SUD VREMENA JE UVEK NAJBOLJI KRITIČAR
Danas gotovo da je nemoguće prošetati kroz domaću muziku, a da se ne sretne ima Petra Janjatovića. Štampani i online magazini, knjige, festivali, takmičenja… Kako sve to izgleda poslije nekoliko decenija u samom centru zbivanja?
Neosporno da postoji osećaj zadovoljstva minulim radom. Lepo je baviti se nečim što voliš, povremeno pomoći da se neke dobre stvari realizuju, da nekome otkriješ dobru ploču i da se srećeš sa zanimljivim svetom.
Kako ste se našli u ovom poslu? Postoji li neki presudan momenat ili je sve išlo svojim tokom.
Ključna je bila emisija „Veče uz radio” I programa radio Beograda koju je vodio nedavno preminuli gospodin Nikola Karaklajić. Nju sam kao klinac u osnovnoj školi slušao krajem šezdesetih godina. Kako me novinarstvo jako privlačilo, čim sam upisao gimnaziju postao sam saradnik te emisije. Doduše želeo sam da pokrivam različite teme pa sam prvih godina dosta pisao i o knjigama, pozorištu, filmovima, putovanjima, ali sam se gotovo nesvesno tokom godina orijentisao na muzičku kritiku. A tako nešto uopšte nisam planirao.
Ima li neka presudna ploča li koncert?
Za konkretno posvećivanje muzičkom novinarstvu najpresudniji je novi talas. Zamah dobrih grupa u svetu i kod nas me presudno orijentisao kao ovoj profesiji.
Osjetan je porast broja festivala, bendova. Gotovo da nema stranog izvođača koji u zadnje par godina nije posjetio neku od bivših republika. Da li se stanje popravlja ili je to neki prolazni talas?
Novih grupa je bilo uvek, uticajnih festivala takođe. Da potsetim samo da su na Beogradskom jazz festivalu sedamdesetih i osamdesetih godina nastupala najveća svetska imena. Ali nikada tako mnogo stranih rock muzičara nije dolazilo kod nas. To se poklopilo sa kakvim takvim političkim i ekonomskim smirivanjem kod nas ali i ekspanzijom koncerata u svetu koja je rezultat drastičnog pada prodaje ploča. E kako će se stvari odvijati u budućnosti, teško je prognozirati.
Kako vidite scenu u ex yu danas?
Stari asovi su se u najvećoj meri kreativno iscedili, a nedostaju značajni novi autori koji će ponuditi evergreen pesme. Kriza autorstva je doduše i na svetskoj sceni ali je kod nas još izraženija. Jednostavno ne mogu da na nabrojim pet pesama iz srpskog rocka koje su obeležile prethodnu godinu.
Već se uveliko priča o novom talasu u Srbiji, novoj srpskoj sceni, Goriboru, Petrolu, Repetitoru… Jasno je da tu ima svježine, ali da li mislite da nova srpska scena ima i dovoljno snage da istraje i promijeni stvari?
Bez obzira koliko mi se nabrojane grupe lično sviđaju, gajim ozbiljnu skepsu da će ova nova deca imati snage i strpljenja da istraju. Nekako je sve protiv njih: nema dovoljno mesta za sviranje, nema finansijske satisfakcije, nema uticajnih medija koji će ih podržati.
Ko su danas vaši favoriti na prostoru bivše SFRJ?
Da ne nabrajam sastave iz Srbije, cenim ono što rade Hladno pivo, JINX, Pips Chips & Videoclips, Zoster iz Mostara, Letu štuke iz Sarajeva, Edo Maajka, makedonski Foltin
Da li se sprema novo izdanje rock enciklopedije i koliko je pametno uhvatiti se u koštac sa najezdom mladih bendova?
Knjigu redovno dopisujem, e sad da li će se pojaviti kao internet ili štampano izdanje to ćemo videti. A za mlade bendove je uvek potreban vremenski odmak. Sud vremena je uvek najbolji kritičar.
Pročitao sam da radite nadopuni za „Pesme bratstva i detinjstva”. Ako jeste kada je možemo očekivati i ako možemo dobiti neku informaciju o tome koji su novi tekstovi uvršteni?
Dopunjeno izdanje pod imenom „Pesme bratstva, detinjstva i potomstva” je prošlog leta objavila novosadska izdavačka kuća Vega media. Uz dodate tekstove ex yu autora koji su objavljeni posle 1991. godine tu su i „nova” imena sa srpske scene među kojima su najzastupljeniji Nikola Vranjković (Block Out), članovi grupe Eva Braun, Aleksandar Stojković (Goribor), Marčelo, Nikola Pavković (Oružjem protivu otmičara) i drugi.
Koliko vas danas ispunjava rad na ovim stvarima?
Potpuno. Ali ipak najviše energije ulažem u vođenje diskografske kuću Dallas Records Srbija.
Spremate li još neki projekat?
Prikupljam demo snimke beogradskih novotalasnih i punk sastava iz osamdesetih godina za box set izdanje gde bi se pojavili brojni dobri ali zaboravljeni sastavi kao: Duh Nibor, Nesalomivi, Petar i zli vuci, Radnička kontrola itd.
Najmanje podataka u rok enciklopediji imate vezano za Crnu Goru (što je i razumljivo dijelom zbog neaktivnosti ljudi odavde koji se bave muzikom, dijelom zbog nedostupnosti materijala). Ipak mislim da se mogao napraviti bolji izbor. Da li tu ima ikakvih promjena?
Otvoren sam za svaku sugestiju. Uvek.
U žiriju ste takmičenja borba bendova. Nazire li se možda neko značajno ime tu?
Još uvek je rano za bilo kakve prognoze.
Imate li neki savjet, predlog za takmičare?
Dobre pesme. To je najvažnije što se traži od svake grupe.
Svojevremeno ste zbog rok enciklopedije doživljavali oštre komentare sa obje strane „rova”. Imate li danas takvih problema?
Srećom više ne. Da podsetim, prvo izdanje knjige se pojavilo 1998. godine kada su ratne rane još uvek bile sveže. Poslednjih godina se knjiga uopšte ne čita sa pozicija nacionalnih predrasuda.
Koliko je zahvalan poziv muzičkog kritičara?
Kao i svaki posao ima svoje mane i prednosti. Ali ako se radi pošteno i po savesti, bez malicioznosti i vređanja tuđeg rada, onda je apsolutno uživanje.
Je li bilo onih koji su nezadovoljni vašim osvrtima na njihove albume, nastupe, pa na kraju krajeva i preglede u enciklopediji?
Naravno. Pa svako je sentimentalan prema svojim autorskim plodovima. I to je ljudski. Ni meni nije bilo prijatno kada mi iskritikuju Enciklopediju. Pogotovu kada to budu recenzije iz kojih ne možeš da izvučeš nijednu korisnu pouku.
Kako to da se nijeste okušali kao muzičar?
Moje interesovanje je bilo isključivo vezano za pisanje, a kako je došlo do toga da se nađem u vodama muzičke kritike već sam objasnio.
Kad bi napravili bend, kakav bi to zvuk bio i ko bi bio sa vama u njemu?
Inspirativno pitanje. Verovatno bi to bilo nešto na tragu pub rocka, naprimer kao The Godfathers ili rani Thin Lizzy. Zabavno bi bilo da recimo bubnjeve svira muzički novinar Ivan Ivačković, gitare novinari Aleksandar Žikić i Dragan Kremer a ja bih se skromno držao bas gitare. A lepo bi bilo da nam na koncertu gostuje Vlada Divljan.
razgovarao: Mishka