Režija: Rob Epstein, Jeffrey Friedman
Uloge: Amanda Seyfried, James Franco
Biografski film o Lindi Boreman, devojci koja je na kratko dosegla slavu kao kontroverzna porno glumica Linda Lovelace (Amanda Seyfried).
Radnja se fokusira na period s početka 70-ih sve do ranih 80-ih, kada je Linda postala supruga i majka.Ova mlada žena imala je nesreću da u svojoj 21. godini, upozna naočitog Chucka (Peter Sarsgaard).Mladalačka ljubav ekspresno je prerasla u brak, koji su odobrili Lindini konzervativni roditelji, majka Dorothy (Sharon Stone) i otac John Boreman (Robert Patrick). Simpatična Linda pomislila je kako je imala sreću da pronađe čoveka svog života, ali ubrzo je otkrila drugu, mračnu stranu zajedničkog života s hohštaplerom, ljudskim izrodom koji joj je naneo toliko puno zla…Nakon zajedničkog rada na projektu ‘Howl’, iz 2010. godine, dvojica saradnika, Rob Epstein i Jeffrey Friedman, udružuju se ponovo na snimanju filma koji se bavi životom porno ikone, koja je za samo 17 dana ostavila neizbrisiv trag u industriji za odrasle.Andy Bellin je napisao scenario, gde se baš i nije vodilo računa o svim istorijskim činjenicama.Objektivno film koji slovi za biografski jeste veoma zahtevan podžanr, jer je potrebno kroz određenu dramaturgiju prikazati neke važne, čak krucijalne detalje iz života neke poznate ličnosti (da ne ulazimo sada u polemiku zbog čega je ili po osnovu čega je neko stekao popularnost, slavu i sl.).Naravno da se podrazumeva kako su takvi događaji istiniti, pa filmadžije imaju zadatak da ih što vernije rekonstruišu pred objektivom kamere. Ovde nažalost to nije slučaj, pa sve je ispalo nekako nedorečeno, šturo, napravljeno ishitreno, bez jasnog koncepta. Problematičan kasting je onda sasvim razumljiv.Izabrati mladu glumicu u usponu, koja je još uvek oličenje čednosti u Holywoodu, da tumači takav lik je u najmanju ruku nespretan potez.Amanda Seyfried je unela svoju energiju, pokazala želju, ali jednostavno njen performans je ostao tek u okvirima proseka.Peter Sarsgaard je vrlo solidan, što je za mene i očekivano (setimo se samo kakav je bio u ‘An Education’ pre par godina, u kome zavodi Carey Mulligan), pa je njegov Chuck dovoljno zanimljiv (čitaj: iritantan).Ostatak glumačke ekipe neću nešto posebno da komentarišem, osim da istaknem kako je James Franco skroz neubedljiv kao Hugh Hefner (na sreću nema neku značajniju minutažu). Pohvalio bih dobar posao kostimografa, stilista i šminkera, jer su na setovima preneli autentični duh davno prohujalih 70-ih prošlog veka.Šteta samo što muzika koju je aranžirao Stephen Trask nije bila malo sugestivnija, primerenija tom vremenskom periodu. Dobra fotografija (bravo za Erica Alana Edwardsa) u kombinaciji sa lepim lokacijama (Glendale i Los Angeles, California) pružaju na momente pravi vizuelni užitak.Ali to ipak nije bila tema kojom se bavi ovaj film.Stoga, već posle odjavne špice stekao sam utisak kako je ovde prilično ‘promašena tema’, tako da smo dobili jedan neuverljiv film koji sigurno neće ostati u dužem sećanju poklonicima žanra.
Marko Boban