Četrdeset godina je od vašeg albuma Dolgcajt. Kako danas gledate na album i na te teme?
Pravo da kažem, bilo mi je drago da su se u založbi ZKP odlučili na ovu deluxe verziju vinilke. Znam da se vinil polako vraća. Zbog istorije, koju jako volim, mi je bilo drago videti stare fotke i komentare. Čudnovato mi je i to, kad slušam tekstove, da mi se čini da bi mogli govoriti o današnjim vremenima. Ali istina je da ne govore. Na takav način na koji smo mi reagirali na život, to više niko ne radi. Dolgcajt je sada kuriozitet iz prošlosti, koje se gotovo niko više ne sjeća. Ili lupaju same gluposti o njoj.
Mnogi prave paralelu Buldožer, Pankrti, Laibach. Ko su nasljednici i kako gledate na slovenačke bendove danas?
S obzirom na to u kakvoj fazi je naša država, da smo gotovo rasprodali sve što se moglo, muzika je ostala. Iako je i ona na jakom udaru angloamerikane i serbokroata, još ima bendova koji jako i dobro praše, kao recimo Sidhartha i Big Foot Mama, koji su jako popularni. No, rock je uglavnom apolitički (možda i zato ovakva vlada kod nas), raperi su angažovaniji, ali izgleda ipak da se publika pali samo na bit.
Živjeli ste i radili u mnogim sistemima. Kako gledate na te društveno-političke tokove koji su prošli? Da li ste bili za ideju nezavisne Slovenije?
Puno ljudi kod nas sad pati za Jugoslavijom, to je činjenica. Ali je i činjenica da tako dalje nije išlo i da smo kao nacija bili prije 30 godina svi, doslovce svi ponosni, da smo konačno dobili samostalnu državu. No, politika je puno toga upropastila i sada kao da smo u ćorsokaku. The Kinks imaju sjani komad na tu temu: Deadend Street.
U kom pravcu se Ljubljana mijenjala. Da li je i dalje „bulana“?
Ljubljana, kao da je nešto drugo, puno liberalnija, slobodnija, a i fino uređena. Ima svoje mane ali ne, Ljubljana je sad drukčija.
Godine 2007. ste odlučili da ponovo svirate. Šta je bio razlog?
Kao da je došlo pravo vrijeme. Tada je na vlasti bio isti Janša koji i danas. Ali tada je još izgledalo da može rokenrol nešto promijeniti, atmosfera je bila revolucionarna, a dobili smo i jako dobru ponudu za svirku. Dakle, puno razloga. Ispalo je dobro, svirke po cijeloj bivšoj Jugi, druženje, ideali i čak i dosta brza promjena na vlasti. Ali i puno magle, koja se opet spustila na binu.
U mnogim knjigama vas svrstavaju u početke novog vala, panka u Jugoslaviji. Je li to zaista bio val koji vas je sve zapljusnuo i bio aktuelan i moderan ili ste totalno vjerovali u njega?
Mi nismo bili toliko novi val, kao pank. Ali pravo da ti kažem, mi o panku nismo puno razmišljali, mi smo ga svirali. Sigurno da je pank bio prvi motivator novog talasa ali nikad to nije bilo to neko jako kohezivno društvo. Ali to je bilo samo pozitivno. U Jugo rocku se na početku osamdesetih stvorila jedna strašno pozitivna energija i siguran sam da smo imali u rocku jednu od najjačih scena na svijetu. Iako smo vani bili poznati gotovo samo preko filma, fudbala i košarke.
Zanimljivo da je Gregor Tomc bio kompozitor i menadžer, međutim nije ništa svirao u bendu?
Grega Tomc u momentu kad smo se sreli, nije ništa svirao, nije ni komponovao, ali nas dvojica pisali smo tekstove a naša je bila i cjelokupna ideja Pankrta. Menadžerstvo je bilo više fora, zajebancija, Grega nije poklonik ekonomije, najjača strana mu je zdrav pogled na svijet.
Na koncertu u Ljubljani gostovao je i Glen Metlok iz Pistolsa. U nedavnom razgovoru rekao mi je da vas baš voli. Vi imate sličan status u Jugoslaviji kao i Pistolsi u Britaniji…
Sa Glenom Metlokom upoznali smo se još u prošlom stoljeću kad su Pistolsi imali prvi rivajval tur i mi smo im bili gosti na koncertu u Ljubljani. Tada smo puno pričali i toga sam se sjetio kada smo pripremali naš veliki koncert u Stožicama 2017. godine. Glen je sigurno u najboljoj formi od svih Pistolsa, puno vremena je bio malo potcijenjen jer je dao više na muziku nego na imidž. Ali, u stvari, kad je on otišao, vrlo brzo je došao kraj benda. Glen ne samo da drži ritam, on ima vrlo jak osjećaj za hit. A Pistolsi su prije svega bili hit bend. To smo uvijek htjeli biti i mi.
Da li će biti novog albuma Pankrta?
Sumnjam.
I za kra. Koji su vaših top 5 albuma?
Begers Benket – Rolling Stones, 2. Pet Geret & Bili the Kid – Bob Dylan, – 3. Face to face – The Kinks,, 4. Never mind the bollocks – Sex Pistols, 5.London calling -The Clash
Đorđije NJUNJIĆ