslednjih 10 godina svirajući muziku, najsretnijih 10 godina mog života.
To je to za ovaj put! Gospodine Hook bilo je zadovoljstvo ugostiti vas, pozdrav za Salford!
Hvala puno, izvinjavam se što sam kasnio prijatelju… Molim vas čuvajte se, nadam se da se vidimo ubrzo, svratite!
Nadam se da se vraćate koncertima ubrzo!
I ja se nadam prijatelju!
Take care of yourself, God bless, Bye!
Cheers!
ĐorđepunX