Nije teško imati ideju ali sprovesti je u delo, to je najteže. Hurleur iz Negotina su svakako svoju ideju sproveli u delo. Njihov debi je, sve što jedan mladi bend može da poželi, odličan album. Zrelo odsviran, otpevan, sa tekstovima kojima neće da se posrame kroz desetak godina. Za punk scenu kojoj pripadaju ovo je više nego ozbiljno izdanje.
Dođe malo opasno za bend kada im je debi ovako kompaktan, to je posle teško nadmašiti. Hurleur su najviše punk ali ne i definitivno, malo su hard, malo hc, malo alternativa ali pre svega energični kako i dolikuje njihovim godinama. Jesu mladi ali obrađuju ozbiljne anti-ljubavne teme u tekstovima („Ne mogu sad da budem sam, Pomozi mi da budem sam” ili „Dajem ti sve a ništa ne dobijam, ko si ti, samo moja robija”). Ali ako očekujete neozbiljno klinačko izdrkavanje, toga ovde nećete naći.
Album žestoko otvara hit „Sam” a suvereno ga zatvara opasna (naslovna) „Ja!”. Pesme kao „Mortalite” ili „Zauvek” se odmah odvajaju kao udarne na ovoj ploči. Ima i nešto opuštenijih, šaljivijih delova kao „Pobuna Pankera” ili „Problem”. Inspiracuju za „Neću Tako Mlad” pretpostavljam da nije bilo teško naći s obzirom da žive u Srbiji a hard core upad „Grizi Sistem” bi mogla da bude himna nekih budućih protesta ako ih ikada i bude!
Hurleur nisu retro bend ali muzički podsećaju na ono što se sviralo devedesetih (kada su se i rodili), ponajviše na Gobline, Dža Ili Bu i Džukele, ali i Ritam Nereda. Ritam sekcija, Aleksa (bubnjevi) i Miloš (bas), zvuči savršeno, a Nikola i Samir osim što vladaju svojim gitarama (odlični rifovi, solaže koje nisu prepotentne i baš onakve kakav ovaj zvuk traži) imaju jedinstvenu kombinaciju vokala koja na momente može da podseti na Sum 41.
Mike Stankovich