Svakako jedan od najneobičnijih pravaca na elektronskoj sceni, noise ima mnogo poklonika koji ga razvijaju i usavršavaju svakodnevno. Jednima svakodnevica, drugima potpuno neshvatljiv, ipak je forma izražavanja kao i crtanje, oblikovanje, pisanje… i ima svojih itekako interesantnih trenutaka.
Ni velika imena, kao Peter Gabriel, nisu ostali imuni na poziv izazova. Nenad Popović, član Ćupriskog benda „Third I” i urednik Helly Cherry webzina www.hellycherry.com, će nam malo bliže opisati i objasniti o čemu se radi.
Nenade, molim te predstavi “Third I” čitaocima. Da li je to što stvarate sa “Third I” muzika, ili nešto drugo? Kako bi definisao?
Third I je ukratko muzički entitet koji sebe izražava kroz dark ambient, industrial, drone i noise zvuke. Da li je to muzika ili ne, verovatno je pomalo i besmisleno raspravljati jer svako ima svoje viđenje ovakvog izraza. Jednostavno, nekima je to ekstremni muzički pravac, nekima buka, nekima je to anti-muzika. Zovite ga kako želite, meni je važnija poruka koja stoji iza svega toga.
Što pokušavate da prenesete na slušaoca preko “Third I” albuma?
Third I albumi govore o našem društvu, svetu oko nas i svetu u nama. O našim strahovima, nadanjima, prošlosti, sadašnjosti, budućnosti. Ima i otvorenih, neimenovanih, apstraktnih tema gde svaki slušalac albumu može dati svoj smisao u skladu sa sopstvenim doživljajem. Tako su oni na neki način i projekcioni testovi. Često su angažovani, konceptualni, i imaju za cilj da isprovociraju i nateraju na razmišljanje.
{youtube}C3nU4K_b1us{/youtube}
Zašto baš noise i odakle ideja za ovakav projekat?
Third I nije isključivo noise priča. Već sam napomenuo da sebe izražavamo kroz dark ambient, industrial, drone i noise zvuke. Ali hajde da ne komplikujemo, nazovimo sve to jednostavno eksperimentalnim zvukom.
Pre ove priče, postojala je preteča koja je bila u potpunosti ambijentalna. Ipak, želeo sam nešto mračniji zvuk, a sve se to vremenski pogodilo sa gostovanjem benda Figurative Theatre u Ćupriji 2006. Peđa i ja smo se tada upoznali, i uskoro i pokrenuli Third I jer smo se jako dobro skapirali. Jednostavno, to je sve išlo nekako lako, prirodno i spontano.
Na pitanje “odakle ideja” mogu ti odgovoriti jedino: “iznutra”. To je nešto što stoji i tinja u tebi i jednostavno mora da izađe kad-tad. A teme kojima se bavimo su teške, ozbiljne i kao takve i zahtevaju neki ozbiljniji izraz. U eksperimentalnoj muzici smo to prepoznali jer je ona kao i teme kojima se
bavimo. Za nju su potrebni vreme, strpljenje, koncentracija, raspoloženje pa i hrabrost.
Slično je i sa nama ljudima. Mi možemo bežati od sebe ali se na kraju ipak u nekom trenutku moramo susresti sa samim sobom, sa onim iskonskim u sebi što je neretko neprijatno (kao i sam noise), ali neminovno i neophodno.
Što vas toliko uzbuđuje i spaja pod zastavom benda?
Rizikujem da zvučim kao na izboru za mis (smeh) ali, spajaju nas ideje o nekom lepšem, pravednijem, boljem i mirnijem svetu (spoljašnjem i unutrašnjem).
Ko je uopšte “Third I” slušaoc?
Svaka osoba koja je dovoljno otvorenog uma i srca.
Koliko je široka, ili uska, noise scena?
Ne znam šta bih ti rekao na ovo pitanje. Kod nas u Srbiji ne postoji noise scena u klasičnom, užem smislu. Više je to skup pojedinaca za koje ja sasvim slučajno saznam da postoje i prijatno se uvek iznenadim. Voleo bih kada bi se ljudi koji rade ovakav zvuk bolje povezali i organizovali na neki način, putem fejsbuka, foruma isl.
Jedni od najaktivnijih trenutno su Raven iz Čačka, Nundata i DBC iz Beograda, a u mom gradu Ćupriji postoje još i Oil, Endless Conflict, Boyssound(e)scapes, i Fifth and a half Sense koji se bave nešto eksperimentalnijim elektronskim zvukom. I jedan novi psihodelični projekat je u povoju i treba da dobije neki konkretniji oblik nadam se što pre.
Novija imena iz Srbije su Bezdan (Subotica), Weareallslaves (Beograd), Zartzinfect (Loznica), Crocodile Tears (Niš)…
Vašim čitaocima će možda biti interesantno da je u Crnoj Gori do pre koju godinu bio aktivan projekat Gaad koji je dolazio iz Tivta ili Herceg Novog, nisam tačno siguran. Takođe, potražite još dva CG projekta “Optimus Prime”, i “Masturbeator” koji ne rade noise već neguju neki elektronski andergraund zvuk.
Od organizacija koje promovišu ne samo noise već mnogo širi vid eksperimentalne muzike aktivni su još i Crime Scene Records, Underground Alliance, i Black Planet Records – tri kolektiva koja okupljaju autore iz bivše Jugoslavije. Ove tri grupacije su vam sjajna polazna tačka za dalje istraživanje electro, industrial, noise, ambient i srodnih pravaca, pa eto, proskitajte malo i sami, i steći ćete neku širu sliku o stanju scene kod nas.
{youtube}-_G51fzNZjM{/youtube}
Koliko dugo postoji “Third I” i koja ste izdanja do sada objavili?
Third I postoji od avgusta meseca 2006. Do ovog trenutka iza sebe imamo preko 20 izdanja: singlova, EP-jeva, albuma, split izdanja i kolaboracija za etikete širom sveta: Australija, Amerika, Engleska, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Grcka,…
Poznato mi je da ste saradivali sa drugim bendovima/pojedincima. Koje ste saradnje do sada ostvarili?
Sve te saradnje su bile sa ljudima sa kojima smo i privatno bliski pa su bile nekako i prirodne i logične i to je uvek samo pitanje vremena kada će se neka od njih desiti. Do sada smo sarađivali sa ljudima iz projekata Raven, Oil, Endless Conflict, Mein Kinder, Erekta, Tearpalm, Syphil, Oyed, Bolest Evropa, Scissor… sa nekima smo sarađivali u više navrata, a sa nekima trenutno radim na novim stvarima.
Pored “Third I”, urednik si i www.hellycherry.com webzina, ali si umješan i u još par umjetničkih projekata. Možeš li nam ukratko predstaviti i ovaj vid tvog zanimanja i rada?
Već preko deset godina sa grupom saradnika koji su, slobodno mogu reći, nakon ovoliko godina postali i moji prijatelji, radim na webzine-u Helly Cherry koji je posvećen raznim vidovima andergraund kulture (muzika, film, strip, književnost,…). Sve je počelo 2003. kao posledica viška vremena i želje da se uradi nešto korisno i konstruktivno za ovdašnji andergraund izraz. Zine se vremenom menjao, sazrevao i nadam se da će i dalje rasti i razvijati se.
Takođe u tom periodu sam sa grupom najboljih prijatelja snimao lo-fi filmove pod imenom “7 samuraja SKOJA”. To su bili i neki skečevi na tragu Pajtonovaca, Nadrealista, tako nešto. Filmovi su bili učesnici i festivala poput Festival Srpskog Filma Fantastike, A festa, Nepokoreni Grad, Važna je ideja… Trenutno smo na stend baju jer ne živimo više svi u istom gradu…
Još jedna meni draga priča čiji sam bio deo (a čiji ću na neki način biti zauvek) je i gorepomenuti Figurative Theatre, ebm industrial bend koji je na neki način brat blizanac projektu Third I obzirom da je FT osnovao Peda Živanović koji je sa mnom napravio i Third I. U principu, koncepcijski su to dve istovente priče. Jedina je razlika u muzičkom izrazu jer je FT malo prijemčiviji za uvo. Iskoristio bih priliku da pozovem čitaoce da potraže i skinu njihov poslednji album “Svet će opet biti savršen – part 2” koji se nedavno pojavio.
{youtube}z9mZB7VmYBA{/youtube}
pitao: Nikola Franquelli