“Loving Vincent” je prvi “slikani” film na svijetu. Režiseri su Dorota Kobiela i Hugh Welchman. Film je dijelom finansiran od Poljskog filmskog instituta, a dijelom posredstvom Kickstarter kampanje. 125 slikara je oslikalo svaki frejm filma tj. njih 65.000. Film je zainteresovao svjetsku javnost svojom tehnikom kao i pričom koja se bavi u većem dijelu smrću velikog slikara Van Goga. Budžet filma je bio 5.5 miliona dolara, a za sada je zaradio preko 30 miliona. Ove godine na 90-om Oskaru nominovan je za najbolji animirani film za koji naš sagovornik kaže da će ga osvojiti. Dakle, ovo je bila odlična prilika da popričamo sa producentom gospodinom Sean M. Bobbitt-om.
Za početak recite mi kako je došla ideja za film?
Dorota Kobiela, režiser filma je školovani slikar a onda je počela da radi u filmskoj industriji, najviše u projektima drugih ljudi. U 28. godini, bila je na raskrsnici svog života, razapeta između njene pasije za filmom i slikanja, a onda je počela ponovo da čita Vinsent Van Gogova pisma. U jednom od njih Vinsent piše: ”Istina je, ne možemo govoriti više od naših slika” i onda je odlučila da želi da napravi film o Vinsentu ispričan od strane njegovih slika.
Recite nam više o scenariu i koja je po vašem mišljenju istina o Van Gogovoj smrti?
Scenario je napisala Dorota Kobiela, Hju Velčman takođe. Oboje su režiseri filma sa podrškom od ranije od strane poljskog noveliste Jaček Dahnela. Dok je Armandova priča postavljena da mora da dostavi pismo Vinsentovom bratu Teu izmišljena, priče i informacije rečene o Vinsentu su bazirane na činjenicama i događajima koji su stvarni. O tome šta se zaista dogodilo Vinsentu, postoje mnoge debate, od toga da je izvršio samoubisto, ili da je stvarno želio da ga izvrši. U filmu pokušavamo da prezentujemo razne strane priče.
Kako ste došli na tu jedinstvenu tehniku filma i kako je on “oslikan”?
Animacija slikanjem sama po sebi nije nova tehnika, ali je uobičajeno slikati na staklu nego na platnenim kockama koje smo mi koristili. Ali niko prije Loving Vincenta nije producirao takvu animaciju slikanjem na tom nivou, koriščenim na filmu, i sa toliko slikarskih animatora koji su bili uključeni. Ljudi često kažu da bi bilo mnogo lakše napraviti film korišćenjem nekih kompjuterskih softvera, ali smo mi bili odlučni da dozvolimo Vinsentovim slikama da ispričaju priču, i osjećali smo da je jedini iskren način da se to uradi slikati kako je i Vinsent to radio. Sa strane produkcijskog metoda, u suštini napravili smo dva filma – živi film sa glumcima na zelenoj pozadini, i slikani film. Cijeli film snimili smo u zelenom studio u Vroclavu, Poljskoj i Londonu, a onda to ukomponovali u pozadinu sa slikama baziranim na Vinsentovim od strane naših drugara slikara. Potom je ta ukomponovana slika poslata slikarskim animatorima koji su ih ponovo oslikavali. Frejm po frejm. Za jedan sekund filma, slikarski animatori su morali oslikati 12 individualnih „ulje na platnu“ frejmova
Šta je bio producentski izazov?
Kako je film jedini ove vrste imali smo nekoliko izazova, kako smo i očekivali. Najveći je, mislim, bio skupiti finansije za film. Iako je naš budžet drugi najmanji u istoriji Oskara za našu kategoriju, za poljsku filmsku industriju to je u stvari jedan od največih budžeta. Ali bazirajući se na nekim testovima koje smo uradili, kao i popularnosti klipova sa snimanja na internetu gdje je naš tim slikara postavio trejler koji je imao preko 200 miliona pregleda, u mogućnosti smo bili da nađemo neke zaista strastvene privatne investitore koji su vjerovali u film i bili voljni da nam pomognu da ovo postane realnost.
Kakve su do sada reakcije ljudi koji su se bavili Vinsentovim životom i radom, istoričara umjetnosti…?
Blisko smo sarađivali sa Van Gog muzejom, koji nam je pomogao sa njihovom bogatom bibliotekom i materijalom, kao i velikim znanjem kako bi nam predstavili različite teorije o Van Gogovoj smrti u pristojnoj mjeri. I veoma smo zadovoljni recepcijom i jednih i drugih, akademika kao i regularnim gledaocima u bioskopima.
Da li mislite da će film biti zapamćen po svojoj tehnici po kojoj je urađen ili samoj priči o tako velikoj ličnosti?
Mislim da je njegov jedinstveni vizuelni stil to što odvodi ljude da vide film, ali Vinsentova tragična, ali inspirativna priča je ono što ih uvlači u film.
Da li očekujete Oskara ove godine?
Naravno! Očigledno imamo ozbiljnu konkurenciju visokobudžetnih holivudskih filmova kao što je Coco, Ferdinand and Boss Baby. U samoj kategoriji već godinama dominiraju filmovi iz produkcije Pixar/ Diznija. Ali isto tako znam da Akademija i njeni članovi ne glasaju samo za film sa najvećim budžetom i prodajom na blagajnama u ostalim kategorijama, zato mislim da će to biti isto i sa animacijom.
Hvala puno za intervju!
Zadovoljstvo je moje! Ja sam u stvari prošle godine proveo odmor u Crnoj Gori. Pored starog Bara. I zaista sam uživao.
Razgovarao: ĐorđepunX