Superhammer je u vrlo kratkom roku postao jedan od najinteresantnijih metal bendova na regionalnoj sceni, i kada se činilo da će sve da krene punim jedrima, došlo je do promjene postave i nedoumica u radu. Zahvaljujući tvrdoglavosti i radu supružnika Igora i Jadranke Stanić, Superhammer dobija novi život, vizuelni i muzički identitet, novi odličan materijal, i kreće u novu i uzbudljivu avanturu punim jedrima i sa mnogo iznenađenja koja će tek zapljusnuti obale regionalne scene. O svemu ovome, o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, pročitajte što imaju da kažu Igor i Jadranka.
Došlo je do korjenitih promjena u postavi Superhammera. Što se zapravo dogodilo?
Vrlo prosto, vizije budućnosti benda su počele da nam se razlikuju, kao i način na koji planove treba realizovati. Na kraju, dva konstitutivna člana su istupila, ja sam ostao sam i uz pomoć Jadranke, moje supruge i najveće podrške u svemu ovome, Superhammer je nastavio da živi. U drugom obliku, prilagođen našim muzičkim afinitetima. Zapravo, posle svega mogu da kažem da je rastanak bio vrlo bezbolan, svako svojim putem i bez neke zle krvi.
Vidim da na vas to nije ostavilo mnogo traga i da ste nakon kraće pauze krenuli sa još više snage i elana.
A i zašto bi ostavilo traga, supruga i ja smo hiperaktivni po pitanju muzike, i sve što nisu deca i porodica je muzika. Prioriteti se znaju i sve je vrlo egzaktno. Nema više nikakvih drugih aktivnosti, sve što radimo je na ovaj ili onaj način verzano za muziku, jer ovo je naš život, uvek je i bio. A svakom poslu prilazimo vrlo studiozno i vodimo računa o svim detaljima. Ne može se drugačije. Tu lekciju o značaju pažljivog planiranja smo savladali davno i na teži način. Sada smo iskusniji i nadam se pametniji, pa ćemo pouke iz prethodnih rabota zdušno primenjivati. Dakle, nema tu mudrovanja, svaki segment rada na materijalu i svemu oko benda zapravo, zahteva puno truda, vremena i ulaganja da bi bilo sve adekvatno realizovano. Naravno, pod uslovom da postoji jasna vizija. Mi je svakako imamo u ovom trenutku. Novo izdanje je zapravo EP, na koje sam, u bukvalnom smislu te reči, pozvao na druženje koleginice i kolege koje cenim iz ovog ili onog razloga i sa kojima sam u kontaktu.
Znači, napokon novi Superhammer. Molim te predstavi ga i sve goste koji učestvuju.
Rekoh već gore, reč je zapravo o EP-ju, koji će, iz našeg ugla, ispuniti više ciljeva. Prvo, sarađivaćemo sa nama omiljenim kolegama i koleginicama i to su sledeće persone:
Dejana Garčević, nama (kažem nama, mislim Jadranki i meni, jer nas dvoje smo Superhammer), najbolji metal pevač ovde i uopšte se ne šalim kada to kažem. Glas, srce i petlja. Prosto. Zatim, Marko Todorović, frontmen Alitora. To sve govori samo za sebe, znamo kakva je pozicija Alitora na sceni, a pored svega, Markić mi je komšija i mi šurujemo poodavno. Zoran Sokolović, u narodu poznat kao Vandal, Alfa i Omega Infesta, trenutno našeg najuspešnijeg benda. To na stranu, ne znam šta da kažem o njemu, a što se već ne zna. On ovo živi i mi smo hteli deo te njegove ludačke energije na ovom izdanju. I to smo i dobili. Mislim, ako neko misli da ja favorizujem prijatelje i poznanike sa kojima sarađujem, apsolutno je u pravu. Aleksandra Stamenković, supertalentovana mlada dama sa gitarom je ideja moje supruge, iz jednog prostog razloga. Devojka svira odlično i svira sa m….a. Svoj deo posla je uradila za desetku. Nemaš pojma koliko mi je bilo drago kada je ona pristala da se pridruži ekipi, jer je ona stvarno unikatna pojava na sceni. Spremili smo mi jedno pravo iznenađenje, a to će biti peta pesma koju još nismo najavili i to je obrada pesme jednog svetskog benda, koji je mojoj dragoj i meni jako značajan u muzičkom životu i za koju smo dobili sve moguće dozvole i od dotičnog benda i njihovog izdavača, ali ćemo detalje o tome da zadržimo za sebe do izlaska EP-ja, pa neka bude pravo iznenađenje za fanove. Drugo, imali smo želju da obradimo dve pesme domaćih bendova koje su se besomučno vrtele u domu Stanića. “We Fight Like Lions” od Claymorean i “…And The Colours Fade” od In From The Cold, stvar koju merkam još od prvog susreta sa njom, kada sam pre koju godinu ovaj sjajni bend gledao live. Treće: ja sam snimatelj i koproducent ovog izdanja, prvi put što se tiče Superhammera u ovoj ulozi. Četvrto: ovo sve nam se učinilo kao dobra ideja i iskoristili smo EP da promenimo i vizuelni identitet Superhammera. Imamo novi logo, sjajan artwork za koji je zadužen Crniandjeo82 Design Studio čijim smo radom izrazito zadovoljni. Dakle puno stvari i dešavanja za jedan EP.
Kada će publika imati prilike da ga čuje?
Sada već tradicionalno, Superhammer izdanja objavljuje u toku jeseni, tako će biti i ovaj put. Oktobar. Prvi singl, verovatno i ranije.
I Superhammer je dio Miner Records porodice i to će uskoro biti treće izdanje koje izlazi za tog izdavača. Koliko ste zadovoljni saradnjom i da li imaš savjete za mlađe bendove?
Preciznije čertvrto, ako računamo singl “Nameless”, koji je takođe dočekao da bude izdat na CD-u u limitiranom broju primeraka. 66 komada singla postoji. Mislim da sama činjenica da je ovo četvrto naše izdanje za Miner, dovoljno govori sama za sebe. Ovaj izdavač je ostao uz bend kada su stvari krenule da stagniraju, a sudbina Superhammera bila neizvesna, tj. dok se činilo da je teško vreme ispred supruge i mene po pitanju bavljenja ovim poslom. Nama je to omogućilo ultra-brzu transformaciju i konsolidaciju redova, te smo za jako kratko vreme stali na noge i napravili planove kojih se pridržavamo. Rezultat je ovaj EP, koji će prethoditi full-length albumu. Dakle uskoro i peto izdanje, za koje takođe imamo dogovor sa Minerom. Takav tretman svakako znači nama kao autorima i muzičarima puno, pogotovo ako se ima u vidu i činjenica da je Superhammer još uvek privremeno sprečen za live nastupe. Shodno tome, naša lojalnost labelu je neminovnost. Što se tiče saveta za bendove, ja sebe ne bih smatrao kompetentnim da delim savete, jer je naš boravak na sceni takvoj kakva jeste, još uvek kratak i ne smatram da smo ostavili nekog značajnijeg traga. Nismo još uvek stvorili jaku fan bazu, činjenica koja nas prati već neko vreme, mada se nadam da će se to ubrzo promeniti. Mogu samo da kažem da ja verujem u rad, vežbu i tvrdu glavu. Treba imati jasnu viziju i dovoljno snage da bend uopšte opstane, jer ne treba zaboraviti da bavljenje metalom nije profitabilna grana za muzičare poput nas, što samo po sebi znači da dobar deo sredstava mora da se dotira iz kućnog budžeta, koji je po pravilu vrlo tanak kod većine. Mali broj sposobnih može da drži bend na granici pozitivne nule, a mi ne spadamo u te. Jebi ga, tako je. Ali opet, to je naš život, to smo odabrali, a nigde nije pisalo da je sve ovo lako. Osećaj dobre svirke i pesme u etru je nezamenjljiv.
Pođimo malo u prošlost. Kako je nastao Superhammer. Za razliku od većine kolega, vi niste klinci, već svi sa porodicama i stabilnim poslovima. Kako usklađujete sve obaveze?
Superhammer su osnovali sada već bivši članovi, Milan Brkić aka Mrki, gitarista, i Stevan Vivod, bubnjar. Ja sam se priključio naknadno, dao svoj doprinos materijalu koji je mahom bio napisan, kao tekstopisac, i kao kompletan autor sa jednom pesmom za “Snakenest” album, “The Word And The Void”. Bilo je dobro dok je trajalo u tom obliku, mnogo dobrih svirki, mnogo dobre zabave u studiju i lepe uspomene. Kada je promena nastupila, ona je morala biti korenita iz nekoliko razloga, a najznačajniji je taj da je moj pristup pisanju materijala izrazito različit od Mrkijevog, koji u prstima ima najubedljivije stoner riffove na svetu. Momak je supertalentovan po tom pitanju, tako da ja nisam ni u jednom trenutku ni razmišljao da nastavim u tom smeru, jer, pod jedan, ne mogu da pišem stoner pesme u tom kvalitetu i pod dva, to me uopšte i ne zanima, ja sada želim nešto sasvim drugo, da budemo bliži metalu bez prefiksa “stoner”, jer je naš muzički izraz i identitet drugačiji i sve buduće Superhammer pesme će biti odraz naših ličnosti. A obaveze, rekao sam već, sada smo u bendu samo Jadranka i ja, tako da su na prvom mestu deca i porodica generalno, ono što ostane od vremena je muzika. Nešto mora da pati, a pati uglavnom spavanje. Jednostavno.
Ulažete i velik trud u podržavanje srpske scene. Koliko je ta društvenost na sceni napredovala u posljednjim godinama?
Do toga je došlo spontano. Naime, ja već neko vreme radim i za Srpski Metal Portal, sjajnu ekipu ljudi koji su mi ukazali poverenje, a ja sam ga, bar tako kažu opravdao. Šalu na stranu, jeste, trudimo se da damo podršku svakome za koga vidimo da se trudi i radi. I kao što sam već gore rekao, apsolutno je tačno da povremeno favorizujem ljude sa kojima sarađujem češće i toga se ne stidim, jer su to uglavnom osobe sa kojima smo na istim talasnim dužinama, talentovani, vredni i verni metalu. Zvuči sektaški, a to zapravo i jeste. Sviđalo se to nekome ili ne. U krajnjem slučaju, ne smatram da smo mi nešto naročito bitni, samo radimo onako kako mislimo da je ispravno.
Pitanje za Jadranku: Živimo na balkanu gdje muško ženski stereotipi i dalje caruju. Kod vas to očigledno ne preovlađuje, ali, da li si nailazila na komentare tipa „ženi nije mjesto iza mikrofona ili na bini”?
Jadranka: Da budem iskrena, otpor mom dolasku i boravku u ovom bendu je postojao, i još uvek se nađe neko ko će da kaže da meni nije mesto tu i da je stari Superhammer bio bolji. Zapravo me sada više i nije briga za negativne komentare kada ih ima, jer sam podršku za svoj rad dobila od mnogo meni dragih ljudi, a čija imena i te kako mnogo znače. Luka “Tower” Matković, bivši, a i budući producent benda (spoiler alert!!!) je bio prvi koji je stao iza mene, moja druga muzička porodica, Elsewhere Shine takođe, Stole “Priestkiller”, Zlatko Obradović i sjajni producent Ivan Ilić “Ćili” iz Krgujevačkog atara su nas odmah prihvatili u ovom obliku i bili uz bend kada je promena nastupila, Putrid Blood su uvek bili uz Hammer, a da ne pričamo o Lazarevačkom trilingu, Vlada i Dejana Garčević plus Boris Šurlan sa kojima smo takođe privatno dobri i sa kojima tesno sarađujemo na dnevnoj bazi. Zoki “Vandal” Sokolović, naš veliki pirjatelj Miloš Krsmanović i lokalni dvojac Marko Todorović i neumorna Jadranka Balaš, novinarka Nocturne Magazina su naša tradicionalna podrška. Ima ih još, ako sam nekoga zaboravila, izvinjenje i poljubac, vratićemo sve dobrim albumima. A ko misli da ženi nije mesto ispred mikrofona, uvek može da uzme isti da proverimo ko može bolje da peva. Osim toga, pravi fanovi Superhammera neće zaboraviti da sam upravo ja bila prvi lajv pevač benda i dok pevača nije bilo, ja sam radila nastupe sa ekipom. Usledio je i poziv da gostujem na albumu projekta “Neters Shrine” gde se pojavljujem u dve pesme, uključujući i naslovnu, “Demon’s Seed”, a uskoro će i još jedan regionalni bend objaviti našu saradnju, tako da su priče o tome ko koliko vredi i gde je kome mesto, sada vrlo beznačajne. Žene rulaju.
Kako publika reaguje na vaš glas nakon svih muških vokala koji su prodefilovali kroz bend?
Videćemo kada dođe vreme za svirke, ali mogu da kažem da na onima na kojima sam ja bila frontmen, reakcije su bile sjajne. A Superhammer je ipak i live i u studiju imao uvek vrhunske pevače/goste. Čisto da pomenem Strahinju Cerovinu, Miloša Krsmanovića i Aleksandra Stojkovića. Sve sam rekla, dakle – nema brige, jedva čekam.
Sluša li te muž? 😀
Kao da ima izbora.
Koliko mi je poznato, imate kućni studio i snimali ste novi Elsewhere Shine, novi Rain Delay a sada i novi Superhammer. Kako ste zadovoljni sa postignutim? Da li je isplativo i da li je isplativost uopšte važna?
Igor: Kućni studio u razvoju i izgradnji. Prvo, moje intenzivnije uplitanje u muzičku produkciju je pre svega prouzrokovano urođenom radoznalošću i zanimanjem za tehnički deo bavljenja muzikom. Na kraju sam počeo besomučno da davim producente sa kojima sam sarađivao, a to su Matković i Šurlan najviše propatili, dok je Ćili malo bolje prošao. Na kraju sam upisao kurs/školu da bih naučio što više stvari od učenih ljudi, a ove gore spasao od strašne smrti gušenjem, jer moram zaista da napomenem da su prema meni bili sjajni i stoički podnosili svako moje pitanje i uvek imali odgovor. Logično je da sam počeo da snimam pre svega za sebe, onda povremeno i sve češće za druge, Elsewhere Shine se pokazao kao prvi uspešan eksperiment, sa kojim sam potpuno zadovoljan, a saradnja sa Rain Delay koja se desila spontano. To je nekako za mene bio logičan nastavak moje i Pešićeve priče uz rakiju i ćevape na jednoj svadbi. Kada si u prilici da radiš na tako sjajnom materijalu kakav ima Rain Delay, lako pokažeš šta zapravo sve možeš. Drugi aspekt i ne manje bitan je smanjenje troškova, jer je mnogo lakše i meni i osobi koja radi sa nama na materijalu da ima pored sebe osobu koja zna šta treba da radi po svim pitanjima. Sve se odvija lakše, a samim tim je i jeftinije. Elsewhere Shine je pokazao sve prednosti tog koncepta, koji će biti primenjen i na novom EP-ju Superhamera koji ću raditi u saradnji sa Borisom Šurlanom, sjajnim momkom koji je zapravo bio mozak projekta Rain Delay. Ja sam obavio fizički deo posla, on je to savršeno smiksao i priveo kraju. Takođe, ovakav način rada se pokazao kao jako brz, što svim učesnicima bilo kog projekta mnogo znači. Jadranki i meni pogotovo, jer je slobodno vreme u našim očima skoro privilegija. I da dodam jednu stvar, nazvati moj rad “producentskim” još uvek je blago pretenciozno i bilo bi čak pomalo nepristojno sa moje strane prema ljudima koji to rade ozbiljnije i na pravom nivou, jer moje snimke miksa uvek neko drugi. Ja sam još u fazi učenja i trudim se da posao koji radim, a to se svodi na snimanje i editing, uradim najbolje moguće. Ja sam pedantan u tome, vrlo studiozan i smiren, što može potvrditi nekolicina mojih saradnika i smatram u ovom momentu da mi je to glavna pozitivna odlika. Uskoro ću prezenotvati i prve samostalne mikseve, pa ćemo znati i gde mi je tu mesto i u kom smeru se odvija moj razvoj po ovom pitanju.
Koju studijsku opremu posjedujete i koji su uslovi?
Uskoro će biti urađena FB stranica mog malog privatnog, paklenog studija, pa ću iskoristiti pravo veta da preskočim odgovor na ovo pitanje, jer sam u procesu nabavki, tačnije lista opreme koju sada dam neće biti validna i uskoro će biti mnogo drugačija, a i sa par fensi gedžeta. Zato, malo strpljenja please.
Kako postižete onako debeo zvuk na Superhammer albumima i koje instrumente koristite za studio sesije?
Da budem iskren, sound prva dva izdanja je kreirao Luka Matković i što se tiče svega, to je apsolutno njegova zasluga, a moja uloga u bendu je bila dosta drugačija nego što je sada. Naše je bilo da donesemo kvalitetne i pripremljene instrumente, što smo mi uradili, i da budemo spremni svirački. Taj deo Hammer je uvek radio besprekorno, bez lažne skromnosti. Zvuk singla “Nameles” je Ćilijevo delo, a sada, za ovaj EP smo Boris i ja na potezu. Ostaje da se vidi i čuje. Ali ima da puca sve, to mogu da potpišem, ipak je to Superhammer. Valjda i samo ime nešto kaže.
Pitao Nikola Franquelli