Svirali ste na Lake festu, reci mi kako je bilo?
Bilo je fenomenalno. Imao sam priliku da nastupam na Lake festu sa Sunshine-om, tako da mi je atmosfera već negde bila poznata. Mi smo kao “Iskaz” ove godine nastupali na bini u kampu, što se ispostavilo kao odlična ideja organizatora. Drago mi je da smo uspeli i tu da napravimo žurku sa ljudima vidno budnim još od prethodne večeri.
Koliko je bend Sunshine bitan za Iskaz?
Sunshine je jedan od bendova uz koji je veći deo naših članova rastao i svakako jedan od retkih koji je još pre 15 godina eksperimentisao sa crossover zvukom na našim prostorima. Njihov uticaj na naš rad je evidentan kad su u pitanju žanrovska opredeljenost i interpretacija. Saradnja sa Banetom iz Sunshine-a je ostvarena već na našem prvom albumu njegovim gostovanjem na pesmi, da bi godinu dana kasnije ja postao član benda Sunshine. To je svakako u velikoj meri uticalo na našu zvučnu sliku. Veliki bend koji zaslužuje veliki respekt.
Sa kojim bendovima još imate saradnju?
Svakako ću prvo pomenuti Marčela i Filtere sa kojima već tri godine nastupamo u zajedničkoj tvorevini koju nazivamo “Marčelo & Iskaz”. Unutar ekipe volimo da kažemo da je to vid super grupe, te sviramo naše i pesme Marčela i Filtera gde smo mi zaduženi za deo sa “live” instrumentima. Pored njih imamo odličnu saradnju sa bendom Elemental, Eyesburnom i Kojotom, Ajs Nigrutinom, Timbetom i Skaj Viklerom, Kandžijom, D ZOO-om. To su ljudi koji su svojim duhom i dobrom voljom oplemenili naš rad i večno smo im zahvalni zbog toga.
Šta je prevashodno poruka benda Iskaz?
Slogan koji smo koristili za promociju trećeg albuma je glasio “Buđenje svesti”. Mislim da je to univerzalna poruka koju mi šaljemo. To ne znači da mi znamo sve najbolje pa sad prosipamo pamet, nego predstavlja jedan vid smernice koje se i sami pridržavamo kako bi opstali u ovim vremenima. Jednostavno je potrebno biti i tužan i veseo i besan i nasmejan u skladu sa osećanjima, ali iz svega toga izaći pozitivan i bogatiji za iskustvo. Ukoliko nema toga, nema ni poente.
Šta misliš o sceni u Srbiji? Da li ljudi dolaze na koncerte?
Scena u Srbiji je kao prednost na kružnom toku Slavija u Beogradu. Haos i bezumlje. Drugim rečima, da bi postojala stabilna scena, prvo je potrebno da postoji muzička industrija. Danas se većina stvari u Srbiji vezano za scenu dešava na festivalima kojih ima pregršt i u klupskim svirkama za koje jedva da ima prostora i još manje isplativosti. Retko se viđa da neki bend pravi samostalni koncert u velikim halama.
Letargija koja generalno vlada u narodu se oseća i u posećenosti na koncertima. Postoji desetak bendova sa kultnim statusom kojima se ukazuje poverenje od strane medija, organizatora, a samim tim i publike, dok, mlađim/manjim bendovima ostaje da se trude i čekaju bolja vremena.
Poslednji album koji ste snimili je iz 2011, ima li najava za novo izdanje?
Da, na narednom albumu “Tanatos” se uveliko radi i sigurno će biti gotov do kraja godine. Ovo izdanje će sa prethodnim praktično praviti celinu nazvanu “Kritična Masa”. Većina pesama je i snimljena u istom periodu kad i prethodno izdanje, ali smo iz praktičnih razloga to podelili u dva podnaslova.
Da li ste svoj rad prezentovali preko “grane” ili ste ipak više okrenuti domaćoj publici?
Obzirom na to da su nam pesme na maternjem jeziku, uglavnom nastupamo tamo gde nas razumeju. Imali smo prilike da sviramo u svim ex YU republikama/državama, ali smo uspeli čak i da odemo u Grčku i Nemačku i tamo izvedemo svoje pesme na festivalima. Bilo je zanimljivo videti ljude koji ne razumeju tekst kako osećaju energiju benda i skaču zajedno sa nama.
Koliko bend zapravo ima članova? Da li postoji standardna i dopunjena postava?
Postoji standardna i dopunjena postava i naše brojčano stanje zavisi uglavnom od uslova organizatora, tehničke izvodljivosti i ponuđenih termina jer ne živimo od muzike pa je malo teže uklopiti da 8 do 10 ljudi bude istovremeno bez poslovnih obaveza. Svakako smo dosta prilagodljivi u odnosu na situaciju, ali do punog efekta dolazimo sa punom postavom u kojoj su: bubanj, bas, gitara, klavijatura, violina, tri vokala i dva VJ-a.
Koliko su spotovi bitni za vašu muziku?
Spotovi su još jedan aspekt našeg stvaralaštva koji radimo samostalno. Počev od snimanja do same montaže i produkcije. Oni predstavljaju vizualizaciju naših ideja, stavova i ličnosti. Ipak, dobar spot mora biti potkovan dobrom pesmom, tako da je to svakako u drugom planu, ali nije zanemareno.
O hip hopu se dosta priča u Srbiji, čak je najveća pompa oko sastava BG Sindikat, hip hop je postao nekako mainstream, šta ti misliš o tome?
Mislim da nije loše što je hip hop postao mainstream, ali je svakako loše što je industrijalizovan prvenstveno na globalnom nivou. Cilj svake subkulture i jeste da jednog dana postane kultura, ali je izuzetno bitno da pritom ne promeni svoju srž i ideologiju. Razika je u modernom i pomodariji. Kod nas se često zloupotrebljava hip hop kao žanr u koji se svrstava sve što nije pevanje. Reperima se nazivaju ljudi i sastavi koji nemaju veze sa hip hop-om. Dovoljno je da neko izrecituje tri “stiha” i odmah je tako okarakterisan. Nemam problem što nastaju svakakvi hibridi i podilaženja urbanim seljanijama, neka radi ko šta voli, ali imam problem s tim što te tvorevine deklarišu kao repere. To stvara konfuziju i krivu sliku suštine hip hop-a kao kulture.
Koji su planovi za dalje?
Uskoro ćemo plasirati novi video i prvi singl sa narednog albuma koji će biti udruživanje snaga sa našim bliskim saradnikom, kolegom i prijateljem. Inače ćemo se truditi da imamo što više svirki i koncertnih promocija prethodnih i predstojećeg izdanja.
razgovarao: ĐorđepunX