Već, evo, 4 godine slušam band Kryn, po preporuci prijatelja, koji se itekako razumije u muziku i 4 godine već davim sve oko sebe – ‘uzmite, slušajte ovo’!!! Jedino je tada bio problem što je na jutjubu postojao samo neki EP sa, čini mi se, 5 pjesama. E sad je zvanično – Kryn – Scars remind me, album full, gotov.
10 pjesama i odmah na startu ne zna čovjek kojoj pjesmi prije da se posveti. Addict, New disease i Meditiva su odavno memorisane od tona do tona, ali ostatak.. Taman kad pomisliš da ne može bolje i jače… Od prve – And the scars remain, pa do potonje – Released.. Ovaj bend je razlog zašto gubim nadu u festivale i muzičku industriju, jer da je sreće, odavno bi ovi momci bili na Download-u ili slično. Ali, šta je – tu je. Valjda Balkan. Ali prokleti Balkan ne posustaje. Hrvati dokazuju da su za 7 koraka ispred ostatka komšija, uz dužno poštovanje. Produkcija, vizuelni identitet, o svirci je izlišno pričati. Kryn je prezajeban bend, sa prezajebanim autorom i frontmenom, ali bogami i sa ostatkom benda, koji melje. Vidim da ih mnogi porede sa Disturbed-om, što ne kapiraju ni oni, a ni majself, ali dobro. Možda postoji doza pretjerivanja, ali kada bi iste noći u mom gradu svirali Kryn i Disturbed… razmislio bih doobro kome bih dao svoje pare. Prvo slušanje mi je iznjedrilo The silent, Hurt sam htio da preskočim zbog prevelike doze tripa na Džonija Keša i NIN, ali ipak je i ona mnogo dobra da bi je preskočio.. Sve u svemu, momci – čista 10-ka iz Crne Gore, pa ne budite jaja i dođite nam brzo
Lorens