Kakva je bila scena u Sjevernoj Irskoj kad ste počinjali? U to vrijeme grandž je postajao veliki u Americi, rejv u Britaniji…?
Bilo je malo ali strastveno kad smo počinjali. Naši prv koncerti su bili Warzone Gig Collective koji su bili anarhisti i koji su radili izvan mejnstrim krugova u Sjevernoj Irskoj. Usudili su se da daju šansu i bukiraju bend čudnog zvuka koji je sa sela i koji je miksao metal, pank, nojz rok i rani esid haus…hazarderski za 1989 godinu.
U kome pogledu je Belfast uticao na vašu muziku?
Vjerovatno ta izolacija i mala scena su učinili da smo nezavisni i više slobodoumni. Nije bilo puno ljudi koji su u “alternativnoj muzici” tako da su pankeri, metalci, gotičari, alternativci svi podržavali iste bendove: Metallica, Joy Division, Sisters Of Mercy, Ramones, Motorhead itd. Bez obzira na žanr. Takođe nekolika benda bi došla da sviraju sa vremena na vrijeme tokom Problema (sukob u Sjevernoj Irskoj od 1968-1998 prim prev.) i kada bi došli svi bi uživali. To je bila mala ali zdrava scena.
Da li misliš da je bendovima iz Sjeverne Irske teže da se probiju od onih u Londonu, Mančesteru i Dablinu?
Sada ne vjerujem, ali definitivno kada smo mi počinjali je bilo tako. U Britaniji muzička industrija je uglavnom fokusirana na London, i u nešto manjem obimu na Mančester i Dablin, i nije zapravo bilo nekog okvira za muzičku industriju u Sjevernoj Irskoj. Naravno bilo je izuzetnih bendova i izdavačkih kuća kao Good Vibrations, ali kada smo mi počinjali sve je bilo DIY, što je sa ove distance učinilo da bend ima svoj identitet i da ima svoj put kako radi stvari.
Prilično ste produktivni tokom godina, imate 15 albuma, to je sjajno. Izgleda da lako snimate albume…
Hahaha… hvala ti. Da to je stvarno sjajno kada pogledam na sve te albume. Ali nikada nije “lako”. Mislim da niko ne stremi ka tome da lako napravi albume, inače bi svi izbacali klasične albume. Mislim da moraš da guraš sebe i da ne postaneš egoističan, ali se slažem da smo možda više samouvjereni u studiju i da imamo dobre ideje što se tiče zvuka i finalnog proizvoda. Na ranijim albumima bi se samo postavili, pili pivo i svirali glasno!
Šta je glavna promjena u tridesetogodišnjoj karijeri?
Muzički, uronili smo u različite stvari, ali pristup je ostao isti. Sviramo ono šta volimo i uživamo u tome. Muzika je i dalje broj jedan prioritet, ne imidž i pokušaji da budemo rok zvijezde.
Album Cleave je i dalje aktuelan. Radili ste ga sa Kris Šeldonom, a bili na turneji sa Strenglersima. Da li ste zadovoljni kako zvuči i kako je promovisan?
Veoma, bilo je to sjajno iskustvo vratiti se u studio sa Krisom (prošlo je skoro 25 godina do dana kada smo ponovo uradili prvi sešn kada smo snimali Cleave). I Strenglers turneja je bila briljantna, mi smo njihovi fanovi jako dugo, i bili su mnogo zanimljivi na turneji.
Kazali ste da su The Membranes bili jedni od vaših uzora. Džon Rob mi je rekao da vas voli kada smo radili intervju…
Da fanovi smo tog benda dugo (obradili smo i jednu njihovu pjesmu za b-stranu 1994 godine) i njihove nove stvari su sve bolje i bolje. Veoma jedinstven i inteligentan bend, sjajni ljudi takođe. Vrijeme provedeno u njihovom društvu je uvijek zadovoljstvo.
Za tebe lično koji je najbolji album koji ste napravili, ili koji je za tebe bio najbolji dok ste ga radili i snimali?
U polušali uvijek kažem da je najbolji album onaj koji će tek doći, inače se ne bi mučili. Lično mislim da je svaki bio izazov po sebi, nekad dobri nekad loši, ali uvijek sam uživao dok smo radili poslednjih nekoliko, Disquiet i Cleave. To je kombinacija nas koji smo odlično uvježbani, sa dobrom vizijom za finale i rad sa izvrsnim producentima (i veoma finim) Tom Dalgeti i Kris Šeldon.
Reci mi koji je najbolji bend koji vam je bio predgrupa?
Veoma smo srećni da smo svirali sa sjajnim bendovima često. Bez nekog reda rekao bih Clutch, Skunk Anansie, La Faro i The Membranes. Svi su odradili sjajan posao, a mi smo divni ljudi sa kojima je sjajno putovati.
Hvala i pozdrav iz Crne Gore!
Hvala za podršku, živjeli, čuvajte sebe i druge!
ĐorđepunX