Dolazite po prvi put u Podgoricu. Drugi put u Nikšić, ali ako dobro pamtim ovo vam je ipak prva klupska svirka i u tom gradu. Možete li za početak najaviti ove nastupe i reći šta se može očekivati od njih?
Uvek imamo poseban osećaj kad negde nastupamo prvi put. To će se u Podgorici desiti 4. aprila u Gemiš’ baru, a odmah dan kasnije, 5. aprila, sviramo u Blues Brothers baru u Nikšiću. Proći ćemo, kao što uvek i radimo, kroz celu diskografiju, i dati sve od sebe kako bi taj jedinstveni trenutak u prostorvremenu ostao svima u lepom sećanju
Krajem decembra prošle godine proslavili ste dekadu od „značajnog događaja“ izlaska debi albuma. Šta se od tad promijenilo u i oko benda?
Ono što je ključno je to što nam se priključio Dado na sintisajzeru i drugoj gitari, a umesto našeg prvog bubnjara Baneta, koji se povukao, došao je Dragan Jovanović Gagi.
Sem toga, konstantno se menjamo svi kao ljudi, menjaju se interesovanja, menjaju se i okolnosti i to sve utiče na bend i muziku koju pravimo. Mi volimo promenu i istraživanje.
Nešto prije materijala „Sredstva i vještine“ pojavili ste se na zanimljivoj kompilaciji „Jutro će promeniti sve“. I od nje će skoro pa 15 godina. Malo je aktera još uvijek aktuelno, no ipak, oni koji su opstali napravili su dobre priče. Vaš komentar?
Nama je ta kompilacija značila dosta, i pomogla nam je da izađemo iz anonimnosti. Posle nje više ništa nije bilo isto, krenuli smo da nastupamo po celom regionu, dobijali pozive od izdavača. Bilo je to vreme optimizma.
Publika regiona je nedavno imala prilike da odgleda i istoimenu seriju. Tu se našla i vaša muzika. Mogu li ovaj i slični projekti inspirisati neku novu srpsku scenu?
Mi smo odlučili da podržimo seriju i ustupili smo dve pesme. Serija jeste ponovo bacila svetlo na scenu, koju danas prate i za koju maltene i znaju samo zaljubljenici u muziku. Šira populacija uglavnom ne zna ništa o tome i mnogi su bili zatečeni količinom njima nepoznate kvalitetne muzike, od čega su neke pesme stare i desetak godina.
Koliko mislite da se u ovakvim serijama, jer ipak su serije danas dominantan video format, prepoznaje mladost regiona?
Ova serija se ipak bavi malo starijim mladima, ili mlađim odraslima koji su u tridesetim i imaju neke svoje egzistencijalne krize. Ne znam koliko je dotakla npr. studentsku populaciju. Ali nije serija ni bila u nekakvoj obavezi da sad opiše svačiji problem. Svakako je drugačija od standardne ponude, utemeljenija u realnosti i zaslužuje sve pohvale.
Možete li nam i kroz vaš rad i rad vaših kolega reći koliko uopšte u medijima Beograda i Srbije ima prostora za mlade snage i „rokenrol“ uopšte?
Sve manje. Možemo da nabrojimo na prstima medije koji se i dalje bave domaćim rokenrolom. To je nekih 4, 5 radio stanica gde se još uvek može gostovati i gde se pušta domaći rok. Što se televizija tiče preživela je još samo emisija Bunt na javnom servisu i televizija N1 redovno makar najavljuje događaje.
Kesić ugosti neke bendove u svojim emisijama takođe, i to je to.
Čini mi se da do današnjih klinaca više dopiru jutjuberi, iks faktori, gifovi i mimovi. Koliko je bitan rokenrol za današnje klince?
Mislim da im je vrlo malo bitan, verovatno im deluje i poprilično zastareo. To je još jedna stvar iz mnoštva, a koja pride nema samo funkciju zabave već pretenduje da nešto objašnjava, zahteva angažman, često im nije preterano ni jasno šta je poruka ili im je poruka jalova ukoliko je banalno izrečena. Obrni okreni ne valja. Ali mi ne očajavamo. Mi mislimo da je rokenrol najbolja muzika koja postoji i nastavićemo da ga sviramo i slušamo štagod ti blesavi klinci mislili.
Često se u svojim pjesmama bavite društvenim problemima. Kako vidite današnje društvo? Čini li vam se da ipak ima nekih trzaja da se građani probude?
Današnje društvo vidimo kao izrazito sebično, porobljeno interesnim grupama manjeg broja pojedinaca.
Trzaja ima, ali su mali i neprimetni. Izgubilo se zajedništvo, svedeno je na gestove. Zato smo i tu gde jesmo. Zato manjina iskorišćava većinu. Fascinantno je kako ni svest većine o tome ne utiče da se bilo šta promeni. A moglo bi u jednom danu.
„Prvomajska“ je jedan od najkonkretnijih pregleda ovih naših posttranzicijskih zemljica. Koliko je danas „izneverenih ljudi“ i šta mislite zašto se odlučuju da i dalje idu „ćutke na posao“?
Mnogo ih je ali niko ne veruje da bilo šta može da se promeni. Što je fascinantno. Radije biraju sigurnost, tačnije status quo. I pored sveopšte povezanosti zahvaljujući tehnologiji kao da smo još umrtveljniji i neorganizovaniji. Komentatori, a ne akteri sopstvenih života.
Kakav je život umjetnika u Vranju i Beogradu?
Ne živim u Vranju više od 20 godina, ali verujem da je još teže nego u Beogadu. Što se Beograda tiče, ako ste rešili da živite samo od rokenrola, to je još uvek teška muka, sem za možda nekolicinu najpopularnijih gde nije teška već je samo muka.
Šta je ono što je vas kao ličnosti i kao bend formiralo, a šta vam je održalo nadu i učinilo da ipak ostanete i stvarate na Balkanu?
I ja se to pitam stalno. Kao da ni ne odlučujem sam o tome. Jednostavno se bavim time i ne razmišljam previše. Volim muziku, ceo život mi mnogo znači i to nikad nije bilo pitanje. Funkcionisanje benda je par puta bilo upitno, ali ljubav prema sviranju nas uvek okuplja. Finansijski ne zavisimo od toga, tako da dok ta ljubav traje biće i nas.
Obično se za Vranje vezuju neke druge note i ritmovi, ipak osim vas nedavno su nam gostovali i odlični Mud Factory. Da li tamo danas postoji scena vrijedna pažnje?
Zaista ne znam. Ali mislim da bih znao da postoji.
Da se vratimo Daliboru. Jedan ste od rijetkih bendova koji je za deset godina uspio spakovati čak četiri albuma. Koliko je ovaj proces težak. I kreativno i sa one manje omiljene, promotivne strane cijele priče?
Nekako je nama najmanji problem napraviti pesme. To dođe samo od sebe i bez mnogo muke. Da je drugačije ne bismo to ni radili verovatno. A snimanje i naročito promocija su uvek malo manje prirodni, ali ovaj krajnje svedeni način na koji to radimo u poslednje vreme nije strašan za podneti.
Posljednje iz vaše kuhinje je spot/singl „Ne mislim“. Je li to najava novog materijala?
Ne usuđujem se da to kažem. Svakako ideja ima, ima i skoro završenih pesama, još jedan započeti snimak u studiju… Videćemo. Nemamo konkretne planove. Ako i kad nešto snimimo objavljivaćemo.
Kakvi su planovi nakon svirki u Crnoj Gori?
Nakon Crne Gore, u planu su konceti u Makedoniji, pratite nas na društvenim mrežama gde objavljujemo sve datume i vesti.
Razgovarao: dl