Za početak reci mi kratku istoriju benda, ko ga sačinjava i zašto baš Qtera?
Bend smo pokrenuli ja i Braco Subotić, koji je ujedno tekstopisac i vokalista, davne ’97. godine, bijaše ljeto. Pored nas dvojice, u bendu su još Ranko Janković (bas), Milan Vujović (bubnjevi) i Miloš Pejović (gitara). Prošli smo kroz razne transformacije, naime, tri puta smo mijenjali ekipu da bi došli do ove i finalne. Funkcionišemo kao familija, svako od nas ima jednaka prava. O nazivu benda počeli smo razmišljati nekoliko mjeseci poslije formiranja, i u nekim starim spisima naišli na tu riječ koja na zabačenom indijskom dijalektu znači iskra svjetlosti u dubokom mraku.
Kako sami kažete svirate alternativni punk. Reci mi šta tačno znači taj opis?
Pa da, ako bismo klasifikovali našu muziku, možda je to i najbliži opis iako tu ima svega… U suštini to je fuzija raznih muzičkih formi u okviru čiste, tehnički dovoljno jednostavne i iskrene gitarske muzike, bez prezanja od slobode izraza kako u muzici, tako i u tekstovima. Punk rock nas je izgradio i vaspitao.
Reci mi neke bendove koji su uticali na vaš rad.
Ima tu svega, ali evo da izdvojim nekoliko: Sex Pistols, Exploited, Sonic Youth, Soundgarden, Stooges, Nirvana, Kyuss, Slowdive, Morphine, Arab Strap, Sobic, GBB, Wild Pigs & Horses, Šarlo Akrobata… Kada bih nastavio, bilo bi to spajanje nespojivog. 🙂
Ono što svako želi da vas pita, a i pita pretpostavljam, zašto još nema zvaničnog albuma?
Da, nezgodno pitanje za nas s obzirom na to koliko postojimo. Recimo da se tek nedavno stvorila prilika za nas da snimimo album, tako da smo počeli da radimo na tome početkom ljeta. Još uvijek smo na početku, i planiramo da snimimo i produciramo naš zvanični prvijenac u Nikšiću, kod našeg prijatelja Ivana Perovića u njegovom studiu ”Basement” koji nam u potpunosti odgovara i gdje je zadovoljstvo bilo šta raditi.
Gajite specifičan stil, reci mi kako vas ljudi prihvataju s’ obzirom na činjenicu da je rock kod nas na niskim granama.
Svih ovih godina smo se zaista trudili da nekako sviramo ono što nas ispunjava, ne razmišljajući previše o tehničkim okvirima u muzici, dosta spontano radimo, i naša muzika je plod spoja energija petorice ljudi, ljubavi i intelekta, tako da o njoj ne razmišljamo kao o nečem posebnom na muzičkoj sceni. Ne više nego li je svako ljudsko biće posebno i nosi svoj integritet uvjek sa sobom, spoznao ga ili ne. Mogu ti reći da smo veoma zadovoljni prihvatanjem naše muzike u Crnoj Gori, naročito poslednjih 3 – 4 godine.
Da se nadovežem na gornje pitanje. Šta misliš o trenutnoj situaciji što se tiče rock’n’rolla (da iskoristim taj izlizani izraz) kod nas? Šta je po tebi dobro, šta loše, šta treba da se promijeni…
Svima je jasno u kakvoj državi živimo, stoga ću se držati okvira koji se isključivo nas i ljudi sa kojima živimo i sviramo tiče. Dobro je to što se poslije dosta dugog perioda pojavilo nekoliko bendova koji to što rade, rade kako treba, iz srca i duše, samosvjesni i svjesni. To obećava i tu ljubav nije lako ugasiti, što mene lično jako raduje. Izdvojiću nekoliko: Autumn for Free, Gomila Nesklada, Shin-Ei, Off Duty, Fade Out Sequence, Pankreas.. Ljudi koje sam pomenuo su izbjegli kliše da grade svoje ime kroz neautorsku muziku, i to je bitan korak kod nas.
Učestvovali ste na „Borbi bendova”. Reci mi tvoje mišljenje o tom projektu.
Projekat je dobar sa te strane što je moć medija za određen uspijeh, što bismo ovdje nažalost mogli nazvati „prepoznavanje” i „samoprezentovanje”, najbitnija stvar. Kod nas i najviše, zato što mi nemamo klubove gdje bismo gradili našu kulturu živim nastupima, performansima i sličnim oblicima slobodnog izražavanja. Jednostavno nema dovoljno prostora za to u Crnoj Gori. Ali, mislim i da taj projekat nije realizovan do kraja, i da je ljudima koji su trebali za to da se pobrinu falilo stručnosti da izvedu sve na nivou i do kraja, ali i interesovanja za same bendove. Može i treba to mnogo bolje. Pa se na kraju pitamo da li nam je doprinijelo ili škodilo…
Svirali ste neke festivale po Hrvatskoj, koliko ljudi sa strane je zainteresovano za vaš rad i da li ima eventualnih ponuda za gostovanja?
Svirali smo u Istri, gdje smo dosta dobro prošli od strane publike, ali i na samom proputovanju koje nam je puno značilo sa više aspekata. Na primjer javilo se interesovanje za našu muziku, i najednom smo dobili nekoliko poziva i angažmana, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. I tamo je slično stanje, ali su ljudi organizovaniji i drže mnogo više do takvih dešavanja i razvijanja scene nego kod nas. Divno je putovati po bivšoj Jugi, i nadam se da će se kako nama, tako i ostalim bendovima odavde to sve češće dešavati.
Pored sviranja šta momci iz Qtere rade u životu? Koliko je teško biti muzičar u Cg?
Imamo dva studenta, a ostali rade i privređuju, jer od muzike ne možemo živjeti. Kako reče jedan mudar čovjek – ”Život nije težak, on samo nije lak”, tako da nimalo nije lako, i treba hrabrosti i mnogo ljubavi ako čovjek zaista želi da se bavi muzikom u Crnoj Gori.
Reci mi planove za budućnost i gdje vas ljudi mogu vidjeti, čuti i kontaktirati?
U ovom periodu plan je da završimo album, i da ga izdamo za jednu niskobudžetnu izdavačku kuću. Takođe za pjesmu ”Aritmija” uskoro ćemo snimiti spot i tako steći i naš vizuelni identitet. Ne planiramo nastupe u skorije vrijeme, ali evo par internet linkova koji se redovno apdejtuju, kada god iskoči neki novi zapis, audio, video ili foto:
http://www.myspace.com/qteraplayssensless
http://www.last.fm/music/qtera
e-mail: qtera5@gmail.com
Koja je glavna poruka koju bend Qtera šalje slušaocima? Šta je ono za šta se bend Qtera zalaže?
Pronaći ljubav u sebi i drugima, i naravno, ne biti lijen u upoznavanju i shvatanju samog svog bića.
razgovarao: ĐorđepunX