Bači Rimu Trupa (skraćeno BRT) je jedna od najstarijih aktivnih rep grupa u Crnoj Gori. O nadolazećem albumu, hip hop sceni, ženama, Call of Duty-u, gradonačelniku i naravno Podgorici “Čemernoj” razgovarali smo sa jednim od MC-eva Nebojšom Štekovićem aka Bone Dogg-om.
Kao prvo, predstavi sebe i svoj bend neupućenima, reci nam kad i kako je Bači Rimu Trupa počela sa radom i ko su članovi?
Bači Rimu Trupa ‘zvanično’ postoji već 4 godine, a ‘nezvanično’ otprilike nekih 6, koliko pamtim da se poznajemo nas četvorica članova i od kad uopšte fristajlamo po Podgorici čemernoj u kojoj i obitavamo sve te godine. Članovi BRTa su N Touch (bitmejker i producent), Wicked Ras, Gorski, i ja.
Osnova vaše muzike leži u old school repu, ali ima i dosta psihodeličnih trip hop pa čak i rock izleta. Ko je sve uticao na stvaranje vaše muzike, koliko ste otvoreni za upliv različitih žanrova u vaš zvuk i kako nastaju pjesme Bači Rimu Trupe?
Što se tiče uticaja na naš ‘zvuk’, mislim da niko nema toliko vremena i volje da čita koliko bih sad mogao da kažem na tu temu. Previše je bendova i grupa da bi ih sad sve nabrajao, pa čak i samo dio njih. Nikad niko od nas četvorice nije bio ograničen na samo jedan ili par žanrova muzike. Pored repa, odraslo se(pitanje je koliko se odraslo al dobro sad) uz blues, rock, hc, reggae, punk, metal, trip hop… Pjesme nastaju spontano, kako bi valjda i trebalo, bar što se repa tiče. Zajedničko nam je to da se i kroz muziku i kroz tekstove uvijek provlači odredjena doza ‘mraka’, kojeg u životu često ima i previše. To nas je u stvari i spojilo u BRT.
Već dugo vremena ste na sceni, kakvo je stanje bilo nekad kad ste počinjali, a kakvo je sad što se tiče izvodjača, publike, organizatora? Čini mi se da je u zadnje vrijeme situacija malo bolja?
Izvodjači su puno bolji u zadnjih par godina u odnosu na šta je to sve ličilo prije. Tekstovi su kvalitetniji, postoji više i bolje poruke u njima, teme su realnije i nisu toliko megalomanske, a i čini mi se da su gangsterski tripovi već jednom nogom u grobu. Naravno, sa druge strane postoje pojedinci koji i dalje prate ono šta je trenutno popularno na MTV-u, ali za to ćeš već morati pitati njih. Organizaciju sve češće uzimamo u svoje ruke jer to je jedini način, za sad, da sve uradimo onako kako želimo. Publike i dalje nema u dovoljnom broju da bi sve još više krenulo naprijed ali takodje je mnogo bolja nego prije. Ljudi koji hoće da čuju dolaze na nastupe, a oni koji pljuju, sad imaju fejsbuk pa im je lakše da sjede doma.
U zadnje vrijeme promovisanje muzike preko interneta je sve popularnije. Kako to da BRT, za razliku od većine svojih kolega, nema ni Myspace stranu ni web prezentaciju ni grupu na Facebook-u?
Myspace BRT-a će da proradi kad se završi album, jošuvijek smatramo da nemamo dovoljno materijala da bi ga prije toga uopšte i ‘pokretali’, mada nam to i nije toliko trenutno bitno koliko nam je bitno da postojimo medju ljudima uzivo. Internet je stvarno učinio puno što se muzike tiče. Sad svako ko ima računar može da bude donekle priznat muzičar. Tako da imamo bendove koji sami sebi rade video promocije, imamo rep atrakcije koje svakog dana na taj isti internet izbacuju po 3, 4 pjesme, a kad smo na ulici ili bini nikako da sretnemo te ‘kolege’. Nažalost, internet je jedini medij na ovim našim prostorima na kojem se može promovisati muzika, a da nikome zbog toga ne morate da gurate pare ili ližete dupe.
Snimili ste nekoliko low budget spotova, reci nam nešto više o tome, kako si zadovoljan finalnim produktima i reakcijom publike? Da li je u planu neki “skuplji” spot”? Koliko su mediji u Crnoj Gori otvoreni za promovisanje takve muzike kao što je vaša?
Tih par spotova koje smo uradili, snimili smo bez ikakvog ‘budzeta’. To su uglavnom radili ljudi koji su na ovaj ili onaj način familija Bači Rimu Trupe, tako da finansijska sredstva nisu ni bila potrebna. Uvijek se trudimo da pomognemo jedni drugima i da udružimo znanja da bi postigli neki naš cilj. Za sad su u planu još tri spota, a da će biti ‘skuplji’, sumnjam, jer nemamo takvih ambicija uopšte.
Učestvovao si u NaVamGa projektu, kakve utiske si stekao u toku rada na tom projektu? Koliko ste ti i ostatak tvoje grupe otvoreni za saradnju sa drugim reperima i muzičarima i s kim ste do sad saradjivali? Koga bi izdvojio od hip hop izvodjača sa crnogorske “scene”?
NaVAMga je hip hop brend koji je udružio nekoliko dobrih ekipa, pored nas, tu su Barska Stoka, Tuh Htsh, Sushi Depp, Labia, Najs, sa ciljem da se poveća kvalitet repa u Crnoj Gori, i da se pokaže ljudima koliko toga može da se uradi kada smo ujedinjeni. Sto se saradnje tiče, sa Stokom imamo zajednički album pod nazivom ‘Transplantacija’, i ta saradnja će se nastaviti i u buduće. U planu je još dosta toga, većina tih saradnji će bit odradjena sa ljudima iz naVAMga. Radi se i na BRTovom solo albumu tako da će i tu da bude interesantnih kombinacija MCjeva. A za to koga bih izdvojio, najbolje poslušati stvar ‘Rep s primorja’ Barske Stoke i Dedduha iz Who See.
Čujem da je prvi album Bači Rimu Trupe u pripremi, šta da očekujemo od tog albuma i zašto vam je trebalo toliko dugo da ga snimite?
Od albuma očekujte raw uncut underground rap, a trebalo nam je toliko vremena jer nismo htjeli na njega da stavimo što nam prvo padne na pamet.
Da li ste dolazili u kontakt sa reperima iz okruženja (Srbija, Hrvatska, Bosna…), da li je u planu neka saradnja i koliko su izdanja crnogorskog repa daleko kvalitativno u odnosu na izdanja sa ostatka Balkana?
Nismo stupali ni sa kim u neki ozbiljniji kontakt mimo druženja i blejanja, za sad nema planova za saradnju jer smo više okrenuti našoj ‘sceni’ i ovome što se dešava u našem dvorištu. Kad budemo u potpunosti zadovoljni sa ovim ovdje, bar što se nas tiče, onda ćemo gledat što bi mogli da radimo negdje ‘napolje’. Mislim da još uvijek ovdje ima i treba dosta toga da se uradi da bi hip hop kultura dostigla nivo ostatka Balkana.
Ono što je karakteristično kako za hip hop izvodjače tako i za publiku su stalne podjele na “underground” i “komercijalu”, “Old School”, “New School” itd. Gdje ste vi u svemu tome, kako gledate na to i da li se držite tih podjela? Šta želite da postignete svojim tekstovima, koja je je neka univerzalna poruka vaše muzike?
Podjele su uvijek postojale i postojaće. Ne pronalazimo se baš u njima, jer svaka podjela je na neki način ograničavanje na ovo ili ono, a ograničavanje je kontra slobodi. Poruka naših tekstova i muzike je najčešće ta da se čovjek u svemu treba snalaziti kako bi zadržao tu svoju slobodu, koja je za nas daleko od materijalnog.
Koliko su hip hop dešavanja u Crnoj Gori usmjerena striktno na Podgoricu, da li je bilo kvalitetnijih nastupa i van glavnog grada?
Nažalost, najčešći nastupi su u Podgorici i Niksicu, najvećim dijelom zbog toga što u ta dva grada ima najviše publike. Nadam se da će to uskoro da se promjeni
Gotovo sve što ste do sad snimili je snimano u kućnoj produkciji. Koliko je teško doći do kvalitetnog rep snimka u Crnoj Gori?
U Crnoj Gori uopšte nije teško doći do kvalitetnog snimka ako se ima dovoljno tj. previše para. Ironija je u tome da ti koji imaju para za studio i snimaju u njemu, uglavnom repuju o tome kako su oni klošari, ulica ih je podigla i nemaju leba da jedu pa su morali prerano da odrastu jer se u getu umire prije nego se iz majke izdje, i to od metka naravno.
U jednoj pjesmi ste Podgorici dali interesantan atribut – “čemerna”, koji je vrlo brzo postao široko prihvaćen medju crnogorskim reperima. Šta voliš u Podgorici, a šta treba mijenjati pod hitno?
U Podgorici volim žene, a pod hitno treba mijenjati gradonačelnika i kompletnu vlast, tako će se i Podgorica promjeniti.
Ako si mislio na urbanistički plan, imam nekih par skica pa kad ih skeniram poslaću ti ih.
Sada da se pozabavimo malo vještinama MC-a, koliko je bitan taj tehnički dio repovanja (multi rime, metafore, flow, delivery…), a koliko je bitna sama srž priče po tebi?
Lično meni, priča tj. poruka je najbitnija! Znam sad dosta njih koji se neće složiti sa mnom, ali mislim da ako ti je priča plitka, ako u stvari ne znaš ništa, onda to kakav ti je flow, delivery nema apsolutno nikakave veze. Ovo je rep, rime su instrument koji je nekad iznosio poruku, zato se repuje, ne pjeva se i ne bleji se kroz auto tune bilo kakva baljezgarija koju će neko u produkciji da nabudži. Ne mogu da cijenim ništa što nema kvalitetan tekst, koji god žanr muzike da je u pitanju.
Pored snimanja albuma da li imaš/imate još nekih planova za skoriju budućnost?
Za skoriju budućnost nam je plan da se podje na more koji dan ako ova mrzna kiša konačno stane, i da zapalimo neki roštilj sa ekipom kad se jedan drugar vrati sa broda. Možda se i ošišam krajem sljedećeg mjeseca. Mislio sam da skinem i novi Call of Duty da igram, vidjećemo kako će se sve odvijat.
Šta slušaš ovih dana od domaćih i stranih rep izdanja, šta se vrti u tvom plejeru?
Uhh, od stranog sam se zadnjih dana vratio Keith Murray-u ‘The Most Beautifullest Thing in This World’, album iz 94, baš svježe. A domaće, Bvana ‘Na Nivou Prosečne Cigle’
Neka poruka za kraj čitaocima Mulja, reperima, bitmejkerima, publici?
Živi za trenutak, živi ili umri! pejs
Hvala na intervjuu i mnogo sreće u daljem radu želi vam ekipa sa Mulj portala
razgovarao: Stefan Strugar