Jeff Janiak je pjevač britanskih hardkor pank legendi, i inovatora d- beata Discharge. Radi se o veoma uticajnom bendu koji su između ostalih obrađivali Metallica i Napalm death. Discharge imaju novi album što je bio i povod za razgovor.
Reci nam za početak nešto o istoriji benda.
Pa, sada je postava drugačija u odnosu na prije par godina. Ja sam došao za mikrofon 2014. mijenjajući Rata. Originalni bubnjar Tezz se vratio i sada svira drugu gitaru . To potpuno popunja praznine kada se radi o živim nastupima. Objavili smo novi album prije par mjeseci – “End of Days”. Pokušali smo biti bazični na ovom albumu i držati se Dischargeove formule „bez nonsensa” i čini se da je to i nedostajalo bendu. Godine eksperimentisanja nijesu bendu učinile puno usluga. Sada se držimo korjena.
Uticali ste na mnoge bendove, stvorili podžanr. Je li teško održati svu tu energiju uživo?
Kao bend, mi radimo to što radimo. Nijesmo nikada imali plan da stvorimo podžanr. To se jednostavno desilo. Što se poteškoća tiče, ne bih rekao da je ništa teže nego bilo šta drugo što radimo. Jednostavno je. Neke pjesme „rade” uživo, druge ne.
Inspiraciju u vašoj muzici našli su i bendovi poput Metallice, Napalm deatha itd.
Tokom ranih 80ih Discharge je radio nešto što je bilo potpuno drugačije od ostalih. Ljudi su to ukapirali. Upravo zato je toliko bendova kopiralo naš zvuk i obrađivalo naše pjesme.
Po tvom mišljenju ko je najbitnija figura u istoriji benda?
Moram reći Bones i Rainy. Od prvog EP-a „Realities Of War”, Bones’ov gitarski zvuk je bio kao ničiji drugo. Potom je izašao „Hear Nothing See Nothing Say Nothing” i igra se promijenila kada se radi o ekstremnoj muzici. Svi su htjeli Bonesov gitarski zvuk. Rainy je u sopstvenoj ligi sa svojim sviranjem basa. Ne mogu se sjetiti nijedne osobe koja svira kao on. Upravo on je jedini stalni član Discharge kroz sve promjene u postavama benda.
Da li misliš da današnja muzuika može biti revolucionarna i promijeniti nešto u načinu razmišljanja?
Da. Može biti revolucionarna u mijenjaju stavova i širenju vidika… E sad,da li ljudi usmjeravaju ove misli ka direktnim akcijama je potpuno drugo pitanje. No, mi ne očekujemo da promijenimo svijet sviranjem muzike, ali ako promijenimo par ljudi usput, onda smo već postigli nešto.
Šta misliš o današnjoj britanskoj muzici?
Ne obraćam puno pažnje na muzičku scenu današnjice, tako da nemam odgovor.
Dotiču li te „ratovi” između bendova nalik onima između Exploiteda i Green day?
To nije moj problem… različita plemena će se svađati – to je način na koji svijet funkcioniše od početka ljudskog roda. Mi imamo sopstvene probleme sa kojima se moramo boriti.
Reci mi ukratko o svom muzičkom putu.
Svirao sam u gomili pank bendova skoro trideset godina. Bio sam u Broken Bones prije Discharge, a to je bend koji su činili neki isti članovi, takoda sam već bio upoznat sa njihovim radom. Zbog toga nije bilo ni puno pritiska.
Novi album.
Snimanje albuma „End Of Days” je odrađeno analogno, na onim velikim starim trakama. Producirali smo ga sami, a ni tu nije bilo puno posla. Peter Tagtgren iz Švedske je uradio finalni miks. Snimanje je bilo najlakši dio, pisanje albuma je u stvari potpuno druga priča. Napisali smo album tokom zime, u veoma hladnom studiju u periodu od par mjeseci. Mogli smo odraditi svega par sati sessiona, jer je bilo prehladno. Većina nas nije mogla svirati svoj instrument, jer su prsti potpuno otupljivali od hladnoće
Na Balkanu postoji zavidna baza vaših fanova, kada vas možemo očekivati?
Trrenutno nemamo ništa u planu, alisam siguran da ćemo sebrzo vratiti tamo.
razgovarao ĐorđepunX