NEMOGUĆE SE UDAVITI U “DRVENOM MORU”
Razgovarao sam sa clanovima grupe “Drveno More” iz Berana, a povod razgovora je njihova prva snimljena studijska pjesma “Kako da zaboravim” koja je svjetlost dana ugledala pocetkom ove godine.
Na samom pocetku me zanima vaše mišljenje o muzickoj sceni generalno u Crnoj Gori? Šta je, po vama vrijedno pažnje, a šta bi trebalo promijeniti?
Nikola: Najveci problem postoji u tom, više nego ociglednom, jazu izmedu pop muzike i ostalih žanrova. A za to je kriva hiper-produkcija pop izvodaca. Dakle, neki ljudi su od crnogorskog rokenrola napravili underground formu, koja se jedino može cuti u jednoj televizijskoj emisiji ili u par klubova. Isto važi i za ostale (kvalitetne) žanrove. Potrebno je mijenjati sistem vrijednosti u muzickom poslu. I što je najbitnije – dati ljudima šansu. U Crnoj Gori postoji mnogo kvalitetnih bendova. Potrebno je animirati njihov autorski rad (koji pojedinim ljudima smeta). Ono što je vrijedno pažnje, kada je u pitanju crnogorska scena, još uvijek ”spava” u garažama i demo snimcima, kao i na onim albumima koje niko ne želi da objavi.
Koliko dugo se bavite muzikom? Odakle ideja da se sakupi bend i pocne sa autorskim radom? Postoji li neki zanimljiv detalj vezan za vaše okupljanje?
Jovan: Mi smo se okupili kao neka vremenska slagalica. Znamo se odavno… Ono što nas ja najviše ubijedilo da se bavimo ovim poslom jeste naš autorski rad. Jer, mi smo prvenstveno autorski bend. Napisali smo neke pjesme, i shvatili smo da ova prica koju zovemo ”Drveno More” zaslužuje svoj pocetak.
Zašto baš „Drveno More”? Cini mi se da je literatura odigrala svoju ulogu prilikom radanja benda?
Aleksandar: Zato što covjek ne može da se udavi u Drvenom Moru! Dakle, nas mogu da slušaju i oni koji ne znaju da plivaju.
Ko su clanovi grupe i koji muzicki pravac želite da njegujete?
Aleksandar: Prvenstveno, moja malenkost – Aleksandar Andic (bubnjevi), zatim Jovan Vukovic (gitara), Milo Kastratovic (glavni vokal) i Nikola Zecevic (bas). Mi smo cetiri podvojene licnosti koje ”duguju i Bogu i narodu”! Zbog toga molimo sve vas koji ovo citate – da kupite naš album, koji još uvijek nije ni snimljen.
Milo: A taj album bi trebao da ima cisti gitarski zvuk. Mi zaista ne želimo da se zatvaramo u muzicke pravce. Njegovacemo (što bi rekao Jasenko Houra) ono što bude izlazilo iz nas.
Sa kakvim ambicijama ste ušli u muziku? Da li je ona za vas vrsta dodatne aktivnosti i zabave ili imate ozbiljnije i konkretnije muzicke planove?
Milo: Trenutno, ona je i jedno i drugo. Jako je teško govoriti o tome, u kontekstu želje i mogucnosti. Možemo reci da zaista volimo ono što radimo. Konkretni planovi postoje, a mi radimo sve da oni budu realizovani. Ipak, teško je.
Muzicki uzori?
Jovan: Mnogo ih je… The Beatles, Pink Floyd, Hendrix, Chuck Berry, Oasis, Miladin Šobic, John Mayall, Van Gogh, Franz Ferdinand, Branimir Štulic, Razorlight, Zabranjeno Pušenje, Travis, Krivi Toranj, Eric Clapton, Billy Preston, Radiohead, Idoli…
Vecina ljubitelja dobrog r’n’r zvuka kod nas je imala priliku da cuje kompozicije vašeg sugradanina i osnivaca “Krivog Tornja” Duška Vujovica. Zanima me kakvo je trenutno stanje kada je muzika u Beranama u pitanju?
Jovan: Stanje ja prilicno loše. Berane je imalo nekoliko zaista dobrih bendova kao što su: Nocne ptice, Fuzija, Mikrokosmos, Elektro Shock … I danas postoje klinci koji sviraju, medutim oni su izolovani. Duško Vujovic je neko ko je ostavio neizbrisiv trag u crnogorskom rokenrolu. Krivi Toranj je napravio poseban uticaj na formiranje beranske rok scene. Medutim, pitanje je da li ona danas postoji…
Ima li bend “Drveno More” snimljen još neki audio zapis osim gore pomenute pjesme?
Nikola: ”Kako da zaboravim” je neka vrsta pilot projekta. U pitanju je ljubavna pjesma koja je snimljena u akusticnoj verziji i koja nema tendenciju da profiliše ili definiše ono što mi sviramo. Mi smo jednostavno htjeli da upoznamo publiku sa našim autorskim radom, uz jedan neobicni unplugged pocetak. Uskoro snimamo nove pjesme, u drugacijem obliku. A to ce, nadamo se, biti apsolutna realizacija zamišljenog.
Nije vas bilo na “Borbi bendova”?
Aleksandar: Mi nismo smjeli da pomolimo glavu tamo… Grizu se kablovi, palice, gledaju se ljudi poprijeko… A još kad Pera Janjatovic, cešuci svoju bradicu, krene da dijeli keceve… Vidite, nama nisu neophodni šokovi! Mi smo relativno mladi i cili ljudi.
Milo: U svakom slucaju, projekat je za pohvalu! To je definitivno nešto što je bilo potrebno crnogorskim bendovima.
Ovo je prvo, ali nadam se ne i posljednje mu zicko caskanje sa vama. U svoje licno i u ime ekipe crnogorskog muzickog portala “Mulj” želim puno uspjeha u daljem radu vama i vašem bendu.
Nikola: Hvala tebi, ”Mulju” i svim ljudima koji umiju da cuju!