Ian Curtis… Nekome je slao poruku da je strah pobijeđen, da se više ne boji. Probija se i odjekuje kroz ,,Insight” ta nada, dilema… Ohrabrenje pred put, konačna odluka, poziv u pomoć, iščekivanje odgovora, opet ohrabrenje. U tom krugu je bio potpuno siguran u sebe. Jedrenjak bez posade, nikoga da bude, da vidi, bilo koga.
I bol, koji je pokušao da podijeli, a ne da prenese.
I kraj. Nijedan odlazak u rokenrolu nije pratilo toliko patnje, nespokoja i – izvjesnosti. Nijedan odlazak nije bio pobuna kao ovaj. Nije išao na barikade i bajonete, Curtis je išao direktno na sebe… Siguran da je to jedini, najsigurniji put kojim se može stići pred svakoga ko želi da čuje istinu makar ona bila zaboravljena cesta kojom niko ne prolazi, i gdje te niko više ne može naći…
Ako mi se već pružila prilika da nešto kažem i da prenesem poruku, neka putuje, kao konfuzija, nespokoj, strah, samo neka putuje. Niko, tako mlad, a tako odlučno opredijeljen za odlazak nije iskusnije i hrabrije govorio – o životu.
Ian Curtis je najusamljeniji glas sa druge obale.
1956-2016.
Jole Vučurović