Stvarno nijesam bio spreman da uđem u još jednu hip hop priču, kojih u poslednje vrijeme i ne nedostaje… Spletom tehničkih i organizacionih okolnosti, upravo hip hop ekipa iz naše male lipe, izbaca po nešto novo svako malo.
Ponekad i nastupi uživo. Zbog ovoga se čovjek malo i zasiti. Nazovimo to hazardom posla ili čega već, debi solo nastup legendarne desetke najbolje nigerijske reprezentacije svih vremena se morao propratiti.
Promo nove „ploče” Džej Džej Okoče, počeo je prilično loše. Prazan klub. Par tehničara, dvojac iz Okoče i DJ Maraku smrkutih faca nijesu slutili na dobro. Tehnički problemi i upitnik preko cijelog nastupa.
Valjda je u neku ruku i dobro kada veče počne ovako. Niže se ne može, a harizma i hrabrost onih koji nastupaju na pravom su iskušenju. Tako da dođe ili – ili. Odmah na startu se zna ima li se muda za dalje.
Ispostavilo se da ima. Itekako.
Sa nekih sat vremena zakašnjenja uz podlogu DJ Marakua lokal se polako punio. S maskama i mikrofonima, dvojac je bio najavljen ni manje ni više nego Jon Championom koji je kao i na poslednjem albumu uveo Okoču na teren. Pa opet tehnički problemi, opet Champion i opet Okoča. Od tada se više nije stajalo u sledećih nešto oko sat i po. “I dalje niste spremni” je načela veče. Već mi je tu nedostajao onaj albumski “šakom u glavu” fragment iz Cronenbergovog “Naked Lunch”: „I taught you were finished with doing weird stuff. I taught too, but i guess Im not”. Ili ga ja nijesam uspio čuti!!!
Nakon nje “Mlad i vruć” i “Eo Vam” ulećele su klizećim startom, pa se tako rolao i ostatak večeri. Dvojac je ruku na srce znatno bolji i zanimljiviji uživo od svojih dosadašnjih studijskih izleta. Sintetika i povremeni padovi numera na albumima ovdje se nije osjećala, a prisustvo pratećeg tonca i DJ-a su upotpunili događaj. Tu je bila prisutna i gomila gostiju, od koji se neki mogu i čuti na dosadašnja dva izdanja. Nije izostao ni prateći vokal na “Rime masnije” i “Darko Šarić”.
Osim brojne ekipe koja je prošetala binom Montenegro puba, rimama je Okoča prošetao i kroz crnogorsku, estradnu floru i faunu, ali i kroz samo nama svojstvene događaje na rubu znanosti. Ko kome duguje, ko se kako i čime klepa, ko je koga, đe, kad i kako klepio, koliko smo mogli, ali nije nam se dalo… su samo neke od priča što ih “pričaju žene po brijačnicama” koje su Random i Poetic uhvatili i zabilježili. Stoga ne čudi da je trenutno najpoznatiji crnogorski rep dvojac Who See baš njih odabrao za saradnju.
Odličnih upadica nije nedostajalo, a pokazalo se i da Titograd konačno ima dobrog predstavnika kada je domaći rep u pitanju. Osim kratkog izleta BRT-a i Sivilovog nedavnog materijala, Okoča je dao potpuno novu perspektivu podgoričkoj hip hop priči. Cikotićki sleng i akcenat nikada nije bolje ležao, a poznate ili malo poznate priče podgoričkih džada su našle dobre hroničare… koji eto ne rade na dugmad ka Žuti Serhatlić…
Presjek bilo kog crnogorskog dana u bilo kojoj crnogorskoj nedjelji, komotno možemo reći i bilo kog grada, vukle su kroz ostatak večeri pjesme “Kajzerslautern”, “Bukačina”, “Nije naše”, “Brate moj”, “Murija”, “Zašto je nema”…
Veče je imalo i pravi kraj. Makar za potpisnika ovih redaka – “Ostroga mi” i “64” najbolje iz Okočine ponude, pa “Bukačina” repete i svi kući.
Od debi nastupa čovjek ne može više očekivati. Kako oni pred binom, tako ni oni na njoj.
яяRa