Zlatomir Gajić, predavač na Odseku za medije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, prvi je naučnik koji je doktorirao na temu jugoslovenske rok legende i frontmena grupe Azra, Branimira Džonija Štulića.
Doktorska disertacija pod nazivom „Rok poezija Branimira Štulića i njeni medijski odjeci” uspešno je odbranjena ove nedelje na Odseku za srpsku književnost Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, čime je, po rečima stručne komisije, ovaj pionirski rad otvorio naša akademska vrata proučavanju rok poezije. Njen autor, poznat prvo kao uspešan basista, zatim novinar sa posebnim senzibilitetom za praćenje muzike, te danas stručni saradnik na fakultetu, kaže da je ideja rada upravo davanje digniteta u nauci rok poeziji i Štuliću kao vrhunskom umetniku. Pokušaj njegovog svrstavanja među pesnike kao što su Dučić i Kostić.
Zlatomir GajićFOTO: NENAD MIHAJLOVIĆ / RAS SRBIJA
Zlatomir Gajić
– Rad je multidisciplinaran, kombinovao sam medijski segment sa književnim i sociološkim, kako bih objasnio čitav koncept rokenrola. Pet godina sam ga pisao, a istražujem čitav život. Još kad sam kao dete kupio „Filigranske pločnike” vol. 1 i slušao ih godinama, ne znajući da ima i vol. 2, toliko sam mali bio. Istorija poezije počinje na istom mestu gde sa rokenrolom završava, jer prvi pesnici u staroj Grčkoj pravili su pesme svirajući liru, odakle i ime lirika. Posle su se ove umetnosti odvojile, da bi nama došao Dilan i opet nas učio šta je Bodler – izjavio je Gajić, koji je pre ove disertacije magistrirao na temi „Poezija Milana Mladenovića kao književna i medijska činjenica”.
Kako dodaje, prvi albumi Azre poput „Ravno do dna” i tih osamdesetak pesama objavljenih u prve tri godine osamdesetih godina za nas su važniji nego Bitlsi, Rolingstonsi, Elvis Presli ili Nirvana. Sve ono što je Štulić napisao, objavio i snimio u raznim fazama svog života stvorilo je jednu autohtonu vrstu balkanskog roka.
Predlog da se bavi Štulićem dobio je od mentora i njegovog, kako kaže, „master jode” Dragana Stanića, profesora na Odseku za srpsku književnost i predsednika Matice srpske. U razmatranjima da se bavi Šekspirom, Stanić mu je prijateljski sugerisao da je tu skoro već sve rečeno te da kao rok muzičar i novinar treba da se bavi temama koje su potrebne nauci srpskog jezika i književnosti, a to je zanemarena rok poezija.
( www.blic.rs )