S.U.S. su garažni punk rock mornari iz Beograda. Bend je osnovan 2002. godine i imaju dva albuma. Jak gitarski zvuk spojen sa ’77 punk rockom, ’60 garage i sve to ubrzano taman koliko treba. Od Roky Erickson-a do GG Allin-a, od Buzzcocksa do Turbonegra.
Kad je nastao SUS?
Sada već davne 2002. godine, tako reći od detinjstva.
Imate dva albuma je li tako? Koliko je teško bendovima da snimaju i da izdaju albume?
Mnoge stvari od tog dela “muzičkog posla” prave pakao. Zahtevaju mnogo strpljenja i truda. Pri tome mora bend da funkcioniše kao tim. Živci pucaju, životne obaveze pomnožene brojem članova benda, besparica… nekad se ljudi jednostavno udalje jedni od drugihm a sve ponavljamm zahteva veliki trud i strpljenje. Samim tim nažalost mnogi bendovi ostaju bez snimljenog materijala. U album “Slepi putnik” smo sva trojica ušli zajedno kao porodica i uz sve poteškoće mislim das mo zaista uspeli u svom cilju.
Uradili ste dosta svirki, čak ste imali izlete i u inostranstvo. Šta misliš o sceni generalno, šta joj nedostaje?
Nedostaje joj zabava. Scena jeste stav, ali smo se svi malo pogubili u svojim željama i traženju dlake u jajetu ostalima. Mora da bude ipak i zabavno da bi privukli nove generacije, takođe fali malo profesionalizma. Izgovor “sve je to pank” odavno nije adekvatan izgovor. O manjku klubova ne vredi više trošiti reči.
Aktivan si i u sajkobili bendu PSI. Reci mi nešto više o tom projektu.
Psine su mislim prvi bend tog tipa na ovim prostorima koji peva na srpskom jeziku. Nastao je iz dugogodišnjeg poznanstva nas trojice koji smo svirali po mnogim bendovima ali nikad skupa u jednom. Jovandeka se prvi setio i pozvao nas. Prvo je trebalo samo da sviramo pesme Misfitsa ali smo nekako odmah počeli da radimo svoje pesme i evo ga već prvi album izašao i radi se na drugom.
Aktivan si u dosta bendova. Reci mi šta rade ostali u kojima sviraš?
Nažalost, ostali su ili neaktivni ili skoro pa neaktivni. Sa 888 smo snimili album napokon, ali stoji da se umiksa i izbaci u javnost posthumno jer bend više ne postoji. Bili smo prvi koji su kod nas kombinovali harmoniku sa punk rock zvukom, al eto ostadosmo daleko iza. Potres zbog porodičnih i životnih obaveza vrlo retko izlazi na binu. Članovi Antifrizza su razbacani na sve strane i okupimo se više drugarski nekad nego što imamo planove za dalje akcije. Ali ko zna.
Šta je Love cuffs i čime se bavite?
Počelo je kao organizovanje koncerata i zvali smo se u početku “Spirit of the streets”. Sad već daleke 2004. godine mi je tadašnja cura poklonila lisice iz sexy shopa koje sam ja kačio na kajiš. Na kutiji je pisalo “Love Cuffs” i tad mi je sinulo da je bolje da mi na koncerte dolaze ribe nego kakvi navijači hahah… i jednostavno preimenujem u mnogo gotivnije Love Cuffs. Posle je došla ideja da se krene i u izdavaštvo. Na kraju je izdat samo prvi album SUS-a . I dalje ponekad odradimo neki koncert Mr. DNA i ja kao organizatori ali je ime prvenstveno ostalo kao moje DJ ime.
Reci mi koji bi prostor u kojem si svirao volio da se vrati?
Pa šta znam. Moralo bi da se vrati i vreme a to je nemoguće. Akademija je naravno imala svoje čari, ali pitanje je kako bi to danas izgledalo. Prvenstveno volim da se vratim u bilo koji prostor (sem par loših izuzetaka) gde sam svirao i da obiđem što više mesta gde nisam svirao.
Tvojih top 5 koncerata na koje si bio.
Uh nije lako izdvojiti 5, recimo ovi…
1. Social Distortion @ Bataklan Paris 2015
2. Stiff Little Fingers @ Tvornica Zagreb 2010
3. Pogues @ Šalata, Zagreb 2011
4. Turbonegro @ Szieget fest 2009
5. Dropkick Murphys @ Dom Omladine 2017
Hvala vidimo se ponovo u Crnoj Gori sigurno!
Nadam se vrlo uskoro! A već se radujem druženju sa starom ekipom. Pozdrav svima!
razgovarao: ĐorđepunX