Zahvaljujući zabačenim kutcima interneta i neumornim kolekcionarima koji su prvo čuvali, a potom skenirali i dali na uvid svoje stare časopise, naći ćete mnogo toga zanimljivog. Prvi brojevi SF magazina Alef ili kompletne arhive pionira Yu rok novinarstva su neki momenti do kojih je relativno lako doći uz osnove guglanja i kilom strpljenja.
Prave kuriozitete naći ćete na mjestima za koja nikada nijeste čuli. Po starom nepisanom pravilu pronalazača – slučajno. Upravo tako, na zabačenoj stranici interneta – yugopapir nalazi se skeniran i prekucan tekst iz 1977. godine i martovskog izdanja magazina „Zdravo” sa jednim od prvih pojavljivanja frontmena EKV-a u medijima.
U tekstu „Crnjaci osvajaju svet” uredništvo magazina pozabavilo se crnim humorom i između ostalih intervjuisalo učenika IV rаzredа XI beogrаdske gimnаzije Milana Mladenovića. Osamnaestogodišnji Mladenović je nakon par crnjaka koje je podijelio sa novinarom, objasnio da je: „Sve u crnjаcimа toliko nestvаrno i nespojivo sа zdrаvim rаzumom dа je zаto i smešno. Nаzvаo bih to logikom аpsurdа. Ne smejemo se mi ovim vicevimа što smo neosetljivi ili izopаčeni, nego zаto što su potpuno nezаmislivi. Roditelji ne pokаzuju bаš mnogo rаzumevаnjа zа ovаj humor. Ne znаm štа je ovde ružno?”
Prije nego se konačno skrasio u beogradskim blokovima, Mladenović je još kao tinejdžer imao prilike da objavljuje svoje stihove. Iz onog što se danas može naći na internetu, ali i u nekim zbirkama pjesama i biografijama koje su izlazile nakon petog novembra 1994. godine vidi se da se ovaj tinejdžer već prilično profilisao. Kasnije će njegove kolege muzičari svjedočiti o opštoj kulturi kojom je bio potkovan. „Poslije svirke… Haos. U sobi VD, Koja, svi mi, totalno ludilo… A Milan sedi pored stola i čita” – sjećao se Cane prije par godina.
{youtube}x23EjFYijgc{/youtube}
U emisiji Tri želje za zlatnu ribicu (koja je takođe digitalno sačuvana) o svojm obrazovanju i muzičkim počecima svjedočio je sam umjetnik. „Počeo sam da sviram u četvrtom razredu osnovne škole kada mi je otac kupio akustičnu gitaru na kojoj je pisalo Tango, potom sam išao u muzičku školu i naučio neke akorde. Bilo je to u Sarajevu gde smo se doselili kada sam imao šest godina i na čudan način mislim da je ono mračno uticalo na mene. Bio sam strašno ratoboran, istinoljubiv i stalno sam se tukao sa starijima od sebe. Oni su me naravno mlatili, i dolazio sam kući krvav, plačući, što je trajalo do 1970. kada smo se preselili u Beograd. U Sarajevu sam imao najboljeg prijatelja Amera sa kojim sam idući ulicom stalno pevao Bitlse. Tada sam želeo da kada porastem postanem jedan od njih. U tom periodu mnogo sam čitao, što mi je ostalo kao potreba i kasnije. Stalno sam menjao ukuse, čas bi mi se nešto svidelo, a čas ne bi. Sećam se da sam mahnito čitao Aleksandra Dimu i to ispod klupe za vreme časa zbog čega sam i oćoravio pa sam kasnije morao da nosim tegle na očima i nisam video belu mačku u mraku” – pričao je Mladenović.
Monografija “Dečak iz vode” koju je priredio Flavio Rigonat donosi još jedan detalj iz ovog ranog sarajevskog perioda “Bio sam klinac sa naočarima i nosio Tango gitaru ispod miške. Odlazio sam na časove gitare kod čuvenog Garija Garinče. Od njega sam naučio neke akorde”. Gari Garinča ili pravim imenom Miodrag Necić je lokalna legenda koja je imala svoju minutažu i na televiziji i nekim top listama. Navodno je bio multiinstrumentalista, a sa svojim ad hoc projektom Negacija uspio je animirati jedan dio publike.
Nakon zagrebačkih i sarajevskih godina i prvih muzičkih koraka, porodica Mladenović prelazi u Beograd gdje je za sina oficira JNA krenulo novo doba.
U omladinskom magazinu Ćao Milan je još govorio o danima prije svoji prvih nastupa. “Kad sam definitivno odlučio da se bavim rokenrolom to se mojim roditeljima uopšte nije dopadalo, ali sam se na kraju izborio da se naviknu na to, a onda bi im bilo drago kada pročitaju moje ime u novinama. Počeli su aktivno da me pomažu i podržavaju. Na neki način kao i svi drugi ljudi, i ja sam savršena mešavina svojih roditelja”.
U gimnaziji u kojoj su malog Mladenovića intervjuisali za magazin Zdravo sa početka priče, počelo je druženje sa Dragomirom Gagijem Mihailovićem sa kojim će osnovati svoj prvi sastav. Iz perioda grupe Limunovo drvo pamte se pjesme: „Da li se sećate”, „Gubitak”, „Sedmi krug”, „Ne veruj”, a ostalo je ponešto i za sledeću inkarnaciju – kultnog Šarla, poput pjesme „Oko moje glave”. Prvi samostalni koncert ove grupe održan je u velikoj sali dvorane SKC-a 1977-e u postavi Milan Mladenović, Milan Mikica Stefanović, Dragomir Gagi Mihailović, Goran Maxa Kovinčić i Dušan Dule Dejanović.
Limunovo drvo okončano je početkom osamdesetih, a „prava” na ime polagao je gitarista Mihailović koji će nakon toga imati saradnje sa bendovima Du Du A, Idoli i nekim njihovim sajd projektima poput Unutrašnje imperije Srđana Šapera, ali i na ploči Šarla akrobate „Bistriji ili tuplji čovek biva kad”.
Milan Stefanović na svom youtube kanalu malo produbljuje priču o Limunovom drvu i njegovom kraju. “Kao nukleus LD-a bili smo nas trojica (Gagi, Milan i moja malenkost) od osnivanja ’76. do ’79., kad sam izašao iz priče. Maxa basista i Dule bubnjar su bili tu od početka s’ tim što je Maxa krajem ’77e ili početkom ’78. otišao na odsluženje vojnog roka, te sam se ja prihvatio uloge basiste i pevača u isto vreme” – govori Stefanović. Samim krajem sedamdesetih kao zamjena sa bendom je jedno vrijeme radio i VD svjedoči Stefanović. Negdje do 1980. iz benda odlaze Stefanović, Kovinčić i Dejanović, a prazninu popunja budući frontmen Discipline kičme.
Ovaj period koji se odvijao neposredno pred bum Šarla akrobate, Dušan Kojić Koja opisuje: „Milan i ja smo prvu zajedničku svirku imali zime 78 u “Tesli”, bila je to grupa Izvan vremena, sastavljena od svirača koji su se, inače, svako veče nalazili na Zelenom vencu, čekajući zadnje novobeogradske autobuse. Strašno sam želeo da budem deo te ekipe oko Limunovog drveta, znao sam Milana, iz grada, i gledao sam ga par puta na sešnovima u SKC-u, gde je pevao i svirao Nil Janga. Milan mi je dao stereo Trubadur gramofon (moj prvi stereo), neke Hendriksove ploče, i on je bio najpozitivnija snaga Limunovog drveta, spreman na sve radikalne poteze, kojima smo zajednički VD, Milan i ja pretvorili Limunovo drvo u Šarla akrobatu”.
Hiljadu devetsto osamdeseta je već označila prekretnicu u karijeri tada 22godišnjeg umjetnika, a u sledećih 14 godina iskomponovaće vjerovatno najvažniji opus ex yu muzike. Mladenović je umro na današnji dan 1994. godine.
Sa Milanovim potpisom, posvetom Nadi i datumom 4. avgust 1977. ostao je sačuvan papirić sa riječima “Pesme o prolaznosti”
“Sve se tako brzo kreće
čovek stari dok je mlad
i ti retki časi sreće
život teče dok se spava
vreme beži dok ga gledaš
neko stigne da ga kroti
ja mu samo gledam leđa”