Većina ljudi te zna kao gitaristu Džukela i Goblina, međutim, ti si sada renomirani strip crtač, reci mi kako si počeo da se baviš stripom?
Vrlo rano, još dok sam bio klinac majka mi je kupovala „Tom & Jerry” male strip sveščice, i mislim da je to bio prvi susret sa tom zanimljivom formom… ono puno šarenih sličica pa još i ima neku radnju. Početkom osnovne škole došli su i super heroji na red a pošto mi je crtanje bila glavna zanimacija u to vreme, bilo je i za očekivati da kreiram sopstvenog. Zvao se čovek skakavac (Grasshopper) 😀 ne baš originalna ideja s obzirom da mi je Spajdermen bio (i ostao) najomiljeniji junak. Onda je dosao Punk, fanzini i svi kostimirani super heroji su nestali. Došli su neki novi heroji sa gitarama a fanzini su pružili neograničenu slobodu i mogućnost pa sam svoje prve stripove objavljivao upravo u njima.
Koji žanr stripa te najviše privlači?
U svim žanrovima ima dobrih i loših stripova tako da sam brzo izgubio interesovanje za neki određeni žanr. Mene više zanimaju crtež, kadriranje,forma… sadržaj mi nije toliko bitan. Ne volim toliko da čitam stripove koliko volim da ih gledam što je normalno s obzirom na moju profesiju. 😀
Kako si počeo da radiš za francuske izdavače? Radio si i Pekoove serijale?
Sasvim neočekivano, sredinom turbulentnih devedestih kada sam počeo ozbiljno da razmišljam o napuštanju „strip scene” usledio je poziv Čabe Kopeckog, čoveka koji se bavi posredovanjem između autora i ozbiljnih francuskih izdavača. Ponuda je bila vrlo ozbiljna ali sam ja tada bio previše neozbiljan i kulturno je odbio na njegovo veliko zaprepašćenje. Čovek je bio uporan pa me tako podsećao da ponuda i dalje važi jedno desetak godina… 2004. je konačno došlo do našeg susreta i posle dugog razgovora ja sam pristao ali samo na probu, bez obavezujućeg ugovora. Nisam bio siguran da sam baš taj „kalibar” koji oni traže… realni problem bio je moj totalni „out”, kompletni ispad iz forme. Nije prošlo ni nedelju dana ja sam već počeo da radim prve table za Pekoovu „Tajnu Istoriju” za koju sam uradio dve epizode. Kasnije sam sa njim počeo i završio serijal „Velika Igra” od 6 epizoda. I danas sarađujemo 😀
U avgustu prošle godine izašla je jedna epizoda serijala “Dan D”a trenutno radim na jednom serijalu koji se bavi zmajevima.
Šta misliš o stripu u bivšoj Jugi. Recimo Subotica ima još crtača ako se ne varam, tu je Septic?
Prva asocijacija na strip u bivšoj Jugi mi je ekipa iz Novog Kvadrata… Kordej, Ilić, Zimonjić… To je bio pravi Novi Talas u stripu kao što su Paraf, Pankrti, Šarlo, Idoli , El. Org. i ostali iz bivše Juge bili u muzici. Imali smo sjajne crtače dok je produkcija bila onako, u okvirima socijalizma, skromna ali neuporedivo bogatija nego što je danas. Nisam baš bio ljubitelj Bonelijevih Zagora, Bleka, Komandanta Marka i ostalih, više me je zanimala francusko-belgijska produkcija (Žan Žiro, Herman…) i pamtim sjajna izdanja poput Strip Arta, Yu Stripa, Spunka, Patka, Stripoteke…
A Damir Pavić- Septik? Isto smo godište i odrasli smo zajedno tu na periferiji Subotice, u naselju jezivog naziva „Prozivka”…poznajemo se još od najranijih dana i često smo se družili crtajući stripove. Neverovatno talentovana i zanimljiva persona uvek ispred svoje generacije. On je jedan od prvih ljudi koji me je ozbiljno „navukao” na stripove.
Na kojim si još umjetničkim projektima radio? Tu su i coveri albuma?
Sem covera albuma (Goblini, Džukele, El. Orgazam, Brejkersi, Ritam Nereda, Greaseballs, D ZOO…) radio sam dosta plakata, logoa, korica za knjige, ilusracija za decu… U poslednje vreme uradio sam plakate za nekoliko pozorišnih predstava za Narodno Pozorište u Subotici – drama na mađarskom (Equus, Opasne veze, Bdioci, Aska i Vuk…)
Možemo reći da si multimedijalni umjetnik, radio si i tetovaže, a čak si svirao i izvornu muziku. Reci mi da li više voliš vizuelnu ili audio umjetnost, ili se to dvoje dopunjava?
Crtanje stripova je moja profesija, to je težak ali najlepši posao na svetu a muzika je neophodno pogonsko gorivo, punjač baterija bez kojeg ja jednostavno ne mogu da funkcionišem tako da se te dve stvari savršeno uklapaju. Ne poznajem nijednog vizuelnog umetnika koji ne voli muziku i obrnuto.
Šta misliš generalno o stanju u umjetnosti, i onoj underground na ex-yu prostorima?
Da budem iskren, uopšte ne razmišljam o tome. Nisam teoretičar, kritičar ili bilo šta slično. Moje je da stvaram tako da svu energiju i inspiraciju usmeravam na taj proces. Volim da poslušam neki bend, pogledam neki film ili predstavu, pročitam neki strip ili knjigu i to je to. „Stanje” me ne zanima.
Šta za tebe predstavlja Subotica kao grad?
Rodni grad, detinjstvo,gomila uspomena, dragi ljudi, stare ulice… a opet, grad koji više nije ono što je nekada bio. Ponekad imam želju da odem iz njega zauvek a kada odem, jedva čekam da se u njega vratim. Ne znam, teško za objasniti…
A šta punk rock?
Droga na koju sam se navuk’o ko klinac i od koje nema leka bar u mom slučaju. Mogućnost da se bes pretvori u zdravu energiju. Ono najbolje što je Rock’n’Roll ikada dao.
I kad smo kod toga reci mi neke uticaje na tvoj umjetnički rad generalno.
Adam & The Ants, Sex Pistols, The Ruts, Killing Joke…ukratko, period između ’76 – ’83 uglavnom UK scena kao i domaći Novi Talas.
Reci mi šta je u planu kod tebe kada je umjetnost u pitanju?
Pre svega, rad na novom albumu Goblina, kao i privođenje kraju mog novog (13. po redu) strip albuma za Francuskog izdavača.
Hvala za intervju!
Nema na čemu, hvala tebi na strpljenju.
Razgovarao: ĐorđepunX