Napokon! I to Napokon sa velikim početnim i sa uskličnikom na kraju! Da objasnim. I sami znate koliko je svjetska muzička scena prenatrpana bendovima i albumima, da je potraga za kvalitetom, postala pravi posao. U početku ere intraneta i interneta, kada su se otvorili novi horizonti, ovo je bila i više nego dobrodošla vijest, ali se vremenom pokazala i lošija strana masovnosti, iliti da svako može da svira, snimi i to objavi. Iako je to osnovno pravo svakog živog bića, očigledno je da se to pravo uveliko koristi za prezentovanje gluposti svakakvih budala, i svjedoci smo pretrpanošću smećem. Kao što su nam smetlišta prenatrpana raznoraznim smećem iz domaćinstva i industrije, tako je naš audio prostor zagađen i prenatrpan svim i svakakvim bendovima i muzikom koju jedino oni mogu zvati muzikom. U prosjeku, mjesečno preslušam nekih deset, do dvadeset novih (biranih) albuma, i od toga stvarni kvalitet dodiruje vrlo malo (ponekad se zaređa par mjeseci dok tražim i kopam i da ne naiđem na ništa baš interesantno), ali kada ubodem, onda je kao nova godina, a ovaj Cruciamentum EP je upravo ta nova godina koju tražim.
Cruciamentum je mladi britanski bend koji iza sebe ima nekoliko demo snimaka, te ovaj prvi oficijalni mini LP i sviraju nepatvoreni death metal. Htjeo sam da napišem „old school”, i iako ne bih pogriješio, moguće da bih neke ćitaoce naveo na pogrešan put. Iako je muzika benda ukorjenjena u stariji death metal pravac (i to bih istakao mid tempo death metal velikane sa britanskih ostrva – Bolt Thrower), muzika koju sviraju je prošarana i modernijim osjećajem za tempo i ritmiku, sa više varijacija nego što je nekada bilo i odnos melodija/brutalnost su neuporedivo bolje izbalansirani i uklopljeni nego što se nekada radilo. Nema pretjerivanja, nema uzaludnog lupetanja u prazno, nema onih momenata kada je i više nego očigledno da se nedostatak ideja popunjava brutalno nepotrebno brzom ili ekstremnom svirkom. Naprotiv, sve je idealno uklopljeno, odmjereno i vrlo pitko, od početka do kraja, a pjesme uopšte nisu uobičajeno kratke, već se kreću od najkraće četiri i po minuta do najduže od malo preko osam minuta, i na niti jednoj se ne osjeća razvlačenje, nego kompaktnost i vrlo je interesantno ostvarenje za preslušavanje. Ako ovako nastave, počeli su da pišu vrlo dobru istoriju.
Nikola Franquelli