Dok je Vilnevova Dina još uvijek koliko toliko aktuelna, David Linč je izrazio neki žal što nije imao „poslednju reč“ nad njegovom adaptacijom Frenk Herbertovog djela koje je uradio davne 1984. godine. Tokom gostovanja u emisiji Wild Card sa Rachel Martin na NPR-u, režiser je rekao da je „umro od tuge“ zbog toga kako je film ispao.
Režiserov komentar je bio odgovor na pitanje o neuspjehu iz kojeg je najviše naučio. „Već sam znao da bi trebalo imati odluku o konačnoj montaži prije nego što se potpiše ugovor za film“ rekao je i dodao: „Ali iz nekog razloga, mislio sam da će sve biti u redu i nisam stavio finalnu montažu u svoj ugovor. I kako se ispostavilo, Dina nije bio film koji sam želio da napravim. Nisam imao poslednju riječ“.
Linč je sve pripisao svom neiskustvu, jer mu je danas sasvim jasno da se te stvari moraju staviti u ugovor.
Linč je pristao da adaptira naučno-fantastični roman Dina iz 1965. godine nakon više neuspješnih pokušaja. Jedan od tih pokušaja bio je i onaj Alejandra Jodorowskyja, čiji je trud bio tema dokumentarnog filma pod nazivom Jodorowsky’s Dune. Izvršni producent Dino De Laurentiis bio je sledeći koji je pokušao da realizuje projekat sa Ridleyjem Scottom kao režiserom. Međutim, Scott je prešao na film Blade Runner nakon što je bio frustriran kašnjenjima u predprodukciji.
Nakon što je Scott napustio projekat, De Laurentiis je doveo Lyncha da piše i režira. Lynchov početni scenario sa Ericom Bergrenom i Christopherom De Voreom je odbačen, ali njegov šesti pokušaj konačno je doveo film u produkciju. Više od šest mjeseci snimanja proizvelo je četvoročasovni sirovi snimak, dok je Lynchova željena verzija trajala blizu tri sata.
Zbog očekivanja studija, Lynch, De Laurentiis i producentkinja Raffaella De Laurentiis bili su primorani da skrate film na nešto više od dva sata. Iako je Universal Studios navodno pristupio Lynchu s idejom da napravi režisersku verziju Dine, on je čvrsto odbijao tu ideju.
U dokumentarcu Jodorowsky’s Dune, režiser iz naslova priča o tome koliko je imao problema sa samim sobom zbog toga što je neko uspio da snimim taj film, te da dugo vremena nije htio da ga pogleda. Na kraju zaključuje da je srećan što je vidio ekranizaciju, jer je bila totalni promašaj.