Pravo je zadovoljstvo istraživati jugoslovensku rok scenu sedamdesetih godina. Naravno, ništa manje zadovoljstvo nije i bavljenje kasnijim decenijama, ali rijetko koje razdoblje je imalo takve sudare različitosti i suprotnosti kao sedamdesete.
U njima je i dalje bio živ duh šezdesetih, nije se bježalo od psihodelije, u punom naletu je bio akustičarski rok, centralno mjesto je polako zauzimao hard i prog rok, a na scenu je sigurno nastupao pank i neke preteče novog vala. Naravno, ne smije se zanemariti uvijek prisutni pop-rok, koji je, doduše, koketirao sa ,,komercijalom”, ali je snažno učestvovao u formiranju scene. Dakle, ništa iskristalisano što bi taj period oštro klasifikovalo u odnosu na neki žanr, a toliko suvog kvaliteta. U tom traganju, došao sam do raznih bendova i izvođača, koji nijesu poznati najvećem procentu ljudi, pa čak ni onima koji pažljivo slušaju rokenrol. Tako sam naišao i na grupu ,,Ganeša”, koja je djelovala od 1973. do 1975. i sudeći po imenu pokušavala da se predstavi kao neko ko inspiraciju crpi iz indijskih ,,tema”, što je takođe bila moda i kod najvećih svjetskih bendova. Ali, grupa Ganeša, osim imena i pojedinih instrumenata, nije previše zalazila u pomenute teme, već je ,,donijela” jedan ,,zdravi” i kvalitetan akustičarski zvuk, nešto između S vremena na vreme i Suncokreta. Bend je snimio ukupno pet (da ja znam) pjesama i, poput mnogih, otišao u zaborav. Međutim, kvalitet pojedinih pjesama prosto ne da da se sve tako olako preda zaboravu…
Jole
{youtube}7BGlhf2GF2g{/youtube}