“Dolazi zima, duga i hladna”… Kao što svemu dođe kraj tako i ovom ljetu 2009. godine. Bilo je svega – rok en rola, otvorenih šankova, diskoteka, barova, svirki, koncerata…. Ko je uhvatio provod, uhvatio je. Ko nije možda i nije ništa propustio. U svakom slučaju sada se postavlja pitanje… Kuda ćemo sad? Situacija u CG što se tiče mjesta za pravljenje koncerata i dovođenje „rok” grupa je katastrofalna. Uz pojedince koji ovakve avanture rade po nezamislivim rupama i neadekvatnim prostorima koje drže ljudi koji ne znaju da li je bubanj zapravo instrument koji je potreban za muziku, jer sve se to može, kako su navikli, i samo sa sintisajzerima.Gazde k’o gazde samo bi para i para. Njihova kultura je da u džepu ima keša bilo da je u pitanju Mejden ili gimnazijski rok bend… I niko ih ne krivi… Ko treba da priča sa gazdama? Ljudi – promoteri u Cg? Zvuči presmiješno. U najmanju ruku su gori od gazda. Ako imate bend, po džepu će vas drati samozvani promoter, pa onda gazda, tek onda ćeš kući otići sa manje volje, a o parama je sva priča iluzorna. Iz ovoga izuzimam malobrojne dobronamjerne, koji se svakako neće pronaći u ovim redovima. Šta nam onda fali? Klub! Neko ko ovo čita možda je gledao film o nastanku hard-core scene u SAD-u. Tu je mogao vidjeti gdje su ljudi sami pravili svirke koje su urezane u pamćenje mnogih i ostale na stranicama istorije moderne muzike. Po podrumima, napuštenim prostorijama itd. Dakle poenta je, kada ima volje, kada se nešto želi to se vrlo lako može postići. Naravno, povezanost gradova je takođe bitna da bi se istomišljenici “našli” i tako bendu omogućili „turneju” po nevelikoj nam domovini… Što je veoma izvodljivo. Predlog za rješavanje ovog problema je po meni jedan klub u svakom gradu (pod klubom smatram bilo kakav prostor, jer će na kraju uslovi biti jednaki i u njemu i u nekom od gorepomenutih mjesta na kojima se sada održavaju svirke) i povezanost istomišljenika. Naročit akcenat bi stavio na primorske i gradove sjevera u kojima se kod prvih nešto dešava samo tokom sezone, a kod drugih ništa tokom cijele godine. Kada se zapitamo zašto, svi će reći nema uslova. Ako budemo čekali uslove dočekaćemo da se i ovako slaba scena raspadne na komade. Oni koji drže konce u svojim rukama neče ništa uraditi da stvore te uslove, jer zna se kome se i čemu daje. Zato potencijalno rješenje problema je u organizovanju nezavisne scene – u punom smislu riječi. Uostalom tako smo i počeli da živimo „rok en rol”… Nezavisno od drugih.
ĐorđepunX