Zdravo Ben, hvala na razgovoru. Ovo je muzički podkast Premotavanje iz Crne Gore. Kako si?
Veoma dobro čovječe. Hvala na pozivu.
Počeo si kao ulični izvođač zar ne?
Da. Dub FX je počeo na ulici. Prije nego sam pokrenuo Dub FX svirao sam u različitim bendovima, svirke u klubovima. Kako to već ide. Prve svirke sam imao kada sam imao recimo 17 godina, pjevajući u bendovima, a onda sam negdje sa 23 počeo sa uličnim performansima pod imenom Dub FX.
Vidimo danas da yt omogućuje da vidimo puno dobrih uličnih performera. Kada si prvi put osjetio da te ljudi zovu na velike festivale i da te ljudi na ulici prepoznaju?
Mislim od prvog trenutka negdje 2006. godine. Živio sam u Britaniji i pisao sam festivalima, govorio – ja sam ulični performer, ako mi date besplatnu kartu doći ću sa mojim performansom i nastupaću oko festivala i već sam tada dobijao svirke. Kada sam to radio ljudi koji su imali manje bine su me zvali – hej dođi na moju binu imam slobodno mjesto i onda sam počeo da nastupam. Bilo je zaista brzo. Dobijao sam i svirke u klubovima bukvalno od početka, jer bi vidjeli kako nastupam na ulici i promoteri bi rekli, imam specijalnu noć, da li bi došao da nastupiš, pa bi radio i DJ miks. Uvijek sam miksovao, nikada nije bio samo ulični performans. Kada sam počeo da zarađujem dobre pare tako što sam prodavao CD-ove na ulici, prodavao sam recimo 40-50 CD-ova na dan po 10 e svaki. Poslije toga promoteri bi rekli – Hej, dođi da nastupaš u 2 ujutro za 50 eura, hm ne, ići ću na ulicu da nastupam. Tako da sam prestao to da radim, ali nakon dvije, tri godine počeo sam da dobijam bolje svirke, ljudi su čuli za mene…
To je pravi DIY koncept…
Da.
Znam da kada završi nastup na nekom festivalu, izađeš na ulicu da sviraš ljudima…
Ponekad da. Dosta puta sam to uradio. Sviram na festivalu i sledećeg dana sam na ulici. Ali moram biti pažljiv, jer često festivali žele ekskluzivno da nastupaš samo za njih. Nekoliko puta sam prekršio to pravilo, ali moraju da me bukiraju ponovo tako da ne smijem to raditi.
Koji su bili uticaji kada si počinjao. Koja muzika, žanr?
Uvijek sam volio dosta različitih žanrova. Od starta. 90-ih kada sam počinjao bile su tri grupacije ljudi. Prva je bila recimo dens muzika, tehno i slične stvari, elektronska muzika. Zatim ljudi koji su u grandžu, roku, i ljudi koji su bili u hip hopu. I onda si morao da biraš, ali ja sam volio sve to zajedno. Mislio sam da je sve to dobro. Uvijek sam razmišljao šire. Ali onda kada sam počeo da izvodim muziku i sviram ušao sam dublje u džez, fank i soul. Kada sam bio klinac slušao sam komercijalno sranje, recimo grandži komercijalne stvari, Nirvana, Offspring i slične stvari. Onda sam ušao u džez, recimo više afroameričku muziku, soul, volim kubanski džez, rege, sambu. I već sa 18, 19 godina sam bio u različitim bendovima. Bio sam u hip hop bendu, hevi metal bendu, džez triju, takođe sam radio… da li sam rekao da sam bio u rege bendu? A takođe sam radio kao MC, u tehno klubovima. Radio sam i akustične stvari… Bio sam u puno različitih bendova u otprilike isto vrijeme. Zato moja muzika ima sve te elemente. Trudio sam se da moja muzika ima dušu, ali da ima i težine u njoj, a ima i upliva elektronske muzike jer sam MC, zatim rap i hip hop… To je smjesa svega toga. I dub stila. Svega, baš svega. A ima i puno improvizacije isto tako od tog džez uticaja.
To bi bilo nešto što danas znamo kao world music, neka vrsta…
Da.
Odakle u tvom nazivu Dub? Da li je to od muzičkog pravca? Ili jednostavno odgovara…
Kada sam počinjao kao Dub FX pokušao sam da shvatim šta dub producenti rade u studiju, ali sam ja to radio u živom okruženju. Nisam vidio do tada puno muzičara koji ubacaju efekte preko vokala, kao što ubacju eho i reverbe u vokale. Uvijek sam slušao te ploče i pitao se zašto to ljudi ne rade uživo? Tako da sam stavio gitarsku pedalu sa efektima u mikrofon i počeo da eksperimentišem sa tim. Ispalo je da je dub i efekti ono sa čim eksperimentišem u živim nastupima i tako sam nazvao sebe jer je to ono što radim. Takođe je to omaž jednom mom heroju koji se zove Shy FX, koji je pionir jungle-a, tako da je to omaž njemu i činjenica da volim dub muziku.
Tvoj skorašnji album se zove Roots. Da li je to prisjećanje na prošlost i muziku kada si počinjao?
Da, apsolutno. Kao što sam ti rekao kada sam ušao u tu džezi, afroameričku muziku. To su bili ti žanrovi – dub, rege, džez, samba, afro beat, tako da ovaj album reflektuje sve to.
Da li pišeš o stvarima koje se dešavaju trenutno u svijetu, ili izražavaš ono što je u tebi?
Većina mojih tekstova ima sličnu poruku, a ta poruka je lično poboljšanje. Ne vjerujem u to da govorim ljudima šta da rade i ne vjerujem u propovijedanje poruka ili slično tome. Ali ako bi morali da izdvojimo jednu poruku to bi bila, da moraš da radiš na sebi… Radije to, nego da kažem moraš ići sam. To ne govorim. Govorim da moram da radim na sebi, da poboljšavam stvari, radim na tome, i kada ljudi čuju u mojim pjesmama da on radi na sebi, možda kažu – oh možda bi i ja trebao. To je otprilike to što radim. I zaista vjerujem kada bi svi radili na sebi, na svojoj svijesti, razumijevanju, interakciji, onom što se dešava u medijima, politici, da razumiju sami, kada im serviraš informacije na kašiku svi će početi da donose bolje odluke u svijetu, i što se više osjećamo osnaženi i energetski moćni tada može biti bolji i svijet. Ne vjerujem da treba da govoriš ljudima šta da rade. Moraju da sami donose odluke. To ja pokušavam da uradim pokušavajući da kažem da ja otkrivam sam sebe. O tome su moji tekstovi.
Sjutra izlazi novi abum ADF-a, gostovao si na jednoj pjesmi. Kako je došlo do saradnje?
To je zanimljiva priča. Sreli smo se na festivalu koji je bio veoma dub orijentisan. Tu sam bio ja, oni i Dub Inc. Puno različitih bendova. Jednostavno smo počeli da pričamo, da se družimo i pričamo i sledeće što se desilo je da moj prijatelj koji me bukira u Italiji takođe bukira njih. Tako smo se povezali i oni su radili na abumu, tražili su ljude za gostovanja. Nijesu specifično tražili mene. Pitali su i ja sam rekao, naravno. Sjećam se ADF od kada sam imao 19, 20 godina. Na sceni su jaku dugo. Bila je čast što su me zvali i pitali da budem dio toga.
Tvoj životni poziv, ako tako možemo reći, je muzičar na turneji. Da li se to promijenilo od kada imaš porodicu, djecu. Znam tvoje priče o kombiju sa kojim putuješ po svijetu…
Da, radim to dugo. Na turnejama sam od kada sam imao 23 godine a sada imam 37, to je 15 godina bukvalno. Nije da se nešto novo dešava tu. Radim to jako dugo. Ne želim da prestanem da radim turneje i to je nešto gdje zapravo jedino mogu zaraditi novac. Sada sa Covid-om je sranje, jer ne mogu zaraditi ništa, a moram zaraditi za porodicu i to je glavna stvar. Veoma sam srećan, jer moja žena razumije to, zaista je sjajna sa našom djecom, sjajna je sa mnom, tako da ponekad putujem sa porodicom, nekada sam, ali pokušavam da nađem balans i postaram se da nisam odsutan puno vremena.
Australija je prilično daleko odavde, ali si se probio u Evropi veoma rano. Ljudi te vole ovdje. Koje su glavne muzičke razlike između dva kontinenta, način na koji ljudi reaguju na muziku?
Misliš na Evropu i Australiju? Nemam zapravo neku fan bazu u Australiji. Moja glavna fan baza je Evropa. Australijska publika nije baš toliko u ovoj muzici koju pravim. Nisu baš u regeu, drum n bassu, ili soulu. Postoji velika neo soul scena zapravo i džez scena ali nema puno dub ljubitelja. Ima naravno ljudi koji vole to, ali nije velika scena da bi od toga mogao živjeti u Australiji, nema šanse. U Evropi je to velika stvar više nego neo soul ili folk. Australijanci vole folk muziku i vole rokenrol, tehno i slično, ne dub. Ja volim muziku zasnovanu na dubu. Muziku zasnovanu na basu, to je ono što radim. Po Australiji ne mogu zapravo da idem na turneju.
To je interesantno. Reci mi kako sinhronizuješ svu tu opremu koju imaš na bini sa svojim pjevanjem i izvedbom. Da li je to nešto što moraš da pripremiš ranije ili zavisi od situacije, setliste?
Ne, moja postavka za žive nastupe je nešto što razvijam poslednjih 15 godina i duže. Radim sa efektima na mom vokalu oko 20 godina. Srce mog sistema je moj mikrofon koji ide u pedalu sa efektima koji je GT10B onda ide u loop stanicu, zatim se sinhronizuju od strane MIDI-a da bi bitovi i ostalo bili u tajmingu i da efekti mogu ići paraleleno sa muzikom. Sa tom postavkom mogu onda raditi i beat boxing, live looping i ostalo. Zatim takođe imam i drum mašinu koja se zove Akai force koja je kao MPC ali drugačije, i to koristim da pustim dodatne trake. Kada želim da pređem u druge žanrove ne koristeći beat box, kada želim da trigerujem bubnjarske loopove, ili bilo kakve loopove, kao što su semplovi, efekti, trake, prateći vokali, šta bilo… Tako da i to koristim i sinhronizujem. Mogu da radim šta želim sa mojim glasom ili ubacim nove elemente… jer postane dosadno vremenom. Ima toliko stvari koje možeš da uradiš sa ljudskim glasom za sat vremena. Volim da vodim šou tako da se povećava i postane stvarno velika stvar. Na kraju su semplovi važni, jer tako dobijaš taj zvuk, možeš da talasaš… To je glavni dio onoga što radim.
Kako misliš da će se tvoja muzika razvijati u budućnosti kada su u pitanju te tehničke stvari? Digitalizacija se poboljšava u svim sferama života. Da li će tvoja muzika u budućnosti biti ista?
Mislim da je tehnologija izvrsna da pomogne u inovacijama, kao recimo loop stanica koja je izvrstan dio hardvera i softvera. To omogućava meni da radim to što radim uživo. Ali ne uzimam dio tehnologije i mislim kako mogu da iskoristim ovo? Više se bavim idejom i konceptom, šta moram da uradim? Za mene počinje sa srcem, i sve što moram da uradim da to ostvarim, što dolazi iz uma. Znam da neki ljudi idu suprotnim pravcem. Uzmu i kažu hajde da vidim šta mogu da uradim sa ovim, eksperimentišu, kreiraju zvuk i koriste to… Ja sam drugačiji, imam viziju i tražim stvari kako bih ostvario tu viziju. Jedino o čemu razmišljam je kako da publici dam najbolju predstavu? Većina toga što radim nije zapravo do tehnologije već do mene i mojih mogućnosti da prenesem energiju publici. Sve što koristim tu je da podrži to. Znaš šta mislim? Želim da prezentujem svoju dušu, moje srce publici. Ako je najbolji način da to uradim u datoj situaciji da koristim gitaru, onda ću koristiti gitaru, ako za drugu stvar trebam DJ-a zbog beatova i ostalog, koristiću to. Ako moram da koristim looping, koristiću to. Ali počinjem sa tim koje su moje namjere, koja je poruka, šta treba da prenesem i kako to da prenesem na najbolji mogući način uz minimalnu opremu koliko je moguće da bi dobio najbolji mogući zvuk. I da, napredak tehnologije čini stvari prostijim i lakšim ali kao što rekoh tehnologija je na drugom mjestu za mene.
I za kraj da te pitam za stripove. To je jedan dio tvog umjetničkog osjećaja.
Da, volim stripove. Čitam stripove. Ne čitam zapravo od kako sam bio mali. Stripove i grafičke novele sam počeo da čitam kasnije otprilike kada sam imao 18 ili 19 godina. Počeo sam da čitam one za starije koji su zaista intenzivniji. Volim takve, ne baš one dječije. Uvijek sam bio u tome, volim da čitam i uvijek sam govorio sebi da bi volio da napišem jedan strip jednog dana. Pitao sam se zašto i kako uraditi, ali onda kada sam radio ovaj album Roots došao sam do nekih ideja i mislio sam zašto ne bi uradio neke spotove, i počeo sam da pišem scenario za spot i onda sam bio u fazonu zašto ne pretvorim ovaj spot u strip? Jer onda mogu uraditi po jedan za svaku pjesmu umjesto da imam jedan ili dva spota za cijeli album. Uradiću strip za svaku pjesmu na albumu i animirao sam to za singlove. I to je to što smo i uradili. Bio je veoma zanimljiv eksperiment. Učinilo je da zaista želim da pišem stripove isprave jednog dana, ali sjedim i čekam da vidim da li će iko uživati u tome, u svakom slučaju bilo je zanimljivo.
Ben to je to za ovaj put, hvala puno na razgovoru. Nadam se da se vidimo u Crnoj Gori ubrzo!
Hvala puno što ste me pozvali, cijenim to!
Hvala, živio! Pozdrav!
Catch ya! Bye!
ĐorđepunX