Šta znači HUND, kako je i kada nastao i šta imate objavljeno do sada?
HUND je reč nemačkog porekla i znači „PAS”. Ideja se pojavila iz čuvene replike Slavka Štimca u filmu „Vuk Samotnjak” kada je na pitanje kako se zove vojni pas kojeg je pronašao izjavio – „Ne znam, piše HUND, a piše i Mile”.
Kasnije, prilikom izdavanja prvog albuma za TIOLI, morali smo privremeno, da ne bismo menjali ime benda, da formiramo skraćenicu, pošto je cenzura tada, početkom ludih 90-tih uradila svoje i kada nam je bilo zabranjeno izdavanje albuma sa nazivom grupe na nemačkom jeziku. Skraćenica, namenjena toj prigodi i posvećena tim divnim ljudima koji su previše pametovali i mudrovali je glasila: Hudočasnici Umiru Nakon Drkanja!
Inače, Grupa je osnovana 1989. godine, a već 1990. prvi put nastupa na lokalnim svirkama, tačnije od 30. septembra 1990, pa taj datum i uzimamo za rodjendan benda, pošto su koncerti i interakcija sa publikom i poenta, srž i celokupna draž našeg postojanja.
Diskografija benda:
„Ko je ubio mrtvog čoveka”, Take It Or Leave It, 1993.
„To ne mogu da objasnim”, Kontra Kultura & Bad Music For Bad People, 1996.
„Lekcija iz unutrašnjosti”, Naše Records, 2001.
„Za Večnost” – Multimedijalni CD, Naše Records, 2008.
„Originalna večnost” – maxi singl
„SFRJ ( Sviram PUNK! )” – singl, 2017.
„ROB” – singl, 2017.
Najbitnije kompilacije
„Wired – Unlimited cultural excange”
„We miss peace – Antiratna kompilacija”
„Rovinjsko ludilo”
„Cha” – Istra 2006.
? – Japan
„Serbian street punk” – Russia
i mnoge druge…
Dolazite iz Aranđelovca, za mnoge nekada rokerski i pankerski grad, a danas?
Da, Aranđelovac je nekada bio veoma jako uporište urbane rock, punk i uopšte alternativne kulture i umetnosti. Iznedrio je izuzetno mnogo kvalitetnih bendova (prvenstveno punk žanra/opredeljenja, ali i mnogih drugih ). Jako puno talentovanih ljudi je decenijama radilo i stvaralo u ovom gradiću pod Bukuljom. Na žalost, kao i svuda oko nas, danas je sve to prepušteno zaboravu, ljudi su ubijeni u pojam, bez ikakve želje i potrebe za iskazivanjem sebe, za stvaralaštvom uopšte. Kao i u svim ostalim sferama društva, u umetnosti pogotovu, vidljiva je teška apatija i bezvoljnost. Sve se to odslikava i utiče, na žalost i na mlade ljude koji odrastaju u ovom bolesnom i izopačenom okruženju, bez ikakve podrške i prave šanse za samoiskazivanjem. Usled svega ovoga, neminovno dolazimo i do krize stvaralaštva i zdrave slobodoumne misli kod mladih. Malo je ljudi koji se uspevaju izboriti sa svime ovim, jako je teško raditi i stvarati u ovako nezdravom okruženju, tako da smo danas postali, kao i svi „gradovi” u unutrašnjosti, jedna obična malograđanska palanka u kojoj zdrava i iskrena reč ne nosi nikakvu težinu i u kojoj se ljudi koji se bave drugačijom vrstom umetnosti od „poželjne” spopliću već na prvom stepeniku svog stvaralaštva i pokušaja iskrenog i alternativnog vida izražavanja.
{youtube}tRb0geB9Dyg{/youtube}
Mnogi bendovi danas ne dolaze do izražaja ako nijesu iz nekog centra poput Beograda ili Novog sada. Kako se vi borite sa tim?
Odgovor na ovo pitanje se nadovezuje na prethodno, ujedno i prožima sa njim. Provincija je danas, vise nego ikada, bačena u zapećak. Mnogo volje, snage, truda je potrebno uložiti da bi se čovek izborio sa silnim spoticanjima na koja nailazi radeći nešto drugačije, nešto što ne spada u kliširane i oprobane “umetničke” izražaje. Ali nećemo posustati, ideje i stavove nam niko ne može oteti!!! Mi smo predugo na sceni, jako se dugo sa svim tim borimo, stekli smo izuzetno mnogo pravih prijatelja, slobodno mogu reći saboraca, koji nam u svemu ovome pomažu, naročito oni iz velikih gradova koji su prepoznali našu iskrenu priču i stavove i koji nas u celoj ovoj našoj priči podržavaju.
Aktivni ste na društvenim mrežama. Kako gledate na to danas? Ima li mjesta panku na društvenim mrežama?
Aktivni smo zato što smo u određenom momentu našeg rada uvideli i prihvatili činjenicu i bolnu istinu da, ako zapostaviš društvene mreže, ako im se pokušaš suprotstaviti i odupreti, zvanično i ne postojiš! Prihvatili smo ih, dakle, kao nužno zlo. Međutim, vremenom su se pokazale kao izuzetno moćno i korisno sredstvo globalne komunikacije, ali i marketinga, pa ih sa te strane i pokušavamo ispratiti i ispoštovati.
Definitivno, svim vidovima umetnosti i izražavanja, pa tako i punk pokretu i muzici je nametnuto da, radi očuvanja sopstvene egzistencije mora prihvatiti sve te novotarije i krenuti u korak sa njima…
Često organizujete koncerte u vašem gradu. Koliko je to teško danas kad ljudi nijesu toliko zainteresovani gotovo ni za šta?
Jako je teško i mukotrpno, zahteva mnogo volje i energije, ali kada te vodi tako snažna i jaka želja, kada imaš takvo “teranje” kao što mi svi imamo, kada osećaš neugasivu žeđ za plasmanom svojih ideja, stavova, muzike i kada vidiš koliko to znači i ostalim ljudima – ništa ti na kraju ne sme i ne može biti teško!
Recite mi neke bitne koncerte i događaje na kojima ste nastupali?
Dosta smo koncerata svih ovih godina odsvirali. Nastupali smo u Beogradu ( SKC, Akademija, Dom Omladine… ), Rokoteci i Gerila Baru u Novom Sadu, Exit Festivalu 2016. (otvorili Explosive Stage ), Kragujevcu, Nišu, Niškoj Banji, Gornjem Milanovcu, Čačku, Užicu, Lučanima, Kosjeriċu, Orašju, Valjevu, Šapcu, Ċupriji, Smederevu, Jagodini, Mladenovcu, Kruševcu, Pančevu, Plani, Požarevcu, Vinči, Ladovici, Kaludjerici, Požegi…
Jedna zanimljivost vezana za naš bend je ta da je, prema dosadašnjim informacijama, HUND prvi srpski bend koji je nakon raspada bivše SFRJ nastupao u Federaciji BiH ( Tuzla ) i Republici Hrvatskoj (Beli Manastir).
Kako gledate danas na rokenrol u Srbiji i regionu?
Na rokenrol gledamo kao na ranjenog matorog odrpanog psa koji se pokušava dovući do svoje kućice u kojoj ga čeka iscepana krparica i oglodana koskica, dok se svojim olinjalim repom pokušava odbraniti od roja muva koje ga napadaju i ujedaju trudeći se da ga skroz iscrpe i promene smer kretanja, navodeći ga pravo u provaliju, ne shvatajući da će, ukoliko pod hitno ne zaleči te rane i ne stane na svoje noge, svi zajedno sa njim završiti u istoj toj provaliji!
Izdali ste zanimljivu pjesmu koja se zove SFRJ (sviram PUNK). Pamtite i ta neka vremena JNA, 90-ih i svega što se dešavalo tada, ali i prije toga. Šta nam u društvenom smislu najviše nedostaje od svega toga?
Najviše nam nedostaju iskreni prijatelji, neiskvareni ljudi, zdrav pogled na svet oko sebe. Nedostaje nam LJUDSKOST u svim svojim primarnim oblicima!!! Sve ostalo je nebitno i nevažno…
Hvala za intervju, nadam se da se vidimo brzo!
Hvala Vama. Veliki pozdrav za celu ekipu i za čitaoce Vašeg portala.PUNX NOT DEDA!!!
razgovarao: ĐorđepunX