Neprijatelj prelazi zeku je novosadski punk rock bend. Postoje od 2012. godine i imaju dva albuma. Najnoviji materijal upravo ovih dana predstavljaju javnosti. Pjesmu po pjesmu. Crnogorska publika će moći da ih premijerno vidi i čuje na četrnaestoj morinjskoj gitarijadi koja će se održati ove subote. Osim našeg sagovornika bend čine: Oliver Popovski (gitara), Stefan Pajević (gitara), Zoran Gagić (vokal), Davorin Vrhovac (bas)
Recite nam nešto više o grupi i samom nazivu.
Bend je nastao sasvim spontano. Oliver Popovski je pokretač cele priče. Pošto je izašao iz grupe Tetrapank, a bio i dalje željan sviranja, skupljao nas je na raznim stranama. Nekog u kafani, nekog na poslu, neko je upao u priču umesto burazera. Davor je poslednji upao u priču, i od tada zvanično počinje saga zvana N.P.Z. A ime… Ime je nastalo još spontanije! Nema nikakvo konkretno značenje, da se razumemo. Kako to uglavnom ide, bend promeni par naziva da bi se jedno zadržalo. Mi smo ih imali gomilu, uglavnom toliko retardiranih da je to bilo bezobrazno. Dobro je da se Neprijatelj Prelazi Zeku zadržalo, iako i ono zvuči komično, ali krajnje simpatično, svima. Od milja – Zeke!
Stiže i novi album, kako ste zadovoljni urađenim?
Albumom smo generalno svi prezadovoljni, s obzirom na to kako smo ga pisali i na kakve smo poteškoće nailazili pri pisanju. Najlepši je momenat kad se sve poklopi i bolje nego što ste mislili da će ispasti. Miroslav Majkić AKA gosn. Bandar je radio kompletnu produkciju i mislim da je osetio da smo „živ“ bend i da nam je potrebna atmosfera na albumu. Snimanje je proteklo besprekorno, nismo gubili ni sekund i završili u, što bi se reklo, rekordnom roku. Za sada smo izbacili singlove, a ceo album ćemo objaviti najverovatnije u septembru pred koncertnu promociju koja je zakazana za oktobar.
Dolazite po prvi put u Crnu Goru. Sviraćete sa bendom DST koji ste ugostili u Novom Sadu. Kako je došlo do te saradnje, i koliko generalno nedostaje slične saradnje bendovima na ovim prostorima?
Davorova devojka poznaje ekipu iz DST-a od ranije pa je manje više ona kumovala našoj saradnji i hvala joj na tome. DST je sjajna ekipa i drago mi je što smo se upoznali i uspeli izgurati dva fenomenalna koncerta zajedno. Pogotovo onaj novosadski – koji je bukvalno eksplodirao od energije!
Koliko mogu primetiti regionalna saradnja postoji, ali nije dovoljno razvijena, jer se ljudi bave svojim životima, egzistencijalnim pitanjem i ta saradnja se svede na minimum. Najbolje bi bilo kad bi „stare kuke“ sa scene povukli manje, ali kvalitetne bendove sa sobom. Pozdraviću svaki takav potez. S druge strane, tu je sujeta. Ljudi moraju toga da se manu da bi scena opstala i rasla.
Zašto vas nema više koncertno?
Odlično pitanje! Pa, evo ne znamo ni mi sami, iskreno. Generalno nikad ne odbijamo pozive i koliko stignemo sami organizujemo gde i šta možemo, uz pomoć prijatelja naravno. Imamo već neke koncerte u planu za promociju albuma, pa ćemo videti šta će ispasti od svega. Problem je nekako usko povezan za ovaj region. Prostori se otvaraju, pa zatvaraju, organizatori manjih festivala nailaze na razne prepreke, pa odustaju, a veći kao da nemaju sluha za bendove u usponu. Morate se prijaviti na neka takmičenja da bi svirali negde, a mi baš nismo u tom fazonu nikad ni bili. Matori smo da se dokazujemo… Nadamo se da ćemo ovim albumom uspeti obezbediti više prostora sledeće festivalske sezone i na taj način najbolje predstaviti rad široj publici.
Nastavljate duh Novog Sada. Koliko su bendovi iz vašeg grada uticali na vas, i šta mislite danas o istoj?
Nastavljamo duh Novog Sada da, ali u drugom maniru. Drugačije pristupamo priči, jer nisu svi iz Novog Sada, odrastali smo u drugačijim uslovima i prolazili svoje faze različito, a o razlici u godinama da ne govorim. Hoću reći, nismo bili ekipa pre, upoznali smo se tako što smo svirali, putovali… To nas razlikuje od klasičnih novosadskih bendova. Nas petorica, iz različitih krugova, smo željom za stvaranjem/sviranjem napravili nešto svoje. Nama je lepo, ko želi da se priključi uvek je dobrodošao. Topla voda je izmišljena, mi samo određujemo koja joj je temperatura.
Novi Sad je imao oduvek dobre bendove, i sad ih ima. Čini mi se da se stanje na novosadskoj sceni popravlja, publike je sve više, i što je najvažnije ima dosta novih mladih lica na koncertima. Scena nisu samo bendovi, tu je publika, tu su novinari, fotografi pa čak i koncertni prostori spadaju u pojam scene. Nešto se dešava, vreme će pokazati šta. Jedno je sigurno, treba dati prostora malim bendovima čije vreme tek dolazi.
Svi ste prije ovog imali svoje bendove. Šta je sa njima?
Kolaps i dalje kida, jače nego ikad. Često ih možemo videti sa Ritmom Nereda. Tetrapank ne radi više nažalost. Pajin Frontline radi u drugoj postavi, sa drugačijim pristupom. Zovu se Monohrom. Naša braća iz Deponije Zvuka retko sviraju, život je učinio svoje. Tona više ne radi, kao i moj bivši bend Remedy. Ljudi iz tih bendova su nastavili dalje, kao i mi što smo nastavili, svojim putem, ali smo i dalje dobri prijatelji.
Koliko smatrate da danas ima publike i kako prihvataju vaše poruke?
Kao što sam rekao, nešto se dešava sa publikom. Nabolje! Koliko vidim dobro su posećeni uglavnom svi koncerti. Naši koncerti su odlično ispraćeni. Koncertna promocija našeg drugog albuma je bila rasprodata, što nam je dalo vetar u leđa. Doslovno smo bili bez komentara par dana. Gde god da smo svirali publika nas je odlično prihvatila. Vidi se da su se ljudi pronašli u našim pesmama. Zoki je odličan tekstopisac i njegovi tekstovi ostavljaju dubok trag kod slušaoca.
Koliko je, po vama, rocknroll angažovan i koju snagu ima danas?
Nije angažovan onoliko koliko bi trebao biti. Neću da kažem da nema u medijima prostora za rock’n’roll, ali je sigurno da ga nema dovoljno. Govorimo o mejnstrim medijima. O entuzijastima samo reči hvale s obzirom na to da uglavnom sve rade iz hobija i o svom trošku. Da ima više prostora u medijima, rock’n’roll bi imao veću snagu. Isto je bitan i momenat, jer je u vremenu hiperprodukcije teško ostati aktuelan, a rock’n’roll bendovi po navici izdaju albume, retko singl po singl dok ne zaokruže priču, što drugi danas popularniji žanrovski izvođači rade. Zakači se tu i tamo koja pesma sa albuma i postane neka vrsta singla u nečijoj listi na jutjubu. S druge strane, klincima se servira svakakvo smeće, a najmanje rock’n’roll. Ostaje nam da se nadamo nekom preokretu po tom pitanju.
ĐorđepunX