Bend je ponovo aktivan, reci nam nešto više o novoj fazi rada, planovima?
Ono što je trenutno najpreče i najaktuelnije jeste završna faza u izradi novog albuma. Čim smo se okupili definisali smo to kao prioritet. Sve pesme bi trebalo da budu uskoro isproducirane. Napokon ćemo se i koncertno aktivirati posle pauze od petnaest meseci. Plan je izbacivanje albuma i koncertna promocija istog, te ekranizovanje par naumera.
Ide nova sezona festivala, da li ima nekih ponuda da se svira sa strane?
Za sada smo ugovorili nekoliko festivala i klupskih svirki od kojih je van Crne Gore nastup na DrimOn Festivalu na Ohridskom jezeru. Pošto je u pitanju Makedonija, odlazak je klimav, jer kako stvari stoje vrlo lako može da počne novi rat. Nije odavno!
U pauzi rada, svi ste bili na različitim stranama, šta se događalo u tom periodu, koliko je muzika bila prisutna?
Super što si postavio to pitanje da demantujem govorkanja o raspadu benda itd. Bend nije bio na okupu i nije bio koncertno aktivan, ali se uvek vredno radilo na raznim poljima koja za dobro funkcionisanje benda i te kako znače. Bojica je radio na miksanju albuma, ja sam dolazio do kontakata novih klubova u Sloveniji, radilo se i na stvaranju novih pesama. Ono što je najbitnije, uvek smo bili u kontaktu i kovali planove za predstojeći period!
U ovoj pauzi, gotovo svi su shvatili koliko Autogeni zapravo nedostaje ljudima. Šta je navelo na odluku da se ponovo svira?
Lepo je čuti da su se ljudi uželeli naših koncerata, ali je odluka da se svira mnogo intimnije prirode. Moje iskustvo, vezano za ovu pauzu, je da sada znam šta sigurno u životu neću, tj šta više ne bih voleo da mi se desi, a to je da budem ovako dugo bez koncertnih aktivnosti sa bendom. Tako da se odgovor na tvoje pitanje bazira na tom iskustvu i pomenutom osećaju!
Pomenuo si da ste snimili i neke nove stvari. Šta je sa njima? Kada će novi album?
Kao što rekoh očekuje se brzo totalna finalizacija svih pesama. Videćemo kada i kako ćemo objaviti album, ali je sigurno da nećemo puno da kalkulišemo i čekamo na objavljivanje pesama. Naravno, planiramo i spotove za neke od njih!
U međuvremenu ste ostvarili i zanimljivo i veoma zapaženo gostovanje Nikoli Vranjkoviću. Možete li približiti malo tu saradnju i ono što je vas kao bend privuklo baš toj pjesmi?
Sa Brajtonom (N. V.) smo davno postali dobri drugari. Mi se inače lepo družimo, pa je i rad na toj pesmi tekao lepo, mada je u jednom momentu moglo da se desi da od toga ništa ne bude, hahahahahaha Uvek je neko morao da popušta i morali su da se prave kompromisi, ali je na kraju sve super ispalo i pesma je doživela veliki uspeh. I spot je ispao super, što dugujemo Danilu i Vladimiru Pendo.
Pomenuo si da si jedno vrijeme proveo u Sloveniji, je li bilo pokušaja da se upliva u tamošnju scenu ili Autogeni trening predstavi slovenačkoj publici. Kako uopšte izgleda muzički svijet Ljubljane ovih dana?
Predstavljanje na slovenačkoj sceni tek treba da se desi. Pošto bend nije bio na okupu nismo u periodu mog boravka u Ljubljani mogli da se koncertno predstavimo. Ali ono što je bitno je da postoji čitav spisak klubova i festivala sa kojima će u narednom periodu doći do saradnje. Ljubljanska i uopšte slovenačka scena je jako uspešna po svim parametrima. To sve ima svoju lepu pozadinu, pre svega ulaganje u napredak te scene od strane državnih i nedržavnih institucija, u pitanju je, odavno se to može reći – i tradicija. Ono što nedostaje jesu mlade snage. Za sada se na festivalima, klupskim svirkama još uvek crpi iz starih snaga. Generacija koja je poslednja uradila nešto značajnije jeste generacija bendova Elvis Jackson, Zmelkow, itd.
Region izbacuje dosta zanimljivih imena, no nama se čini da je sve to više eksces nego produkt dobro organizovane scene. Kako vama izgleda regionalna muzička priča?
Tako je kao što si rekao. I to po scenariju one rečenice koju su još naši matorci izgovarali: ,,Što južnije, to tužnije” tj, što južnije ideš nailazićeš na manje organizovaniju scenu, ali to ne znači da u svim tim mestima, s vremena na vreme, ne zna da se desi neki ,,eksces” od benda koji razvaljuje i svojom muzikom i lirikom. To što nema normalnih uslova za rad neće sprečiti neke ljude da vredno rade na muzici ili bilo kojoj drugoj umetnosti. Tužno je što baš takvima ne može da se da svojevrstan vetar u leđa, kao što to na primer Slovenci za svoje bendove i umetnike rade.
Pošto ste i ti i Bojan otišli iz Crne Gore zbog opšte situacije u zemlji, kako sada vidiš Autogeni trening i uopšte rokenrol u budućnosti kod nas?
Generalno ne mnogo drugačije nego ranije. Teško se stvari u tom smislu ovde pomeraju. Naiđe neki lep period i taman kad misliš da se nešto krenulo dešavati, ljudi se zbog nemanja uslova za rad povuku. Naravno, ovom izjavom ne želim nikoga da osuđujem, neka ljudi rade šta hoće u svojim životima, ali je takav sled događaja, što se iole drugačijeg načina izražavanja sebe tiče, kod nas evidentan. A kako će Autogeni trening u svemu tome da prođe pojma nemam. Imamo baš dosta stvari na kojima treba da radimo u narednom periodu, tako da smo više okupirani njima nego budućnošću za koju još uvek nismo sve uradili. Kada sve što treba završimo razmišljaćemo o tome. Ali iz dosadašnjeg iskustva se može zaključiti da će na tom polju uvek biti ljuta borba!
Danas je relativno lako snimiti i isproducirati album. Dođe se uz malo muke i do video materijala. Ako na tren zanemarimo tehničke uslove, koliko uopšte ima kreativnosti na današnjoj domaćoj “sceni”?
Ima par bisera koji dotiču svojim radom. 95% onoga što se dešava smatram radom na silu. Po svaku cenu ljudi hoće da snime pesmu, spot, album, film, samo da bi bili prisutni na sceni. Važnije im je da budu prisutni na sceni nego da razmisle o tome šta će da plasiraju ljudima. Bitno je da se krevelje po društvenim mrežama i po medijima govoreći veliko ništa. Ide mi na nerve sva ta eksponiranost radi ničega, sve te fotografije, posteri, besmisleni intervjui koji čoveka ostavljaju ravnodušnim ili mu pokvare dan.
ĐorđepunX