Ovo je još jedan od Max Cavalerinih projekata koji je uradio sa sinom na basu i prijateljem na bubnjevima i u potpunosti je saglasno sa njegovim ekstremnim interesovanjima koja je ispoljio još na prvom Nailbomb albumu. Death, thrash, punk, nihilizam i pesimizam. Sve je to izmućkano u ovom po ničem posebnom albumu, sem po Maxovoj reputaciji. Da nema njega, niko ne bi obratio pažnju. Vjerujem da je njemu bilo super jer ovaj nivo ekspresivne slobode mogu da uživaju samo muzičari koji imaju finansija da ih i održavaju. Široj publici je kuriozitet, jasan Maxov stav, ali muzički ovaj album nije ništa pretjerano uzbudljiv.
Nikola Franquelli