Obojeni program od prve ploče snimljene na pet kanala do ove današnje snimane u Holandiji. Kako danas vidiš to odrastanje?
Iz mog ugla, to sve izgleda veoma logično. Odrastanje se pretvorilo u sazrevanje, još uvek je uzbudljivo, i to je sasvim dovoljno.
Danas skoro svako može snimiti album, oprema i studiji nijesu rijetkost kao nekada. Da li ovakvo stanje stvari ima više prednosti ili mana?
Sasvim je sigurno da su bolji tehnički uslovi danas prednost za nekog ko to zna da iskoristi. Sama tehnologija nije dovoljna, čovek je bitan.
Gdje bi Obojeni program bio da je počinjao u uslovima sličnim današnjim?
Na to je stvarno teško dati precizan odgovor. Verovatno bi slično razmišljali..
Devet albuma i nekoliko knjiga. Da li si zadovoljan urađenim? Je li moglo više ili bolje?
Sigurno je moglo i bolje. Razne stvari iz današnjeg ugla izgledaju sasvim drugačije, ali to je to, i ideš dalje. Prošlost je za istoričare, mene interesuje šta mogu uraditi danas, eventualno u narednih par dana.
U jednom intervjuu si izjavio: „još niko nije otkrio smisao prve ploče, niko nije otkrio najvažnije stvari.” Da li su se stvari promijenile u međuvremenu? Možeš li otkriti tajnu?
Po tom pitanju stvari se nisu promenile.
Posledjni album ste dali za besplatan download. Da li je u pitanju marketinški momenat ili je stvarno smatrate da je izdavaštvo stvar prošlosti? Hoćete li nastaviti ovu praksu?
Nismo razmišljali o marketingu, prosto ne razmišljamo na taj način. Sem downloada (exitmusic http://music.myexit.org/) objavljeno je i vinil izdanje, lp i singl(hello bing-hello.bing33@gmail.com). To je naš odgovor na pitanje kuda ide muzika.
Ima li planova za obilježavanja 30 godine rada ili 20 godina od prve ploče? Novi album, koncerti, turneja…
Nešto posebno, ne. Imamo neku zanimljivu ideju ali je za sada samo ideja, pa je bolje da o tome ne pričam. Trenutno radimo na novim pesmama, iz razloga što smo tako raspoloženi, koncerti – naravno, ništa posebno, to je naš život.
Šta je odredilo muzički i tekstualni izraz Obojenog programa?
Sve i svašta (napisao bi najradije život, ali to izgleda prečesto upotrebljavam) muzika, filmovi, knjige, prijatelji..
Kada sam radio intervju sa Zografom, došli smo do nekog zaključka da je on u stripu, što je Obojeni Program u muzici. Da li dijeliš to mišljenje?
Ha, ha.., razumem ga., muči se ali mu je u stvari dobro.
Novi Sad u vrijeme vaših početaka, nije isto što i danas. Došlo se i do nekih događaja kakvi su EXIT, za naše uslove prilično neobičan doček nove godine, a izgleda da se opet pokreće koncert godine. Kako vidiš Novi Sad danas?
Uh, o tome bi mogao roman napisati. Novi Sad je grad u kome sam rođen i samim tim je meni malo specifičniji. Inače grad kao i svaki drugi, sa velikom dozom palanačkog u sebi, i sa malom dozom urbanog. Sve što je kulturološki prihvatljivo i meni je blisko – Boye, Tišma, TBD, Exit, Drca, Mandić, Dunav, fk Kabel, Tvrđava… Možda još neko ili nešto., ali ne previše. To je uzak krug istomišljenika. Sve ostalo je iz mog ugla veoma skromno. Većina u ovom gradu ima sigurno drugačije mišljenje, i drugačije sisteme vrednosti, ali šta ja tu mogu.
Koji je od velikih muzičkih centara bivše Jugoslavije imao najjaču scenu, a koji danas prednjači?
U bivšoj Jugoslaviji sve kvalitetno je dolazilo iz Beograda, Zagreba ili Ljubljane, mada je po meni najzanimljiviji period 80-ih i pojava bendova iz Novog Sada – Boye, Luna/La Strada, Grad i Obojeni Program. Danas, je naravno sve drugačije i što se tiče novijih bendova, mislim da Beograd ima trenutno najinteresantniju muzičku scenu.
Svirali ste par puta u Crnoj Gori. Pamtiš li te svirke? Kakvi su utisci?
Naravno da ih pamtim. Četiri koncerta u Podgorici, jedan u Herceg Novom i jedan u Kotoru. Bili su to dobri koncerti. Dosta je interesantno to što se nama dosta ljudi iz Crne Gore redovno javlja, u smislu da se raspituju sta radi bend i da li će imati neki koncert u Crnoj Gori. Interesantno je zato što smo mi znatno više svirali u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni, pa i u Makedoniji nego u Crnoj Gori. Ima nešto jako lepo u svemu tome i nadam se da ćemo u neko skorije vreme nastupiti u Crnoj Gori.
Da li znaš da kod nas radi par bendova kod kojih je primjetan vaš uticaj? Ima li u regionu neko za koga bi mogao reći da je vaš naslednik?
Drago mi je ako smo mi uticali na neke mlade ljude, to je super. Onda su ti ljudi sigurno ok. Uticaj na stvaralaštvo je jako bitna stvar, muzika je estetski važna stvar u formiranju ličnosti i vlastitog sistema vrednosti. Ideje i poruke dobre muzike su više od puke zabave. To smo i mi kao bend u nekom smislu nasledili, tako da svi koji tako razmišljaju mogu to nasleđe podeliti sa nama.
Koliko još i šta još da očekujemo od Kebre i Obojenog programa?
Mi volimo muziku i dokle god je to tako, mi ćemo biti u njoj. Radosti nema kraja.
Hvala na intervjuu, pa se nadam da se gledamo opet u CG.
Sve najbolje. Hvala i vama. Srdačan pozdrav.
razgovarao: Lujo