Kakav će sadržaj ove recenzije biti bio sam u nedoumici dugo dugo dugo vremena. Zato je valjda i nijesam napisao odmah po preslušavanju ovog albuma od kojeg sam puno očekivao.
Puštio sam da se malo “slegne prašina” narodski rečeno i da hladne tintare napišem/prikažem što realniju sliku ovog 6-tog po redu studijskog albuma rnr/heavy legendi iz Masačusetsa, Godsmack-a. Četiri pune godine je prošlo od kad je Godsmack izbacio album “The Oracle” koji je bio solidan, da ne kažem sranje. Pitao sam se da li ima i dalje kečeva u rukavu maestralna alfa i omega ovog benda Sully Erna, poznat po nevjerovatnoj muzikalnosti i muzičkom obrazovanju. Album “1000hp” je izašao na samom izdisaju ljeta, tačnije u Avgustu 2014-te godine. U startu sam bio sumnjičav zbog vrlo prostog naziva albuma. Svako ko me iole poznaje zna da ovaj bend volim još od “malih nogu” što se kaže. Bezbroj puta sam preslušao novi “1000hp” i došao do zaključka da je ovo brat blizanac njihovog albuma “The Oracle”, nažalost. I na novim pjesmama sve još miriše na Godsmack (ne na nju!). Kvalitetno krljanje gitara i manijakalno prašenje Šenon Larkina za bubnjevima, dok Sully urla prepoznatljivim glasom i daje sve od sebe. Ali ipak kad se sve sabere i oduzme nije to to! Većina novog albuma je monotona, bezidejna, čak i na momente dosadna. Textovi koji su jača strana Godsmack-a su zakazali. Čini mi se (a nadam se da se grdno varam) da je Sully počeo malo da gubi inspiraciju kad su u pitanju noviteti ovog benda. Da ne bih nabrajao koje su pjesme loše osvrnuću se na one koje su ok. Vrijedne pomena su nešto laganijeg tempa “Something different” , zatim najbolja stvar na albumu “Locked & Loaded” , prosječna “I don’t belong” i dobra numera koja zatvara album “Life is good”. Što bi u Banjane rekli kad nešto ne valja: “Đaoli se žene!”. E tako ni ođe nešto ne valja đao popio. Nadam se iskreno da će neki novi materijal biti povratak starom sjaju i da je i dalje ostalo snage u ovim sada već legendarnim rokenrol veteranima.
By: Dabo