Ne znam koliko su čitaoci upoznati sa ovim bendom koji radi još od davne 1979. i iza sebe ima sedam studijskih albuma. Fishbone ili Familyhood Nexrpirience je bend iz Los Angelesa. Ono sto oni sviraju predstavlja fuziju nekoliko elemenata u kojem preovladavaju ska i reggae, a osim njih kombinuju još i funk, heavy metal i punk rock. Ovo je jedan od bendova koji konstatno izbaca albume i radi, ali je opet po strani i još uvijek u underground vodama. Ovaj podatak pomalo čudi, s obzirom da su bili česti na MTV-u, Billboardovim listama. Kada se crta podvuče – Fishbone ipak nijesu mainstream. Novi album donosi 7 pjesama, a njegov naziv opravdava sve što se na njemu nalazi. Zajebantski tekstovi o običnim stvarima odlično prijaju poslije brojnih “filozofija” kojima se svakodnevno opterećuje slušalačko uvo. Fishbone su upravo to… Muzika koja se sluša u dobrom raspoloženju i za dobro raspoloženje. Fishbone otprilike zvuče kao da su se našli pjevač metalac, fanki basista, bubnjar panker i rok gitarista. Naravno, sve uz dogovor da sviraju ska/regge ili da su bar na tom tragu. Album zaista zvuči odlično produkcijski, odsviran je fino i začinjen crazy glue-om. Očigledno. Prvo što mi je palo na pamet dok sam preslušavao ovaj bend je neprevaziđeni Primus, no uz drugačiji koncept. Pjesme “Weed”, “Beer”, “Cigarettes”, “Deep Shit Backstroke”, “Gittin’ In That Ass” pokazuju samo neke od beznačajnih tema koje ovaj bend obrađuje. Ako muzički sladokusci i ne preslušaju ovaj album, nije šteta, ali se opet, njegovim slušanjem mogu uhvatiti neke zanimljive muzičke “fore” i rešenja.
ĐorđepunX