Kada si shvatio da ćeš biti pjevač? Kako je to sve krenulo?
Pevanje je sastavni deo svačijeg odrastanja. Čim se rodimo, počinjemo da se deremo k’o magarci. U mom slučaju to traje do današnjih dana, ha, ha. Moji pravi počeci su krajem sedamdesetih godina, kada sam svirao bas gitaru sa poznatim rok novinarem Banetom Loknerom u bendu. Posle godinu dana vežbanja u podrumu njegove kuće, mi se razilazimo i ja sa drugovima iz kraja osnivam grupu ”Fiskulturno Lane”, gde pored bas gitare, počinjem i da pevam. Pevanje je divna stvar, skoro kao mamin ručak ili ženina plata.
P.I.B.I.K. je od početka išao paralelno sa razvojem rocka u nas, a to kažem iz razloga što je sa jedne strane postojao rock, a sa druge strane vi kao zasebni žanr, kao recimo pathetique ili funny rock’n’roll. Kad ste došli na ideju da stvarate antologijske “Plagijate i obrade” kao uspješnu muzičku formu?
Svakako da ta neozbiljnost u našem muzičkom izrazu ima veze sa mojim karakterom. Meni je sve u životu smešno: od fizičkog izgleda mene i mojih najbližih, pa do političke i svake druge turbulencije koja je sastavni deo bitisanja svih nas sa ovih prostora. Ovde je dovoljno probuditi se i pročitati nove vesti na internetu ili u dnevnim novinama, pa se smejati kao lud na brašno narednih par minuta.
Kako javne ličnosti reaguju na pjesme koje stvarate o njima i da li je najčuvenija heroina vaše diskografije imala priliku da čuje pjesmu posvećenju njoj?
Obožavam ljude kojima sam posvetio stihove od Bodiroge do Duleta Savića i Paspalja. Što se tiče Pamele Anderson, ona je uvek za prsa ispred svih ostalih zvezda u šou biznisu. Imao sam zadovoljstvo da je upoznam posle njenog povratka iz Crne Gore, kada je preko Beograda išla za London. Poklonio sam joj disk sa pesmom posvećenom njoj i teglu ajvara. Rekla je da će pesmu preslušati čim bude imala priliku. A, ajvar je probala na licu mestu i zaplakala. Tek tad sam shvatio, da sam joj dao ljuti ajvar umesto blagog.
Šta mislis o rock’n’rollu danas u Srbiji? Prošao je mnoge faze. Šta danas on predstavlja i koja je vaša uloga na današnjoj sceni?
Imali smo sjajne trenutke za vreme studentskih protesta devedestih godina, kada smo odsvirali mnoge brucošijade i neverovatno posećene nastupe u beogradskom SKC-u i KST’u. U novom milenijumu, većine od nas iz grupe ulazi u bračne vode, te nas nemirno more zajedničkog života sa našim dragim suprugama – baca na sve strane. Kada smo malo isplivali iz kredita i lizinga, počinjemo da nastupamo na velikim festivalima u Srbiji da bismo isplatitili visoke bankovne kamate. Od Beer Festa do Dana piva u Zrenjaninu, postajemo neka vrsta pivskog benda najviše zahvaljujući pesmi ‘’Mnogo volim pivo”. U današnja vremena, mi smo pravi primerak izvođača u srednjim godinama. Češće idemo u toalet, a slabije vidimo I čujemo.
A sada, reci mi, kada si shvatio da ćeš postati pisac?
Pisanje je jedno od najlepših zanimanja na svetu. Sediš kod kuće, kuckaš po tipkama , a ako te krene sreća može ti se desiti da napišeš hit knjigu kao što je Hari Poter. A, onda generacije tvoje porodice žive u izobilju. Tako ću nadam se i ja jednom obezbediti moje najmilije.
Pišeš i kolumne o filmu. Reci mi najiskrenije, šta misliš o današnjoj kinematografiji?
Obožavam filmove i skoro svaki dan odgledam jedan. Pre par godina, dobio sam poziv iz ‘’Blica” da pišem kolumnu o filmu. Želeli su nekoga ko nije filmski kritičar, već običan filmski manijak zavistan od gledanja filmova. Iako je filmska industrija u krizi I tu kao u fudbalu uvek ima neki Mesi ili Ronaldinjo, koji uradi nešto neočekivano i nezaboravno.
Da nastavimo redom. Pojavio si se i na televiziji. Od svega toga šta ti najviše odgovara, koji vid umjetnosti?
Ja sam počeo kao radio voditelj, pa sam tek onda postao pevač u grupi. Uporedo sa tim sarađivao sa Emotionom kao voditelj u dva tv formata ‘’Hoćeš nećeš” i ‘’Srodne duše”. Poslednjih godina, najviše radim kao voditelj-animator na mnogim promocijama poznatih brendova. Sve su to slične stvari i najvažnije da čovek radi ono što voli. I da na vreme plaća račune za struju, vodu, mobilni telefon i grejanje.
Da se vratimo Kljunovima. Izašao je singl i spot “Živele žene”. Da li ima neke najave za album?
Nadam se da ćemo snimiti album u 2012. godini. Ako to uskoro ne uradimo, postaćemo toliko matori da se nećemo sećati odakle mi zajedno u grupi.
Reci mi tvojih top 5 bendova i pjesama svih vremena.
Rolingstounsi, Led Cepelin, Azra, Blaža i Kljunovi i Dorsi. A, pesme mogu biti: Endži, Stepenice ka nebu, Gracija, Dule Savić i Jahači oluje i to baš od ovih izvođača.
Koliko ljudi te zna kao Igora Blaževića?
Otac, majka, brat i žena. Deca još ne znaju.
Kada vas možemo očekivati u Crnoj Gori? Krajnje je vrijeme.
Nikada nije kasno da se sretnu ljudi koji se vole i poštuju. Inače, svake godine sam po mesec dana na odmoru u Crnoj Gori, tako da ćemo se svakako sresti. Neka lozinka bude: ‘’Krajnje je vreme”, ha,ha.
U ime redakcije izvinjavamo se što ranije nijesmo stupili u kontakt sa Vama, a ovo će nadamo se biti samo početak naše prepisivačke saradnje, Hvala puno za intervju.
Živeli 100.godina i neka vas prati Sila!
razgovarao: ĐorđepunX